Vikend je brzo prošao i vratli smo se u školske klupe.

Prvi čas mi je istorija. Hh zaspaću. Zašto to moramo da učimo?!

Sela sam na svoje mesto i čekala da čas počne. Sedela sam sama jer malo ko dođe na ovaj čas,samo nas nekolicina ali ono što me je iznenadilo je to što je Aleksa došao. Sam. Bez njegovog druga. Nismo prestajali da se gledamo dok je išao prema meni.

,,Da li mogu sesti ovde?" ne mogu da verujem. Mislim da će napolju padati sekire. Pa on se MENI obratio.

,,Khm da da sedi slobodno" bravo Milice skroz si se zavezala.

,,Nismo se zvanično upoznali.
Ćao, ja sam Aleksa"

,,Ćao Aleksa drago mi je, ja sam Milica"

,,E pa Milice žalim ali moraćeš me trpeti do kraja školovanja pogotovo na istoriji, uzgred zašto nas je ovako malo?"

Osmehnula sam se njegovoj zbunienosti, čudno da ga Jovan nije obavestio.

,,Zar te drug nije obavestio? Skoro niko ni ne dolazi. Svi uglavnom beže sa ovog časa, dođu samo kad je kontrolni i odgovaranje"

,,Zašto ti onda dođeš na ovaj čas?"

,,Jer neko mora pisati da bi oni imali šta da uče, ne volim istoriju ali ipak dolazim jer moji bi me ubili da ne dolazim
A ti?"

,,Tvoji roditelju su malo prestrogi zar ne? Ja volim istoriju, zanimljiva mi je istorija jer volim igre rata a istorija je upravo to. Mislim ne igra to je stvarnost. Na mene ostavi utisak svaki rat. Najviše su mi inrigantni krstaški ratovi. To mi je najzanimljivije ili kad smo bili pod turskom vlasti..
Khm izvini malo sam se zaneo. Poenta je ta da ja jako volim istoriju. Zanimljiva je"

,,Pa da ti odgovorim na pitanje, da moji su malo strogi ali mogu to istrpeti. I drago mi ješto voliš istoriju. Da li ima još nešto što voliš ne mora biti predmet u školi.
Da budem iskrena ja baš i ne volim istoriju imam dobru ocenu jer uradim zadatke na vreme. Ja sam više za jezike. Volim engleski i srpski jezik. Možda bih volela i nemački da sam imala dobar ''temelj'' ponekad se pitam zašto nisam upisala karlovaču. Ne bih mučila muku sa matematikom.."

"Hh matematika. Ja tu ženu ne mogu da smislim, ne volim njen predmet još i ona sva neka.. kratko sam ovde ali brate mili vidim da ni ona ne zna to što nam predaje.
Nego da ti odgovorim na pitanje volim istoriju, informatiku, zavisnik sam video igrica..i mm pa to je to trenutno se ne mogu setiti ničega"

Prebacio je pogled na mene i pogledao me možda pomalo uplašeno

,,Zašto se toliko keziš? Ukočiće ti se vilica"

,,Oprosti ali voliš video igre?! Ja bih jako volela da ih naučim da igram ali nemam kako..
Koja ti je igrica omiljena?"

,,Volim sve video igre ali najviše volim Canter i Fifu"

,,A Minecrift?"

,,Igram je ponekad ali više volim CS i Fifu... Znaš ti si prva devojka koju interesuju video igrice" rekao je impresionirano a onda je počeo da se vrpolji
,,Khm reci mi samo ako hoćeš naravno da li imaš dečka?"

Sad sam se ja uzvrpoljia i okrenula glavu kako bih sakrila moguće crvenilo.

,,Ne, nemam..." Napravih pauzu pa nastavim
,,Da li ti imaš devojku?" Kažem i vratim pogled na njega. Osmehnuo mi se i rekao da nema ali radi na tome.
Osmehnula sam se i taman nešto da kažem on me zaustavi i postavi mi pitanje zbog kojeg mi je srca snažno zakucalo.
,,Da li bi volela da odemo na piće u petak?" Pita i skloni pogled s mog i počeše se za potiljak. Bio je nervozam ali zašto?
,,Da. Izaću sa tobom na piće" pogledao me je sa nekim sjajem u očima.

Zvono se oglasilo, i obavestilo da je kraj časa.
Osmehnuo se i rekao da ćemo se naći oko sedam ispred škole i uzeo torbu i izjurio napolje.

Bila sam zatečena, pod utiskom, pitala sam se da li sam ovo umislila. Uštipnula sam se prilično jako i jauknula. Znači ne umišljam stvarno me je pozvao na dejt.

Sva poletna u euforiji sam izašla iz učionice i krenula u kafić da sačekam Natašu da joj kažem novosti. Sela sam u blizini vrata da bi me lakše uočila i napisala joj poruku da brzo dođe.

Dok sam je čekala naručila sam nam hladni nes, jer obe to volimo.

---------------------------------------

,,Nećeš verovati šta se desilo na času istorije" čim je sela odmah sam počela.

,,Ćao. Dobro sam hvala na pitanju"
Ona i njen cinizam.

,,Šta se dogodilo?" Ipak će moje vesti čekati. Trenutno je ona bitna.

,,Ma ništa, šta se dogodilo pa neću verovati?" Kaže i nabaci onaj fake smile. Kako mrzim kad to uradi.

Pogledala sam je iziritirano i ponovila pitanje.
,,Nije bitno" ponovila je.

Nešto nije bilo u redu. A nije htela da mi kaže. Sva moja euforija je nestala zbog Nataše. Šta li je muči?

,,Nećeš mi reći zar ne?" Samo je odmahnula glavom.
Duboko sam udahnula ,,znaš ako ikad budeš htela da mi kažeš ko je kriv za tvoje trenutno stanje biću tu da te poslušam"

Samo je prevrnula očima i osmehnula se ,,zar ti to ne zvuči malo cheese?"

Setno sam je pogledala ,,znam ali opet želim da znaš da možeš da mi veruješ.." zatim uzmem svij nes ispijem par gutljaja i pogledam kroz prozor.

Tišina između nas dve je bila preglasna ali i prijatna.

,,Hoću li ja čuti te novosti danas" trgla sam se na njen zvonki glas.

,,Pa sa istorije svi beže to je svima jasno, ali ono što me je iznenadilo je to što je Aleksa bio prisutan na času i sedeo je pored mene..."

Nastavila sam da joj detaljno prepričavam. Kada sam rekla da me je pozvao na piće, devojka prosto nije mogla da poveruje, mada nisam ni ja, još uvek ne mogu da verujem da me je pozvao.

,,Šta planiraš da obučeš?"

To pitanje je i mene mučilo mada ne preterano ima vremena. Petak je tek za tri dana...

,,Ne znam, nisam preterano razmišljala o tome"

,,Ubiću te, petak će ti sad još malo. Milice vreme jako brzo leti ako nisi primetila"

,,Ma stvarno?! E vidiš to nisam primetila.."

Prevrnula je očima i osmehnula se.

,,Moram ići ali zovi me važi" klimnula sam glavom i otišla je.

Popila sam kafu, platila i krenula na sledeći čas.

U izlasku videla sam Aleksu sa njegovim društvom, sedeli su blizu vrata.
Video me je i mahnuli smo jedno drugom..