Sedim  u kafiću sa najboljom drugaricom Natašom i pijemo kafu.
Naručila sam esspreso jer mi je odmor samo 20 minuta.

"I? Šta ima novo kod tebe?" Upitala je.

Neko vreme sam ćutala i sklapala priču u svojoj glavi. Uvek moram prvo da smislim smislen odgovor a ne odmah da odgovorim i posle izgubim nit.

Uzela sam gutljaj svog toplog napitka i počela sa pričom.

"Imamo novog učenika, zove se Aleksa. Prilično je visok  ima smeđu kosu, oči..pa oči su mu boje čokolade.." I nešto me je jako privlačilo na njemu ali ne znam šta? Oči? Moguće jer su mu oči baš poput čokoladnog tornada.

Trgla sam se iz sanjarenja kad je Nataša mahala rukom ispred mene.

Pogledala sam je bilo je očigledno da sam odlutala ali sam se napravila blesava..

"Milice da li znaš šta sam sada rekla?" Upitala me je ali ne besno više onako radoznalo ispitivaĉki..ne znam kako bih opisala.

"Naravno da znam pa slušala sam te" kažem i napravim moju čuvenu anđeosku facu.
Bar se nadam da mi je faca tako delovala.

Hladno me je gledala svojim maslinastozelenim očima i lupkala prstima po stolu
"Ma nemoj? Ajde ponovi ono što sam rekla"

Nasmejala sam joj se i rekla
"Misliš da sam papagaj? Pa zar mi ne veruješ? Neću da ponavljam ništa"

Napravila sam ljutu facu i nadala se da je pala na to ali nije jer hejj ipak mi je ona najbolja drugarica i poznje me u dušu.

Nasmejala se cinično i rekla
"Stvarno šteta što nećeš biti advokat bila bi im baš od velike pomoći"
Sarkazam je pucao iz nje. Polako sam gubila živce i rekla ,,stvarno hoćeš da ponovim šta si poslednje rekla?"

Samo je klimnula glavom i čekala, peočistila sam grlo i krenula
,,Khm. Da li znaš šta sam sada rekla?" Ponovila sam njenu rečenicu i trudila sam se da je što bolje imitiram.

Streljala me je pogledom. Da pogled može da ubije bila bih mrtva iseckana na 365 delova, organe bi mi prodala  a ostatak bacila psima da pojedu.
Ali nisam marila pukla sam se smejati. I to ne baš damski, od tolikog smejanja nisam čula zvonce na vratima dok mi Nata nije stavila ruku preko usta i rekla da se smirim jer privlačimo pažnju.

Klimnula sam glavom, a onda je ona prokomentarisala
"Opet ovi. Hej imaju nekog novog u ekipi"
Okrenula sam se i videla četvoricu momaka svi su bili zgodni, pa skoro svi neke je taj život kriminalaca baš iscrpio glavna faca više nije bila tako privlačnao kao prošle školske godine.

Da vam pojasnim. Ta tri momka su starija od mene godinu dana i bave se kriminalom.

Njihov 'glavni' je bio Luka. Tamnoputi dečko sa izrazito plavim nebeskim očima. Ima prljavo plavu kosu i imao je predivan osmeh i imao je pločice. To znam jer sam ga peošlog leta videla na moru šetkao se bez majice na plaži i mamio ženske poglede i uzdahe. Sve do prošle godine sada se zbog droge osušio, nije ni nalik onom privlačnom dečku koji je bio.

Drugi po redu je bio Lukina desna ruka svugde su išli zajedno.
Zvao se Jovan. Bio je sladunjavi dečko sa rupicama na obrazima kad se nasmeje. Nije se smejao često i njegov smeh je bila prava retkost, ali kad bi se nasmejao pa sad ću preterati ali..kad se nasmeje kao da obasja čitavu učionicu eto koliko ima predivan osmeh.
Ima kuštravu tamnosmeđu kosu. A kada progovori..od takvog grubog glasa me prođu trnci svaki put.
Pošto nije voleo da uči ponavljao je razred. I tako završio u mom odeljenju.

I treći u njihovoj ekipi je bio Nenad. On je žgoljavi cvikeraš. Tako ga drugi zovu ja nemam ništa protiv naočara. To je danas u modi.
Imao je skroz ošišanu kosu, i trenutno bradu od možda dva dana.  Zna sa kompijuterima. Može da hakuje čak i sistem FBI-ja.  Neki čak kažu da je to stvarno i uradio ali ko će ga znati?
Njih trojica su toliko slični a toliko različiti u isto vreme..

Šteta što su propali, valjaju drogu za sitne pare čak to i oni koriste. Upadaju u razne tuče, dosije im je deblji i od knjige Ane Karenjine.

I četvrti dečko, "nocajlija" u njihovoj ekipi nosio je starke, farmerice i crni duks. Isti onaj duks koji sam videla danas na času srpske književnosti.
Aleksa?!

,,Nato ono je Aleksa s kojim idem u razred" šapućući sam joj viknula.

,,Ko?"

,,Onaj tamo što je novi u njihovoj ekipi"

,,Zezaš?!"

,, Šta će u njihovom društvu? Priča sa njima kao da se znaju sto godina"

Da li je moguće da je i Aleksa baš poput njih?