Gledao sam u ekran stajući kraj Dzejka. Kako je brzo kucao. Nisam mogao da mu pariram. Dzejk je ušao na sajt kompanije Frost. Gledao sam pažljivo i mogao sam da primetim kako ima odeljak za tajni projekat. Ali trebala je lozinka.
- Šta je ovo?
- To ti je moj prijatelju Frost. Ali ne mogu ti pokazati koji je tajan projekat bez lozinke. Pošto je tvoj otac radio na tom projektu, ti ćeš nam biti od velike pomoći. Šta ti je otac pričao?
- Ne znam, spominjao je nešto kako treba da nacrta nešto... Neki uredjaj... Ne znam tačno...
- Pokazao bih ti. Ali pošto ne mogu, onda ću ti samo ispričati. To je RTC- 1500.
- Šta je to?
- To ti je uredjaj koji može da obavlja više funkcija, ali glavna je da kontroliše vojnike.
- Ne razumem...
- Super- vojnike Seme.
Na trenutak sam progutao knedlu.
- Seme... Seme!- Fonda mi je pipnula rame, - mogu li ja da pričam sa tobom?
- Da, naravno...
Odvukla me je na stranu.
- Slušaj me sada pažljivo: Ti Super- Vojnici... Oni nas stalno proganjaju. Jer se odupiremo Frostu. Oni hoće da u potpunosti zavladaju svetom. Ovaj čip koji imamo je uredjaj za praćenje. A onaj čip koji je obavezan, to je za kontrolu uma. Izgubićeš svoj život ako odeš tamo. Ti vojnici su izuzetno snažni. To su kiborzi i mutanti. Ne želiš da ih vidiš. Ubiće te!
Slušao sam je sa očima punim straha. I znao sam da ovde nešto ne štima. Kao da sam spavao i probudio se u košmaru. U Frostu su ludaci. A moj otac je radio za njih.