Taman kad smo hteli da udjemo u lift, vrata iza nas su se otvorila. Bila su baš široka.
- Zaboravite lift i budite spremni na sve!
Piter nas je hrabrio, ali smo se bili skamenili kada su se ispred nas pojavili roboti mutanti. Ali su bili mnogo snažniji od onih koje smo sreli pre.
- Uh koliki su!
- Imaju debeo oklop...
- Šta ćemo sad?
- Borićemo se do smrti!
Pištolji i puške su bili upereni u ta metalna čudovišta. A ona su prvo stajala, a zatim i krenula ka nama. Činilo mi se kao da se pod trese... Svaki put kada su te metalne spodobe zakoračile meni je srce sve više lupalo.
- Palite! Šta čekate?
- Seme idi u lift mi ćemo ih zadržati. Nadam se da ćeš uspeti da nadješ uredjaj.
- Ne brinite...

                      **********

Dok se lift krećao sve više, ja sam se molio da nadjem uredjaj i Daglasa. Hteo sam da ga isprebijam koliko sam bio ljut! Sa vremena na vreme je nestajalo svetla...

A dole, u onoj sobi, moji prijatelji su davali sve od sebe. Laseri su leteli na sve strane. I u robote. Ali oni kao da su bili neuništivi.
- Brzo! Daj mi onaj dinamit! - vikala je Fonda dok su pored nje letele rakete i metkovi i laseri. Uh treći svetski rat...
Dinamit je brzo stigao do nje. Bacila ga je. Soba je zasvetlela žutom svetlošću koja se mešala sa svime ostalom. Nekako je uspela. Sredila je jednog, ali ostalo je još četvoro džinova. Fonda je bacala dinamite. Ostao je još jedan, a oni su bili skoro bez municije. A onda je Dzejk, koji nije bio tako hrabar zgrabio od Ćamira pištolj i nekako pogodio grdosiju u slabu tačku. Nekako su uspeli... Piter je čuo pucnjavu napolju i potrčao unutra...