- Hoće li uspeti?
- Ne znam. Nadajmo se da nema čuvara tamo.
- Samo to još fali... - bio sam negativan.
Ali, na svu sreću nije ih bilo. Piter je došao iza zgrade, i video je mnoštvo kablova. I bilo je mnogo boja. Zelena, plava, crvena... Dvoumio se.
- Šta se dešava tamo?- upitala ga je Fonda preko predajnika.
- Ah, mnogo boja. Koji je za uredjaj?
- Uzmi plavu i crvenu. To uvek upali.
- Jesi li sigurna?
- Pa gledala sam filmove, haha.
Kada je zvuk u ušima utihnuo, upitao sam Fondu.
- Plava i crvena?
- Šta? Pa gledala sam filmove!
Za to vreme, Piter je tražio gde izviru svi ti kablovi. I našao je jedan mali otvor.
- Našao sam!
- U redu, mi smo spremni.
Izvadio je kablove i dao znak.
- Probaj.
Fonda je ispalila laser... Pogodio je zgradu. Uspeli smo!
- Svaka čast!
- Vi udjite, a ja ću čuvati stražu.
Poleteli smo kao krilima nošeni. Izgledali smo kao pravi mali specijalci. Da me moji mogu videti sada.
Ušli smo u zgradu. I kada je zvuk pokretnih vrata nestao, mi smo i dalje stiskali oružje. A onda se nešto začulo. Iako ga mi nismo čuli. Nečujno iznenadjenje se spremalo tek što smo prešli prag!