- Kuda idemo sada? - upitao me je.
- Ka Frostu.
- Ka Frostu? Jesi li ti lud?
- Da. Moram tamo. Jednostavno moram.
- Zašto?
- Jer se tamo nalaze odgovori.
- Dobro, Seme. Sa tobom sam.
Krenuli smo. Ka konačnom odredištu. Konačno ću saznati šta je moj otac napravio...

**********

Prošla su još dva dana i dve noći. Sakrivanje od robota i pasa je bilo mnogo lakše. Nisam sreo Fondu i ostale. Ne znam hoću li. Svaki put kada smo stajali da kupimo namirnice, bili smo skenirani i stalno smo morali da pružamo ruke...

**********

Došli smo u jedan kafić. Prišao nam je konobar sa šiljatim ušima. Njegov glas je bio baš čudan i hrapav.
- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Šta želite?
- Dva soka.
- Narandža, Zeggra ili Freks?
- Šta je Freks? - upitao sam.
- Mešavina vina, krvi majmuna i borovnice, gospodine.
- Ipak ću narandžu.
Uh, zgadilo mi se, i Ćatir je jasno mogao da primeti kako mi se ukiselilo lice.
- I ja ću Narandžu.
- Vrlo dobro...
Kad je konobar otišao, upitao me je.
- Šta ti je bilo?
- Šta?
- Pa Freks je piće koje se već pravi godinama.
- Znam, ali sastojci...
- Ma daj! A znaš šta je Zeggra?
- Nemoj da mi pričaš.
- Haha ok, samo još ovo: Narandža i Freks su jedina dva pića koja nije kupio Frost. Samo to. Sve ostale namirnice oni poseduju.
- Ozbiljan si?
- Da.
- Ne mogu da verujem.
- Bolje počni. To je način da preživiš ovde.