Strepeo sam. Dok sam ga čekao, svakakve misli su mi prolazile kroz glavu. Svakakve. Ali baš sam se plašio. A trebao bih biti hrabar... Napokon je došao i u ruci je nosio nekakve nastavke za tu mašinicu. A onda je seo na stolicu i primakao mi se.
- Brzo će biti gotovo. - rekao mi je. A meni se to činilo kao večnost. Uključio je hologram i gledao mesta gde treba da ubode i ostalo, da ne pogreši. A onda je uzeo tu mašinicu i stavio nastavak na nju u obliku malih krugova.
- Sada ćeš mi pružiti ruku... Desnu. I ne boj se. - osmehivao se.
Pružio sam mu, a on je zavrnuo rukav i stavio mi tu mašinicu na kožu. Blizu dlana. Uh, kako je hladna. Kao da sadrži led u sebi!
- Samo se smiri. Laser će ti probušiti malo kožu, a neće te boleti, jer je unutra led. Znam da za Frost moramo svi ovo proći.
- U redu.
Bio je ljubazan za jednog crvenookog. I par minuta posle, imao sam tetovažu na ruci.
- Sada si zvanično član Frosta. - potapšao me je po ramenu, sklanjajući mašinicu.
- Gospodine, jeste li me vi tetovirali? Da li je trajno?
- O ne, nisam, haha. Ova mašinica ima laser koji ti malo ispeče kožu, ali taman toliko da mogu čitači da ga skeniraju kao i čip. Vidiš malo je crveno, ali proće. I onda će ti ostati crni trag. U redu?
- Da. Koliko ovo košta?
- Inače oko 1200 plavih dolara. Ali za tebe besplatno.
- Ne morate...
- Neka, neka. Simpatičan si dečko. Dodji opet ako ti nešto zatreba.
- Hvala vam. Dovidjenja.
- Dovidjenja.

**********

- Ćatire! Vidi!
- Oho! Uspeo si. Sada si i zvanično član sistema. Čestitam.
- Hvala ti.
Dok smo mi pričali, prošao je jedan veliki robot, nalik na one koje sam sreo sa Fondom. Zastao je, pogledao, i produžio dalje. Uspeo sam. Sada ću lako ući u Frost!