Skenirao nas je. Možda je i više mene nego njega. Stajao je kao ukopan i primetio sam preko ramena mog siledzije da iz njegovih očiju izlaze nekakvi tamno crveni zraci... Samo je stajao uperenih mitraljeza. Kao da će zapucati. Usred bela dana sam se plašio za svoj život. Dve pretnje: jedna ispred, jedna iza. Šta da radim?
- Ćatire?
- Odlučio si da se izvineš?
- Kasnije ću kada spasemo živu glavu.
Prvo me je čudno pogledao, a onda je i on okrenuo glavu. Veliki, metalni vojnik do zuba naoružan je šarao po mom i njegovom licu laserom. A onda je počeo da puca! Metkovi su se zabadaliu zid kao strelice u pikadu. Uz dernjavu Ćatira, bacio me je na zemlju. Ali nikako nismo mogli da pobegnemo iz čeljusti kiborga. A onda je brzinom svetlosti, Ćatir izvadio mali pištolj. Zapucao je i pogodio. Ne znam kako se to sve moglo brzo odigrati. Laser je pogodio robota i on je pao. Ugasio se. Podigao sam ruke sa glave i ustao sam sa njim. Prišli smo mu. A prolaznici su gledali.
- Nisam znao da tako dobro gadjaš.
- Naučio sam. U stvari, video sam od brata. On stalno vežba da se odbrani od tih nakaza.
- I vi se borite za bolje sutra?
- Da bi nastavio priču sa tobom, moraš se izvinuti. - rekao mi je stavljajući pištolj u pojas.
- Dobro. Izvini.
- Tako je već bolje. A kako ti je ime?
- Sem...
- Sem? Dobro. Da, borimo se. Ali kao da gubimo.
- Kako to?
- Sve nas je manje. Frost je sve uzeo pod kontrolu.
- Zašto je robot zapucao?
- Ne znam... Imaš čip?
- Da...
- Kao i ja. Hmm... Da li si registrovan u njihovoj arhivi?
- Molim?
- Svetska arhiva, znaš... Podaci i matični brojevi...
- Ne, nisam. A zašto?
- Pa moraš ići tamo. Jer tek onda možeš da se neometano krećeš. Roboti i svi čuvari će prvo srediti onoga koji nije registrovan. Vidiš ovu tetovažu?
Zavrnuo je rukav i pokazao mi dva mala spojena kruga. Kao skup.
- Da. Šta je to?
- To predstavlja da si pripadnik Frosta. I ako to nemaš, životno si ugrožen. Razumeš?
- Da. A kako to da sredim?
- Moraš ići u jednu instituciju. Zove se ALL FOR YOU.
- Sve za vas?
- Da. Ali to je puno dalje odavde. Hoćeš da ti pokažem put?
- Naravno.
- Uh, kako smrde ovi čuvari. - pričao je dok se skalamerija dimila.
A onda smo krenuli. Imaću svoju prvu tetovažu i to sa 12 godina!