Bio je iza mene. Dok je trčao, vukao je svoje mutantsko pogrbljeno telo. A noge su mu padale na pločnik. Imate osećaj kao da vas juri debela starica. Pogrbljena, sa puškom. I zato sam bio u prednosti. Jer su deca u prednosti u odnosu na odrasle. I bežao sam mu dosta dugo. Oboje smo bili zadihani, a on je opalio sa vremena na vreme i vikao da stanem. Ali nisam. Masa ljudi u tržnom centru mi je pomogla da mu sakrijem trag. Uradio sam to dosta dobro. Nestao sam... U stvari sakrio sam se u jednom butiku koji je prodavao neke čudne haljine, i imao sam sreće da nadjem moju meru. Umirio sam se. Gledao sam pogrbljenog majmuna kako se gega tražeći me.
- Gde si? Gde si klinac? Da ti saspem malo lasera u grlo? Ha?!
Čuo je samo tišinu. Samo nju je mogao čuti. Prošao me je. Ova igra mačke i miša mi se jako svidela. Jer sam je očigledno dobijao. Dok nije otišao, uz rečenicu iz smrdljivih usta.
- Mah, samo izadji. Čekaću te mali.
Kada je otišao, tiho sam izašao iz radnje. I znao sam da je pljačka još u toku. Ali, imao sam sreće. Jer je u blizini bila radnja sa igračkama. Uh kakve igračke. Tražio sam nešto specijalno i našao sam. Puške sa metkovima. Ali nekim čudnim kuglama. Ne znam ni kako bi ih opisao. Savršeno. Još samo nešto... Aha. Baš ono što mi je trebalo: zamislite našao sam ljigavce. I poslužili su mi. Nekako sam ih spojio sa kuglicama i stavio u pušku. Ovo bi trebalo da boli... Obesio sam pušku o rame i kao pravi vojnik otišao do njih. Još su se derali i skupljali pare. Sakrio sam se. Nisu me primetili... A onda sam nanišanio. Mali metalni mutant je zajaukao. Ili bolje zakreštao, jer mu je glas stvarno bio ko u lešinara. Okrenuli su se ka stubu i potrčali. A onda sam iskočio i izrešetao ih po licu i po stomaku. Ma svugde. Rafalna paljba. I oni su pali, a ja sam stao nad njima. Pobedio sam.