Znate onaj osećaj kada se probudite a još bi da spavate? E baš takav osećaj ja sada imam. Još bi da spavam. Čim sam otvorio svoje tamno plave oči ugledao sam sneg. Sneg! Znate li kako je to? To jutro kada ugledate puno snega napolju? Grozan! Bar po meni... Okrenuo sam se u stranu i pokušao da zaspim. Nije mi išlo. Nikako... A usput me nešto zasvrbelo u vratu. Počešao sam se. I istog trena sam se onako u polusnu naježio. Koji vrag je ovo grbavo, neravno u mom vratu? E sada zamislite taj osećaj kada vam oči od straha hoće da iskoče napolje. Pipao sam se jedno pet minuta po vratu. I stalno sam osetio tu malu grbavu stvar. Kao da je neko usadio nešto u mene. I skočio sam kao kengur iz kreveta, i otvorio vrata od sobe. Dozivao sam roditelje, ali ubrzo sam shvatio da sam sam. Prazna kuća. A u vratu mi je ta stvar, ko zna šta je. Tražeći roditelje, primetio sam poruku na kojoj je pisalo da su otišli za Cikago. I to bez mene? Pa da li me to neko zeza ovde? O čemu je stvar? Pokušao sam da ih dobijem, ali bili su zauzeti... Smirio sam se i seo za sto. Stavio sam ruke na obraze i izdahnuo... A onaj sneg nikako da se smiri. Upalio sam tv.

Kompanija Frost je izdala saopštenje da su razvili novi čip sa kojim će vam olakšati život. Ugradnja je obavezna za sve stanovnike Sjedinjenih Američkih Država. A uz to se i nude olakšice prilikom plaćanja.

Da, još sam bio pun krmelja, ali sam dobro razumeo. Koji čip oni spominju dodjavola? U to je neko pokucao na vrata. Jedva sam se dovukao.
- Izvinite, paket za gospodina Mekjurija.
- On nije kući. Preuzeću ga ja.
Nakon preuzimanja, poštar je otišao, a ja sam ostao sam sa paketom.