8.
Sledećeg jutra ju je Anastasija izjurila iz kreveta, ali ovog puta tome nije bio razlog Bogdanov te se malo snuždila. Tamni podočnjaci su na njenom licu vrištali koliko je malo sna imala. Čitave noći se vrpoljila po krevetu i razmišljala o svojim roditeljima, moćima i čitavoj ceremoniji žigosanja. Čak i kada bi uspela na trenutak da zaspi, stravični prizori napada Etijorana bi je naterali da iskoči iz sopstvene kože, dahćući za vazduhom.
Obukavši ovog puta zlatnu odoru sa belim šarama, našla se iza Palate gde su svi savijači već bili postrojeni u vrstu poput malih ratnih figurica. Svi su stajali nepomično, bezizražajnih lica. Katerina se nakratko namršti, ne shvatajući o čemu se radi. Ugledavši Ninu i Luku koji su se došaptavali jedva vidljivo, odlučno im je prišla. Ne znajući šta zapravo da radi, stala je kraj njih u vrstu dok su joj oboje upućivali zabrinute poglede.
,,Šta se dešava?'', upita ih Katerina.
,,Pa, s obzirom da smo ovde na dan kada nemamo nikakvih obuka niti ratnih simulacija, to znači da je neko nadrljao'', reče Fjedorov, uputivši joj ispitivački pogled. ,,Poslednji put kada smo bili ovde, Oliver je nespretno posekao Popova u ratnoj vežbi.''
,,Nije li to pomalo brutalno?'', Katerina upita.
,,Bila je ratna simulacija i on je načinio traljavu i početničku grešku. Ne smeš ugrožavati druge ratnike'', dobaci Nina, a onda se cimne kao da ju je neko udario strujom, te počne šaputati. ,,Ti si sinoć upala Popovu u odaju, sigurno imaš neke veze sa ovime. Šta se desilo?''
Katerina na trenutak zaćuta, oblizavši usne. ,,Pa... moguće je da smo imali malo nesuglasica'', prizna, a Ninino lice dobije plačljivu grimasu. ,,I možda sam mu rekla da je idiot.''
,,Jao, nadrljali smo'', cvilnu ona. ,,Ti si nadrljala.''
,,Ne budi blesava'', slegnu Katerina ramenima. ,,Šta je najgore što može da se desi? Da obelodani svima da sam histerična princeza koja mu lupa na vrata u sred noći?''
Ne dočekavši Ninin odgovor, sablasan muk je pokosio sve savijače čim se začuo topot odlučnih koraka. Isturene brade i hladni pogledi su bili spremni da se suoče sa Andrejevom kaznom – bez trunke premišljanja. Našavši se na strani vojske, Katerina je po prvi put zapravo videla koliku moć neko može imati nad ljudima. Postojao je Vrhovni kralj, kao i sam general Bogdanov koji su bili slika i prilika osoba kojim se jedna armija treba klanjati, ali su svi bili potčinjeni Andreju pre svega. Bogdanov se nije toliko bavio armijom koliko Vrhovnim kraljem i strategijama, dok je pukovnik Popov bio taj koji se zalagao da se svaki vojnik istakne u onome u čemu je najbolji, a pritom bude dovoljno veš na svim poljima kako bi preživeo. Posmatrali su ga poput Sveca, kao nekog čije naredbe moraju uvek izvršavati i čak iako nije bio nalik nikome od njih (ipak je bio samo običnjak pre svega), imao je nešto što je bilo veće od moći koja je bila data svima njima – veštinu.
Sa rukama sakrivenih iza leđa, kretao se krotko poput divlje zveri, odlučno i sablasno. Pogled mu je bio fiksiran na njima neprimetnu stvar u daljini, ali i dalje hladokrvan i pun proračunatosti. Vetar se igrao sa Katerininom kosom, mrseći je i pokrivajući joj lice, nateravši je da i sama isturi bradu poput ostalih savijača, pogleda prkosnog i spremnog za napad.
,,Drago mi je što ste se u kratkom roku okupili u toliko broju'', poče pukovnik. Crna kosa mu je bila besprekorna iako je vetar bio nemiran, obrazi crveni od hladnoće, pokušavajući da prekrije vragolasti smešak koji mu je skoro neprimetno titrao na krajevima usana. ,,Verujem da se pitate zašto ste ovde, ali nemojte se moriti suvišnim pitanjima. Kao što znate, Palata nam je dobila počasnog stanara, savijača svetlosti.''
Prošao je kraj nje dok je to izgovarao, i dalje ne skrećući pogled sa stvari koja se nalazila ispred njega. ,,Svako od vas je nadležan, pored svojim primarnih dužnosti, za dobrobit savijača svetlosti, ali to ne znači da savijač ne treba sam znati da se izbori sa određenim preprekama, zar ne?''
Sitno kamenje je zastrugalo pod njegovim cipelama kada je zastao ne bi li ih sve osmotrio. Katerina je mogla da začuje par podsmeha na njegovo pitanje i bila je sigurna da je jedna od njih bila Anja.
,,Savijaču svetlosti, istupi'', zapovedno se okrene ka njoj, uputivši joj prodoran pogled u kojem se caklila osvetoljubivost.
,,Tako si mrtva'', Nina bojažljivo izusti, jedva pomerivši usne. Katerina ju je krajičkom oka pogledala, istupivši po Andrejevom naređenju ispred njega. Posmatrao ju je iskosa i analizirao je, stisnute vilice i oborenog pogleda.
,,Šta misliš da radiš? Imam trening sa Tatjanom'', proreža šapatom dovoljno jakim da to čuje samo crnokosi pukovnik ispred nje. Prišao joj je jedan korak bliže, našavši se na svega nekoliko centimetara udaljenim od nje.
,,O, mislim da Tatjana neće mariti'', reče nehajno. ,,A ja sam ipak idiot čije se zamisli moraju prve ispoštovati.''
,,Nemoguć si'', odgovori mu ona, prkosno ga pogledavši.
,,Ako je neko nemoguć, to si ti, princezo. Neko te mora naučiti da si sada deo vojske na čijem sam čelu ja. Moraš naučiti da se pokoravaš, kako meni tako i generalu, jer u ovim redovima kraljevska titula ne znači ništa.''
Iako je bila sigurna da su meta posmatranja cele svote, mogla je da oseti tenziju koja je između njih rasla iz minuta u minut. A činjenica da ostali ne mogu da čuju o čemu razgovaraju je samo još više dolivalo ulje na vatru.
,,Zaista misliš da je najveći problem u svemu ovome odakle potičem?'', pokušala je da kontroliše svoj glas koji je na pomen porodice zadrhtao. Srce je želelo da joj iskoči iz grudi, te isturi prkosno bradu, ne bi li nadomestila nesigurnost koja je na trenutak iz nje isplivala. ,,Da ne znam bolje, rekla bih da imaš nešto protiv kraljevskih porodica.''
Posmatrao ju je ćutke par trenutaka, osmeh i dalje fantomski prisutan, a onda je progovorio.
,,Vojniče Romanov, istupi'', reče hladnim tonom. ,,Bićeš zadužena da pokažeš princezi kako ovde stvari funkcionišu.''
,,Sa zadovoljstvom, pukovniče'', Anja se zadovoljno iskezi, davajući Katerini do znanja da je ovo momenat koji je čekala od one noći kada je Katerina došla u Palatu.
,,Ne želim da učestvujem u tvojim sadističkim igricama'', procedila je, lagano se okrenuvši na pete.
,,Mislio sam da Aleksejevi nisu kukavice.''
Čizme su joj zacvilele po šljunku koji joj se nalazio pod nogama od siline kojom se zaustavila. Osetila je kako bes u njoj navire sve više, dah joj postoje isprekidan, a smaragdne oči crne od ljutnje. Stegla je šake u pecnice silinom kojom je mislila da će ih naterati da prokrvare, okrenuvši se kako bi ga još jednom pogledala pravo u oči.
Posmatrao ju je ispitivački, mermernog lica i rukama prekrštenih preko grudi.
Želeo je da je isprovocira i želeo ju je besnu.
On je to znao. Ona je to znala. I mrzela je što on zna da je ona to znala.
,,I nismo'', reče. ,,Ali ne trošimo energiju na ljude koji nisu dostojni naše borbe.''
,,Da li si onda sigurna da si zaista jedna od Aleksejevih?'', mogla je da se zakune da je osetila kako joj se bodež zariva duboko u srce, gušeći je krvlju koja je polako klizila niz njene grudi. Bila je spremna da naudi. Bila je spremna da spali sve oko sebe do temelja. Bila je spremna da uništi pukovnika i izbriše njegov prkosni pogled sa lica.
,,Dobro'', ugrize se za jezik i proguta sve što je osećala. ,,Zaboravimo na trenutak da ne mogu da kontrolišem svoje moći i učinimo to što tražiš. Pokaži šta znaš, Romanova.''
Ne sačekavši ni da zauzme bilo koji položaj, Anja je rukama formirala vatrenu kuglu koju je bacila u njenom pravcu, za dlaku joj omašivši glavu.
,,Jesi li sišla s uma?'', prodra se Katerina. ,,Mogla si da me ubiješ!''
,,To mi je i namera'', iskezi zube, te se zaleti ka Katerini. Kretala se natprirodnom brzinom, a opet joj je svaki pokret bio vešt i graciozan poput dobro uvežbane koreografije. Princeza je traljavo pokušala da joj blokira pesnice u par navrata na način na koji se branila mačem, ali ovde joj to nije bilo puno od pomoći. Istog trena kada je Anja uvidela da je Katerini usresređenost pala, šutnula ju je u stomak odbacivši je nekoliko stopa dalje. Leđima je pala na zemlju, izgubivši vazduh i blago je ošamutivši. Njena suparnica očiju punih prkosa se nadvila nad njom, formirajući u rukama mač oko kojeg su se vijorili vatreni obruči u nameri da ga zarije u Katerinu. Katerina se hitro odbacila u stranu, dobivši par trenutaka prednosti da nogom odalami Anju po glavi dok je vadila mač iz zemlje. Romanova je zarežala, brzinski odmahnuvši glavom par puta da odgane zujanje u ušima od Katerininog udarca.
Na trenutke je mogla da vidi par unezverenih pogleda i ostala bezizražajna lica savijača koji su mirno posmatrali njihovu borbu kao nešto što je svakodnevnica. Mogla je da oseti bes kako se ponovo nagomilava u njoj, naročito što je Popovu dozvoljeno da se na taj način iživljava. Nije bila trenirana, jedva i da je znala da prizove svoje moći – primorana da se bori protiv osobe koja je imala poriv da je pretvori u pepeo. Bacila je pogled ka Popovu nakon izbegnute Anjine vatrene lopte koji ih je posmatrao prekrštenih ruku i kamenog pogleda. Iako nije pokazivao naznake na licu, znala je da se sladi ovime. Sladio se što je uspeo da je nasamari, da je natera da se nauči pameti.
Spustivši svoj gard na tren, Anja je iskoristila priliku da je udari pesnicom u lice. Osetila je oštar bol, a onda i metalan ukus krvi u ustima. Zateturala se par koraka unazad, već fizički iznemogla i psihički otupljena. Nije želela više ovo da radi. Nije želela da glumi nečiju marionetu. Niti da neko ispunjava svoje hirove preko nje. Oborene glave je isprekidano disala, noktima zarivenih u blatnjave šake, nateravši i Anju da na trenutak stane sa napadima. Ruke su počele da joj podrhtavaju, a krv u venama da ključa. Gotovo da je mogla da se zakune da oseća kako će eksplodirati svakog trena. U utrobi su joj prolazili žmarci, a temperatura je počela da raste. Osetila je pritisak u glavi i u telu, željan da pronađe izlaz iz nje – želela je da vrisne. Morala je da vrisne.
Naboj energije i snop bele svetlosti su izleteli iz nje poput odložene eksplozije, zaslepivši sve i većinu oborivši na tlo. Čestice prašine su se mešale sa snopom beline, onemogućivši svim prisutnima da gledaju direktno u veličanstvenost njenih moći. Koji momenat kasnije, svetlost je počela da jenjava, kao i one večeri na dvoru. Samo što je ovog puta ostala na nogama dovoljno dugo; dovoljno dugo da vidi skamenjene poglede pune neverice. Mogla je krajičkom oka da spazi Tatjaninu siluetu na brdašcetu, i znajući da ju je ostavila potpuno nemu, krajevi usana joj se izviše u osmeh. Ugledala je Popova kako spušta ruku koja mu je štitila lice, vilica mu je bila stisnuta, očiju uprtih direktno u nju. Imao je takav pogled da te čini da se osetiš ogoljenim, kao da može da pročita sve što si ikada zamislio. Ali ovaj put nije mogao da je zaplaši. Nije ni pokušavao. Nije bio u neverici kao ostali, nije čak ni odavao znak iznenađenja – samo taj fantomski osmejak koji mu je titrao u uglovima usana. Drsko je isturio bradu, ne skidajući kameni pogled sa nje. Toliko je mrzela što nije mogla da dešifruje šta mu je na umu iz njegovog pogleda, mrzela je što i sama nije mogla to da učini. Što je bila potpuno ogoljena pred ljudima koji su znali da se zamaskiraju poput kojekakve utvare.
,,Da li je ovo bilo dovoljno dobro za tebe?'', obratila se Popovu, nesvesna režanja u svom glasu. Osećala se zadovoljno. Pokazala je da se nije samo osetila moćnom –bila je moćna.
*****
Ispijenog pogleda je posmatrala svoj izmučeni odraz u ogledalu svoje sobe i nije mogla da se prepozna. Lenjo je žvakala mahovinu utopljenu u njoj nepoznatoj tečnosti koju joj je Anastasija dala. Govorila je o njenim blagodetima i da će joj ublažiti bolove dok je pokušavala da je zaceli svojim moćima. Katerina je ciknula kada ju je Anastasija pipnula po rebrima.
,,Ove povrede su stare nekoliko dana'', zabrinuto zaključi njena isceliteljka.
,,Zadobila sam ih u onom nasrtaju veštaka na nas.''
,,Zašto nisi ništa rekla?''
,,Nisam učena da cmizdrim'', reče kratko Katerina. Anastasija stisnu usne obeshrabreno, a onda, promumlavši neku bajalicu, usresredi se na princezina povređena rebra.
U glavi je ponovo premotavala današnju borbu, kao i još jedno podbadanje koje je imala sa Popovim nakon iste.
,,Hoćeš li da te potapšam po ramenu što si me naučio kako stvari funkcionišu ovde?'', upitala ga je drsko, dok su joj varnice sevale iz očiju.
,,Ne'', procedi Popov, osećajući njegov dah i prkos na licu. ,,Ovo je bilo da ti nikada više ne padne na pamet da me nipodaštavaš.''
,,Neke povrede ne mogu da ti saniram u potpunosti moćima'', Anastasija ju je povukla nazad u realnost iz svojih misli. ,,Trebaće im par dana da zacele.''
,,Nije ni važno'', nehajno slegne ramenima. ,,Hvala ti. Zaista cenim sve što činiš za mene. Verujem da bi radila nešto pametnije od motanja oko princeze koja ne zna šta ju je snašlo.''
Anastasija tiho uzdahnu, te se pridiže na noge, ispravljajući volane svoje smaragdne haljine. Kosa joj je bila svezana u visoku punđu iz koje se po koji neposlušni premen izmigoljio i padao joj na oblo lice.
,,Ja sam dodeljena tebi'', reče tiho, ali odlučno, te joj spusti ruke na ramena, obe prilike sad jasno vidljive u odrazu ogledala. ,,Moje je da brinem o tvojoj dobrobiti pored ostalih ljudi u ovoj Palati. Ali nemoj nikada misliti da je bilo šta što uradim neiskreno ili da imam preča posla. Ovde sam za tebe šta god da ti je potrebno.''
Katerina ju je setno posmatrala u odrazu, slabašno se osmehnuvši, a onda stavi svoju šaku preko njene na ramenu. U glavi ju je bocnulo sećanje na Mardžori, na sve trenutke koje su provele čavrljajući o različitim, potpuno bezazlenim i običnim stvarima, nesvesne grozota koje će ih zadesiti. Sećanje na detinjstvo joj je vratio osmeh na lice – kada joj je majka odlazila u obližnje selo da obiđe rodbinu i ostavljala je u njihovoj odaji za poslugu. Mala, kovdržava Mardžori, koja se plašila da spava sama, bi se ušunjala u toku noći u Katerininu sobu gde bi provele čitavo veče i noć smišljajući i čitajući raznorazne bajke. Mardžori bi tada, potpuno srećna i spokojna, usnula najčvršći san, a Katerina bi zaspala sa osmehom na licu. To je bila njihova mala tajna.
A sada, kada je bila usamljena i sama među zidinama Palate i ljudima koji su joj i dalje bili posve stranci, pitala se da li i ona njoj nedostaje.
Pitala se i da li nedostaje Markusu.
Nije ni primetila da se Anastasija već našla na dovratku, pokupivši svoje stvari sa stočića i ostavivši joj malo mahovine u teglici u slučaju da ima jake bolove. Katerina joj je ponovo promrmljala reči zahvalnosti, a Anastasija se okrenu ne bi li je još jednom zagledala sa nedokučivim izrazom lica.
,,Ne treba nikad da mi zahvaljuješ. Ali želim da mi obećaš nešto'', Katerina je klimnula glavom u znak odobravanja, nemih usana. ,,Čuvaj se moćnih muškaraca.''
Sa dozom upozorenja je to izgovorila, zatvarajući vrata za sobom i ostavljajući Katerinu da se bori sa demonima koji su se u njoj sve više hranili.
__________________________
Hvala što čitate! Volela bih da čujem vaše utiske, jako bi mi značilo. ♥
Kako vam se čine dinamike između Katerine/Bogdanova i Katerine/Andreja? Ko vam se dopada?
Bạn đang đọc truyện trên: AzTruyen.Top