,,Dakle, danas ćeš upoznati našeg glavnog mučitelja, Tatjanu'', Nina je prokomentarisala fiksirajući pogled na kuglu od zemljane prašine koju je napravila rukama, fascinirajući Katerinu toliko da se pitala da li će i ona to moći kada ovlada svojim moćima.

,,Bogdanov je zvučao prilično ushićeno kada mi je to saopštio'', odgovori Katerina.

,,To je zato što ga ona nije trenirala'', podsmehne se Fjedorov, naslonivši se na betonski zid oko kojeg su se skupili ne bi li se osamili. Iako je već prošlo nekoliko dana otkako je Katerina bila u Palati Evermor, ona je i dalje bila atrakcija među savijačima.

,,Da li je zaista toliko loša?''

,,Nije ona loša'', Fjedorov slegne ramenima. ,,Ali uči nas teškom i brutalnom ljubavlju. Ona nije osoba koja će imati saosećanja ako ti je potrebno više vremena da nešto savladaš.''

,,Zvuči poput Popova'', Katerina uzdahne i prekrsti ruke preko grudi, uživajući u povetarcu koji joj je mrsio dugu smeđu kosu. Nežni jutarnji zraci sunca su padali preko njenog lica, dovodivši njen bledi ten do isticanja.

,,Pa, njega već jeste trenirala. Ponekad čak zadeluje kao da ima određenu naklonost prema njemu, čak iako nije savijač.''

,,O, ne'', zabrinuto ih prekine Nina u jutarnjoj meditaciji. ,,Popov na dvanaest sati. I dolazi pravo ka nama. Zašto dolazi ka nama?''

,,Pretpostavljam da ne može da odoli svakoj prilici da iskaže svoje nezadovoljstvo mnome'', uzdahne Katerina, uspravivši se vidno iziritirana.

Nina i Luka kratko razmeniše poglede i skameniše se u strahopoštovanju kao deca koja se mole da ih otac ne izgrdi nakon što su bili nevaljali.

,,Princezo'', izgovori hrapavo Popov, stegavši vilicu, nateravši je da se okrene i osmotri njegovo lice koje je bilo u njenoj neposrednoj blizini. Primetila je da njegove plave oči imaju mrlju zelene u njima i da, iako mu je pogled bio distanciran i hladan, može da oseti neku dozu bliskosti. ,,Vidim da ti brada lepo zarasta'', prokomentarisa, a ivica sa desne strane usana mu zatitra.

,,Ko bi rekao da možeš čak i titulu da načiniš da zvuči kao uvreda.''

,,Pukovniče'', Nina i Fjedorov su skočili na noge i sa strahopoštovanjem se naklonili Andreju koji je samo učtivo klimnuo glavom, ponovo usmerivši pogled ka odvažnoj Katerini.

,,Moramo da idemo'', obavesti on Katerinu, ignorišući njenu opasku. ,,Tatjana te očekuje.''

Ne izgovorivši ništa, uputila je još jedan pogled ka Nini i Fjedorovu koji su je zabrinuto posmatrali. Nina joj je nečujno izgovorila Nađi nas posle, ali Andrej nevoljno promrmlja da se ubrza.

Udaljili su se od Palate ispred koje su neki od savijača vežbali borbu, začuvši samo po neki prigušeni glas koji je demonstrativno negodovao. Hodali su po sveže pokošenoj travi čiji je miris golicao Katerinine nozdrve, podsetivši je na dane kada bi se kao dete iskrala iz dvorca ne bi li se, zajedno sa Mardžori i Markusom, igrala sa decom iz naroda na obližnjoj poljani.

Andrejevo lice je bilo hladno i usresređeno, kretao se lagano poput divlje mačke i osmatrao okolinu oko omanje kućice koja se nalazila ispred njih. Nije mogla da odredi šta, ali bilo je nečeg nedokučivog na njegovom licu zbog čega je bilo teško da odvratite pogled.

,,Izgleda kao da nije kod kuće'', zaključi Andrej, nabravši čelo i oblizavši usne. ,,Čudno.''

,,Zašto si tako siguran?''

,,Zato što bi te već nestrpljivo čekala pred vratima i zvocala što te nisam doveo ranije'', uzdahnuo je i stavio ruke na bokove ispod crnog kaputa, otkrivši dugačke mačeve koje su mu visili sa obe strane i skrivali se u kožnim koricama.

,,Pa, šta ćemo sada?'', upitala ga je Katerina, vidno potonula zbog činjenice da joj trening nije ni na vidiku. Iako joj je bilo potrebno neko vreme da prihvati svoje nove moći, nije mogla da ne pomisli koliko je dobar osećaj znati da tako nešto možeš proizvesti samo uz pomoć svojih ruku. Naravno, ona još uvek nije bila dovoljno dobra u tome da bi to umela, ali je volela da misli da je na pravom putu.

,,Imam nešto na umu'', okrene se ka njoj i pogledom joj pokaza na mač na kojem mu je ležala desna ruka.

,,Mačevanje?'', Katerina izvi obrve i podsmehne se u čudu. ,,Jesi li siguran?''

,,Zašto? Da li se bojiš da ću ti isprašiti tur?''

U Katerini zatitra želja da prihvati taj izazov.

,,O, jedva čekam da vidim to'', blago mu se naklonila uz osmeh, a on joj dobaci jedan od svojih mačeva koji je vešto uhvatila.

Mač je bio malo teži no što je očekivala, pretpostavivši da su rađeni baš po meri za Popova, ali se brzo navikla na tu težinu. Andrej se udaljio nekoliko koraka i izvukao i drugi mač.

,,Prvo pravilo mačevanja jeste-'', Katerina ga je spretno razoružala, ne dozvolivši mu ni da završi rečenicu. Mač je pao kraj njegovih nogu, a Andrej je nekoliko trenutaka zurio u nju na način koji joj je mamio osmeh.

,,Da nikada ne potcenjuješ svog protivnika'', završila je, drsko se nasmejavši. ,,Zaista si mislio da kralj nije obučio svoju jedinu naslednicu kako da koristi mač?''

Andrej se nasmeje i prođe prstima kroz nemirnu crnu kosu.

,,Znači tako želiš da se igraš?'', borbeno isturi bradu ka njoj dok mu je vragolasti smešak i dalje bio na licu. ,,Samo napred, princezo. Daj sve od sebe.''

Demonstrativno su posegnuli sa svojim mačevima jedno na drugo, spretno ih ukrstivši i izazvavši vibraciju sečiva. Znala je da se bori protiv velike zverke, nekog ko je koristio te iste mačeve da raspori utrobe neprijatelja kralja Avgustina i veštaca; ali njen otac nije odgajao kukavicu kao što bi nekada to potajno u sebi pomislila. Bila je uvežbana za slučaj da bezbednost njihovog kraljevstva bude ugrožena iako je kada se to desilo podbacila, osetivši ponovo nalet besa zbog toga. Njihovo povremeno stenjanje i zadihanost su nadjačali udarci čelika o čelik. Iako je bila usresređena na borbu i na napade koji su oboje maestralno blokirali, nije mogla da ne primeti koliko Popov dobro izgleda čineći ono što zna najbolje - boreći se.

Njegovo lice je bilo usresređeno, vilica stegnuta i dolazila je do izražaja kao da je oštrija od sečiva koje drži u desnoj ruci; pune usne blago razdvojene, a pogled dovoljno prodoran da se može izgubiti u njemu. Premda bi povremeno zastenjao, svaki njegov pokret je delovao tako lako i spretno, kao da igra zavodljivu igru sa sečivom opasnim po život. Osetivši njen blag pad koncentracije i početničku grešku koju je napravila približivši mu se, svojom slobodnom rukom ju je uhvatio za nadlakticu i olako je okrenuvši, pripipio uz svoje grudi.

,,I mrtva si'', šapnuo joj je dahtavo kraj uveta, nateravši joj svojim hrapavim i milozvučnim glasom čudan osećaj u stomaku. Iako je hladno sečivo njegovog mača ležalo na njenom britkom vratu i samo jedan nagli pokret je mogao da dovede do ozbiljnog krvoprolića, nije mogla da ne oseti dozu prijatnosti pripijena uz njegove čvrste grudi i zbog tog osećaja je opsovala samu sebe u mislima u znak neodobravanja. Grudi su mu se od naprezanja naglo podizale i spuštale, i Katerina je sačekala nekoliko sekundi da vešti pukovnik olabavi stisak i spusti gard. Neprimetno je protresla glavu ne bi li sabrala misli, a onda ga desnom rukom munula u rebra iz sve snage, nateravši ga da se zgrči i prostenja. Iskoristivši njegov trenutak slabosti kao prednost, uspela je da ga u jednom potezu obori na tlo uz bolan jauk. Mač je ležao kraj njegovog nepomičnog tela, dok ju je on posmatrao sa dozom fascinacije.

Sada je ona bila ta koja je vrh oštrice držala na njegovom vratu.

,,A sada si ti mrtav'', rekla je uz samozadovoljni smešak.

,,Da li sam zaista?'', izgovori i nogom potkosi njene, nateravši je da se prosipa na tlo kraj njega. Iako je na trenutak bila ošamućena od pada, nije mogla da se ne podsmehne.

,,Prljavo se boriš, pukovniče.''

,,Stvarno?'', podigne jednu obrvu u čudu dok mu je šeretski osmeh titrao na licu. ,,To si shvatila pre ili nakon što si me oborila na zemlju?''

,,Pošteno."

,,Bolje se boriš nego što sam očekivao, moram da priznam'', izgovori kada se pridigao sa trave koja je još uvek bila vlažna od jutarnje rose. ,,Izgleda da nisi u potpunosti beznadežni slučaj.''

,,Drago dete, šta radiš na zemlji?'', začula je nepoznati ženski glas u daljini. Pogledavši u pravcu odakle je glas dopirao, ugledala je ženu smeđe kose prošarane sedama kako stoji kraj kućice koja je nešto ranije bila prazna. Ljutito ih je posmatrala sa rukama na bokovima, a onda krenula ka njima. ,,Andrej Popov! Mislim da sam ti već jasno dala do znanja da mi ne ubijaš učenike.''

,,Ne ubijam nikoga'', nevino slegne ramenima uz frktaj. ,,Samo smo ubijali vreme dok si ti kasnila, Tatjana.''

,,O, poštedi me'', lupila ga je po mišici, pokušavajući da održi svoju masku opasne i ljutite žene. Delovalo je kao da može da mu bude majka, a čak ni njihov odnos nije bio daleko od toga. ,,I mi žene imamo pravo na svojih pet minuta. Ne moramo uvek da dojurimo kada vam je nešto potrebno.''

Zakikotao se, vidno nežnijeg izraza lica, i uzeo mač koji mu je ispao nekoliko trenutaka ranije. Tatjana joj je uputila pogled kao da je na trenutak zaboravila na njeno prisustvo. ,,Zašto je ona još uvek na zemlji? Pomogni joj da ustane! Dragi sveci'', zacoktala je u neverici i prevrnula očima pre nego što se ponovo uputila ka kućici. ,,Bolje bi ti bilo da ubrzaš korak, draga, nemam ceo dan.''

Tatjana je već postala veoma interesantna Katerini i jedva je čekala da vidi na koji način će je obučiti. Andrej joj je ćutke pružio ruku i ona ju je ovog puta prihvatila. Na trenutak su se ćutke gledali, po prvi put svesni da nemaju nijednu opasku za onog drugog.

Zatvorila je vrata za sobom kada je ušla u Tatjaninu kuću, zagledavši se u minimalizam kojim je odisao ovaj hladni dom. U unutrašnjost nije dopiralo mnogo svetlosti i bilo joj je vrlo teško da prilagodi oči. Ugledala je drveni sto i dve stolice u centru prostorije, kao i kamin i tepih od životinjskog krzna. Nije bilo ničeg u prostoriji što bi okarakterisao ovu kući domom, naročito ne ličnih stvari; više je delovalo kao da se nalaze u praznoj puževoj ljušturi.

,,Sedi, dete'', rukom joj pokaza na stolicu preko puta nje i ispravivši nabore na svojoj sivoj bezličnoj haljini. ,,Nemamo vremena za gubljenje.''

Katerina je poslušno sela, oprezno osmotrivši njeno lice. Nije mogla ni sa njenog lica da pročita nijednu emociju ili misao, kao što uglavnom nije mogla ni Andreju, shvativši da je to verovatno nešto čemu ih uče kada ih obučavaju za vojnike.

,,Pokaži mi šta znaš'', reče joj, ali ju je Katerina nekoliko trenutaka nemo posmatrala. Shvatila je da nema predstavu kako se uopšte prizivaju moći. Da li to jednostavno dođe samo od sebe ili kada si u nevolji? Da li je potrebno da mlati rukama ili je dovoljno da samo pomisli na to?

,,Zapravo, ne znam ništa o svojim moćima.''

,,Kako si onda prizvala moći prethodnog puta?'', prekrstila je ruke preko grudi.

,,Ne znam'', odgovori iskreno. ,,Pretpostavljam da je okidač bilo to što sam bila napadnuta od strane Etijorana.''

,,Jasno'', kratko klimne glavom, coknuvši. ,,Onda ćemo imati pune ruke posla sa tobom.''

Ustala je poput gazele i nestala iza Katerine koja je zamišljeno gledala u svoje šake, napućenih usta. Odjednom je osetila oštar bol u predelu ruku, shvativši da ju je Tatjana udarila nečime što je ličilo na veliki lenjir nalik onom kojim ju je porodična guvernata učila kada je bila dete. Jauknula je.

,,Zašto ste me udarili?''

,,Rekla si da si moći aktivirala kada si bila napadnuta. Tako da te napadam.''

,,Mislim da to ne funkcioniše tako'', Katerina se polako pridigla iz stolice, ne prekidavši kontakt očima sa mučiteljem - kako su je Fjedorov i Nina zvali. Sada je shvatila da su imali puno pravo u vezi nje.

,,Osećaš li se ugroženom?''

,,Ako će vas to usrećiti, da'', klimnula je glavom zbunjeno. ,,Definitivno počinjem da se osećam ugroženo.''

,,Odlično'', zadovoljno je izgovorila. ,,To želimo i da postignemo.''

Nije bila sigurna koliko je dugo Tatjana različitim metodama pokušavala da aktivira Katerinine moći, ali je primetila da je sunce već uveliko počelo da zalazi. Tatjana ju je nemilosrdno udarala, polivala vodom, provocirala, psihički ugnjetavala, ali je delovalo kao da je sve to bilo uzaludno. Osim ogromne želje da je zadavi koja se polako budila pod njenom kožom ništa drugo nije isplivalo.

Tatjana je frknula i vidno iznervirana sela na stolicu. Netremice je posmatrala Katerinu sa čije kose je i dalje kapala voda kojom ju je prethodno polila; kao da pokušava da prodre u njen um. Katerina se molila da ne zna da čita misli jer osim ubilačkih tendencija ništa drugo u vidu misli nije imala.

,,Ne pokušavaš ovo da nam olakšaš, zar ne?''

,,Volela bih da mogu'', prizna Katerina. ,,Ali ne znam kako.''

,,Zato je trebalo da to naučiš dok si još bila dete. Barem najosnovnije pre dolaska u Palatu'', izvila je obrve, pomno je posmatrajući. ,,Od svojih roditelja.''

Na pomen njenih roditelja, Katerina se snuždila. Shvatila je da uopšte nije razmišljala o tome ko joj je u porodici bio savijač; verovatno je to bio njen odbrambeni mehanizam, mislila je. To bi značilo da su to krili od nje, ne pripremivši je za ovakav potencijalni sled događaja - a ona nije mogla da zamisli svoje roditelje kao lažove.

,,Ko su bili tvoji roditelji, Katerina?'', upitala ju je Tatjana, nagnuvši se prema njoj.

,,Ilija i Ines Aleksejev.''

,,Ne pitam te za kralja i kraljicu Vindfolsa, Katerina'', ispravi je Tatjana. ,,Pitam te za tvoje prave roditelje.''

Nešto u grudima ju je steglo i zaustavilo joj disanje. Njene prave roditelje? Šta je to trebalo da znači? Ilija i Ines Aleksejevi su bili njeni pravi roditelji. Nemoguće da je ovo bilo išta do njenih budalaština.

,,Ne znam o čemu govorite.''

,,Katerina, da ti objasnim jednu stvar. Poznavala sam Iliju Aleksejevog veoma dobro i on nije bio ni približno savijaču. Kao ni kraljica Aleksejev. Ne znam čije si ti dete zapravo, ali njihovo biološko sigurno nisi.''

,,Lažete'', drhtavo je izgovorila, pokušavajući da smiri glas. ,,Činite ovo samo da me isprovocirate. To nije moguće. Nije istina. Nije, zar ne?''

Tatjana ju je u tišini posmatrala. Videla je sažaljenje u njenim očima na trenutak, ali je brzo nestalo iza njenog kamenog pogleda.

,,Ako je ovo jedna od vaših bolesnih psiholoških igrica, zahtevam da prestanete'', odbrusi, pokušavajući da se obuzda. Nije bilo lako prisetiti se majčinih reči kada vam neko kaže da je sve na čemu ste se zasnivali i rasli čista obmana i laž. Naročito kada osetite sindrom podvaljenog kukavičjeg jajeta na svojoj koži.

,,Žao mi je što moram da te razočaram, dete. Ali ovo je neko drugi morao da ti objasni mnogo ranije. Znam da su najverovatnije želeli samo da te zaštite, ali to ne ide niti tebi niti meni u korist. Svi ovi mladi ljudi su mnogo ispred tebe - kako po veštinama tako i po iskustvu. Sve ovo sada je samo još jedna poteškoća više da išta naučiš pored svojih godina.''

Katerina je isprva osetila nekontrolisanu količinu besa i razočarenja, ali ubrzo ju je preplavila praznina u grudima. Praznina koju nije znala kako da ispuni i koja je bila mnogo teža no što je očekivala. Bilo je to tužno i poražavajuće za nju samu; tako se lako predala lošim osećanjima u nemogućnosti da sačuva lepe uspomene i sećanja na površini. Dopustila je lošim stvarima da je progutaju i sipaju kiselinu na srce, učinivši da oseti ništa drugo do gorčine.

Primetila je da se Tatjanin pogled zaustavio na njenim rukama koje je gledala izvijenih obrva i blago razrogačenih očiju, nateravši Katerinu da ih i sama pogleda. Okrenuvši dlanove na gore, ugledala je par iskrica koje su sevale sa njenih prstiju.

,,Šta se događa?'', upitala je zbunjeno.

,,Izgleda da smo na pravom putu'', zadovoljno se osmehnula, a onda se bacila na naredbe. ,,Dođi sutra ponovo. Potreban ti je odmor i bitno je da raščistiš misli. Ne želim da išta okupira tvoj um.''

Nemo je klimnula glavom, još uvek pod utiskom od bolnog saznanja. ,,I da, bez ikakvog mačevanja i drugih aktivnosti pre dolaska. Želim te potpuno odmornu'', naredila je pre nego što je Katerina napustila Tatjaninu tamnicu.

Tromo i dezorijentisano je koračala ka Palati ne obraćajući pažnju na povike i komentare savijača koji su hteli da razgovaraju sa njom. Želela je da bude sama, dalje od svega ovog. Dalje od Palate. Dalje od savijača. Dalje od svega što joj je okrenulo život naopako otkako su je napali. Želela je da ponovo ode kući, da vidi svoju majku i da živi u neznanju; jer joj je sve ovo donosilo više boli nego dobrih stvari. Napokon joj je bilo jasno zašto su se većina savijača bojala da priznaju šta su; razlog tome uglavnom nije bio strah od smrti, već strah od toga šta ta spoznaja može sve da donese sa sobom.

Njen korak je odzvanjao u sablasno tihoj Palati bez ijednog stražara na vidiku, osetivši hladnoću na koži od zmijsko hladne unutrašnjosti. Taman kada je htela da skrene ka hodniku koji je vodio do njene odaje i ujedno tamnice, neko ju je povukao za nadlakticu. Ugledala je Ninu koja ju je posmatrala zabrinuto.

,,Jesi li dobro? Izgledaš kao da te je Tatjana urnisala'', konstantovala je Nina zabrinuto. ,,I mokra si.''

,,Biću dobro'', slagala je. ,,Samo sam iscrpljena.''

,,Onda moraš da pođeš sa mnom.''

,,Mislim da sada nije dobar trenutak'', rekla je, ali je Nina ni ovog puta nije poslušala.

,,Moraš nešto da pojedeš, izgledaš kao da si videla duha'', odbrusi joj Nina. ,,Ionako je vreme večere, a ti si propustila skoro sve obroke danas.''

Iako je nevoljno prihvatila, morala je da prizna da je Nina bila u pravu. Telo joj je bilo previše iscrpljeno, a možda će joj dobro doći da barem na kratko pobegne od svojih misli i bola koji ju je iz trena u tren sve više preplavljivao.

Ušle su u prostoriju za obedovanje gde su svi već uveliko ćaskali i uživali u jelu, ne obraćajući pažnju na vodu koja se i dalje povremeno cedila sa nje. Spazila je Bogdanova i Popova i nekoliko ljudi koje još uvek nije poznavala za stolom koji se nalazio na čelu prostorije. Po njihovim izrazima lica je delovalo kao da raspravljaju o nečemu veoma važnom. Neprimetno su zauzele mesta kraj Fjedorova, stopivši se sa masom. Luka je Katerini uputio zabrinut pogled.

,,Mokra si'', konstantovao je, izvivši obrve.

,,Znam'', uzdahne. ,,Tatjana je bila veoma ubedljiva u svojim metodama.''

,,Da li je barem bilo uspešno?''

,,Ne baš'', slegnu ramenima, ugrizavši se za usnu od pomisli na ono što joj je saopšila o roditeljima. ,,Sutra ćemo pokušati ponovo.''

,,Deluješ kao da ne želiš tamo da se vraćaš'', zaključi Nina. ,,Da li se nešto desilo?''

Na trenutak je Katerina zaćutala, vagajući da li je pametno da im kaže nešto u šta ni sama nije bila sigurna da je istina. Jedno je saznati da si nešto u šta do tada niko nije sumnjao, a kroz drugo saznati da tvoji roditelji zapravo nisu tvoji roditelji i da su te sve vreme lagali. Još više ju je bolela činjenica da će verovatno zauvek ostati u neznanju, uskraćena za istinu koju je odavno trebala da zna.

U trenutku kada je zinula ne bi li prosula sve što joj je Tatjana rekla o njenim roditeljima, zvuk kašike koja je udarila u tri kratka maha u kristalnu čašu generala Bogdanova ju je prekinuo, privukavši pažnju čitave prostorije. Prostorijom je harao muk, te se Bogdanov demonstrativno pridigao, spreman da im saopšti nešto važno. Pogledom je prošao čitavom prostorijom, kratko se zaustavivši na Katerini, te progovori.

,,Draga moja armijo, moji hrabri savijači'', započe odvažnim tonom poput onog u vrtu. ,,Kao što znate, danas sam bio u poseti kralju Avgustinu na Vrhovnom dvoru. Potvrdio sam mu glasine koje su kružile severnim Rejvenšildom o savijaču svetlosti i bio je i više no rešen da nam da blagoslov da otpočnemo sa pripremama za Završnu Bitku.''

Aplauz i glasni uzvici su prepravili prostoriju na kratko, izmamivši osmeh Bogdanovu, a onda ponovo svi zaćutaše. ,,Ali, kao što već znate, savijač svetlosti je jako bitna karika u našoj borbi. Ukoliko nema nje, nema ni naše pobede nad Kraljem Tame. Stoga, vrlo je bitno da svi brinemo o njenoj dobrobiti i zaštiti - kako unutar ovih zidina, tako i izvan njih. Iako očekujem od svih vas da ćete je štititi kao da je vaš namiliji član porodice, jednoj osobi ću dati puno pokriće u čuvanju svog najvrednijeg dragulja.''

Najvrednijeg dragulja.... to je već čula. Izgovorio je to prethodnog dana. Izgovorio je to-

,,Svom vernom saputniku, Andreju Popovu'', izgovori njegovo ime u istom trenu kada je ono odzvonilo u Katerininim ušima. Katerina je zbunjeno posmatrala i upijala reakcije ostalih koje su se smenjivale sa šokiranih na oduševljene u sekundi. Skamenjeno je posmatrala kako ostali savijači skandiraju, kako Popov ustaje i učtivo se klanja, kao i Anjino unezvereno lice i otrovni pogled kojim ju je probadala.

,,O, dragi sveci'', opsova Nina sebi u bradu, šokirano pogledavši u Katerinu, pa u Luku.

,,Može li mi neko objasniti o čemu se radi?'', Katerina upita u pola glasa, lica i dalje skamenjenog od silnih informacija kojim su je danas obasipali. ,,I zašto o meni govore kao da sam roba?''

Nina i Luka su se neko vreme u tišini posmatrali, tražeći najbezbolniji način od kojeg princeza neće želeti da spali čitavu Palatu i sve njih u istoj.

,,Najprostije, Popov će položiti zakletvu da će te štititi'', poče Fjedorov, pažljivo birajući reči. ''A ti ćeš ga zauzvrat žigosati.''

_______________

Mišljenja?