Katerina se nevoljno promeškoljila u krevetu usled upornog kucanje na vratima koje je delovalo da nikada neće prestati. Zapitala se zašto Mardžori jednostavno ne uđe nego stoji pred vratima. Začuvši otvaranje vrata nakon još par kucanja i nepoznat ženski glas, nadošlo joj je sve što se desilo prethodnog dana. Nije bilo Mardžori. Nije bila u svom krevetu. I nije bila na svom dvoru. Bila je u Palati Evermor i ništa što se desilo nije bio san kao što se nadala.

,,Katerina, budna si'', ljupka devojka u svetlo zelenoj haljini, prćastog nosa i plave kose svezane u pletenicu je stajala kraj nje, spustivši nežno nešto u dnu kreveta van dometa Katerininog pogleda. ,,General Bogdanov zahteva tvoje prisustvo.''

,,Mora li to biti odmah?'', nevoljno je upitala iako ju je nešto steglo na pomen njegovog imena. Devojka se zabezeknula, ne verujući šta ju je Katerina upitala.

,,General te je pozvao. Mora biti odmah'', sklonila je prekrivač sa Katerine i naterala je da ustane iz kreveta. ,,Uzgred, ja sam Anastasija. I trebalo bi da se obučeš što pre.''

,,Ali nemam šta da obučem, stvari mi nisu još stigle.''

,,General je mislio na tebe'', Anastasija se nasmešila i podigla tešku odoru sa kreveta. Bila je to haljina od teške svile u beloj boji i zlatastim odsjajem sa istim takvim kaputom osim što su na njemu bili ukrojeni različiti simboli u crnoj boji. Znala je da su to isti kaputi kakve su imali i ostali savijači i koji su određivali njihovu pripadnost; osetivši tračak ljubomore što su oni imali u svojim redovima slične sebi.

Katerina je ćutke dozvolila Anastasiji da joj pomogne da se obuče, i dalje razmišljajući o svom kraljevstvu koje nije mogla tek tako da zaboravi iako bi generalu i kralju to najviše odgovaralo. Znala je šta znači sve ovo, šta znači kada postaneš jedan od njih – savijača. Tvoj identitet se gubi sa tvojim zvanjem. Postaješ deo njihove armije, njihove celine i sve ono što si nekada bio više nije važno. Čak i ako ostali savijači možda imaju neku povlasticu više, znala je da to za nju neće važiti. Ona je bila pokretna meta i njen život je izvan zidina Palate Evermor imao određenu cenu.

,,Spremna si'', izgovorila je nakon što joj je odmrsila pletenicu i pustila da joj kosa u valovima slobodno pada duž leđa. ,,Prelepo izgledaš.''

,,Hvala'', setno je izgovorila.

,,Znam da ti sve ovo teško pada, ali vremenom ćeš se navići. Svima nam je bilo teško u početku, ali većina nas je došla u Palatu kada smo bili deca.''

,,Ti si takođe savijač?'', upitala tu je Katerina znatiželjno.

,,Iscelitelj, da budem precizna. Mi lečimo savijače kada su u nevolji.''

,,To zvuči kao jako zahtevno'', prizna Katerina.

,,Kad malo razmisliš, svi imamo jako zahtevne poslove'', Anastasija ljupko slegne ramenima. ,,Ali niko od nas ne nosi breme koje ćeš ti morati.''

,,Da li je užasno sebično što deo mene želi da se nikad nije saznalo da posedujem moći?''

,,Naravno da ne'', rukom ju je pogladila po kosi i utešno pogledala u oči. Katerina je mogla da joj primeti nekoliko sitnih borica u uglovima očiju. ,,Normalno je da se bojiš i da ti je teško to da prihvatiš. Potrebno je da čitav život odbaciš nakon toliko godina, život koji si toliko dugo živela i sve planove koje si ikad napravila. Lakše je to učiniti kada si dete, nesvestan života oko sebe.''

Katerina je bolno izdahnula, kao da joj se čitav arsenal oštrica zario u grudi. Pošla je nevoljno za Anastasijom koja ju je otpratila do izlaza iz Palate gde ju je očekivao general Bogdanov. Anastasija ju je stegla za ruku, pokušavajući da je barem malo uteši, nateravši Katerinu da se osmehne iako joj nije dopirao do očiju.

Izašavši ispred Palate, ugledala je generala Bogdanova kako zamišljeno korača na dnu stepenica. Bio je ponovo obučen u crno, ali je ono dobro išlo uz njegov bledolik ten i smeđu kosu. Komešanje na ulazu ga je vratilo u stvarnost i, ugledavši je, izgledalo je kao da je ostao bez daha. Nekoliko trenutaka ju je ćutke posmatrao, ali se ubrzo pribrao, pokušavajući da ne daje nikakav nagoveštaj o tome šta se upravo desilo. Kratko je nešto šapnuo mladiću u crvenoj uniformi i obratio joj se.

,,Katerina, dobro jutro. Već sam pomislio da nećeš doći'', šarmantno se osmehnuo, a ona je osetila kako joj se koža ježi od načina na koji joj je izgovarao ime. Bilo je tako milozvučno, tako opojno – činilo ju je opijenom njime i uopšte nije želela sebi da prizna da je general čini slabom. ,,Kako si spavala?''

,,Kako može da spava neko ko je shvatio da mu je život prevrnut naopačke?'', prizna, pridržavajući haljinu kako bi sišla sa stepenica.

,,Dozvoli'', pružio joj je ruku, a ona ju je zahvalno prihvatila. Ponovo je osetila elektricitet od njegovog toplog dlana i iznenada je, zamislivši njegove šake po svom telu, pocrvenela. Molila se u sebi da general to nije primetio, ali i ako jeste, to nije pokazao. ,,Razumem zašto ti je duh nemiran'', započeo je. ,,Nosiš breme veliko kao čitav Rejvenšild.''

,,Može se tako reći'', hodali su ka mestu koje se nalazilo iza Palate i još uvek iza vidokruga Katerine. ,,Gde idemo ako smem da pitam?''

,,Veoma si direktna, to mi sviđa'', priznao je uz kikot. ,,Želim da ti pokažem vrt Palate Evermor. I uz to se nadam da možemo porazgovarati o određenim stvarima koje verujem da te muče.''

,,Onda ćemo ostati u vrtu do večeri.''

,,To mi ne bi smetalo'', pogledao je iskosa sa osmehom koji mu je titrao na usnama, a ona naglo skrene pogled ne bi li sprečila sebe da ponovo pocrveni. Nije bila osoba koja je tako olako gubila sebe u prisustvu muškarca te joj je sve ovo bio vid neistražene teritorije na kojoj nije znala kako da se ponaša. ,,Stekao sam utisak da nisi u potpunosti prihvatila činjenicu da si jedna od savijača, Katerina. Kao da to zapravo ne želiš da budeš.''

,,Nisi u krivu'', prizna ona, ugrivši se za donju usnu. ,,Čitavog života me spremaju da preuzmem tron Aleksejevih i da se brinem o ljudima Vindfolsa na način koji je to činio moj otac. A sada je to nemoguće.''

,,Da li je zaista?''

,,Naravno da jeste. Uz dužno poštovanje, generale Bogdanov, ne pokušavajte da mi prodate priče kojom tešite decu koju dovodite u Palatu'', rekla je srdito. ,,Možda ne znam toliko puno o savijačima, ali oboje znamo jednu stvar – kada jednom kročiš kao savijač u Palatu, nema nazad. Ja se nikada neću vratiti na dvor i nikada neću vladati njime. Kraljevstvo koje je moj otac čitavog života gradio će umreti sa mojom majkom.''

Kratko je odmahnuo glavom, stisnuvši usne. Pogled mu je postao blag, gotovo molećiv. Delovalo je kao da se zaista saoseća sa onime o čemu govori; kao da je i sam to nekada proživeo.

Nije ni primetila da su već stigli do ogromnog vrta kojeg su krasile ogromne krošnje ružičaste boje, kao i cveće različitih boja, poput jorgovana, ruža, lala i ljiljana. Na kratko je ostala bez daha, diveći se predivnom ambijentu, osetivši se kao da se nalazi u srži samog raja. Mogla je da oseti Bogdanov pogled na sebi, koji ju je ljubopitljivo posmatrao sa osmejkom na licu.

,,Da li ti se dopada?''

,,Prelepo je'', izustila je, i dalje neiscrpno posmatrajući svaki delić vrta, na isti način na koji je i Bogdanov posmatrao nju. ,,Deluje kao da smo u drugom svetu.''

,,To mi je i bila namera. Naši proizvoađači su napraviliadekvatan nevidljivi štit koji omogućava biljkama da napreduju tokom svih godišnjihdoba. Ima nečeg umirujućeg kada se nalaziš na ovako spokojnom i božanstvenommestu.''

,,Tebi je bila namera?''

,,Zašto je to tako čudno?''

,,Ne izgledaš kao osoba koja se opušta u vrtu'', rekla je, zaboravivši na trenutak sve brige. ,,Ipak si ti general, pre svega. Opaki general Bogdanov, savijač senki.''

Nije mogao da se ne nasmeje na njenu opasku. Prišli su velikoj fontani iz nekoliko nivoa koja je bila u starogrčkom stilu i on je seo na belu klupu kraj nje. Prešao je prstima preko usana i dalje se smešeći.

,,Misliš da sam opak?'', upitao je, izvivši obrvu.

,,To nisam rekla'', slegnu nehajno ramenima. ,,Tako govore glasine. Ti si sklon slušanju glasina, zar ne?''

,,Samo u određenim slučajevima'', ispitivački ju je posmatrao nekoliko trenutaka dok je ona zamišljeno prelazila rukom preko ivica fontane. ,,Znaš li kako su nastali savijači, Katerina?''

,,Sećam se priče koju mi je pričala majka kada sam bila dete'', sela je na drugi kraj klupe, ne skidajući pogled sa tamnokosog generala. ,,Pre mnogo godina, Rejvenšildom su harala dva brata. Jedan je bio Alhemičar, a drugi Vrač. U to vreme su izbili ratovi između severnog i južnog dela Rejvenšilda i mnogo naših ljudi je poginulo, pokušavajući da odbrani svoju domovinu. Alhemičar je želeo da stvori vojsku koja će moći da iskoristi elemente oko sebe da se odbrani, ali mu je za to bila potrebna pomoć brata koji je to odbio jer je smatrao njegovo mučenje traćenjem vremena. Nakon mnogo godina spajanja elemenata i mnogo prolivene krvi, Alhemičar je uspeo da stvori dovoljno jaku kombinaciju elemenata i spojio ju je sa ljudskim organizmom. Nažalost, samo dovoljno jaki su preživeli i uspeli da se prilagode novostvorenim moćima; prenosivši ih mnogo godina kasnije svojim potomcima.''

,,Dakle razumeš da su naše moći iako su bile veštački proizvod zapravo nešto što je u našim genima? Nešto što nam struji u krvi od dana kada smo donešeni na ovaj svet i da nam je suđeno da budemo savijači?'', senka je pala preko njegovog lica, čineći njegove tamne oči još mističnije.

,,Nije kao da imamo izbora. Sve ovo nam je nametnuto čineći nas pokretnim metama. Znaš i sam šta ljudi u severnom Rejvenšildu misle o savijačima. Boje nas se. Smatraju nas nakazama'', ponovo je iz nje isplivala tvrdoglavost i upornost Aleksejevih. ,,Etijorani su se odrekli svojih identiteta zbog pojave savijača. Želeli su da ih unište. Znaš i sam da je to razlog zašto pustoše sva sela i mesta, ubijajući nevin narod. Žele da unište svaku mogućnost pojave novih potomaka. Zašto misliš da su mi skoro opustošili kraljevstvo?''

,,Ali znaš li ko je pravi razlog zašto se svi boje savijača?'', upitao ju je prišavši joj bliže, prodorno je gledajući. ,,Kralj Tame, kako sebe voli zvati. Vrač koji je bio gladan moći i ubio sopstvenog brata ne bi li došao u posed formule koja ga može načiniti najmoćnijim na celom svetu. On je razlog zašto niko nije stigao da shvati pravu svrhu i lepotu savijača iako on zapravo nikada neće moći da bude jedan od nas. Dokopao se južnog dela Rejvenšilda, nastavivši rat i borbu za čiji se prestanak njegov brat decenijama zalagao. Nije nikada bio pravi savijač. On je razlog zašto su mnogi savijači izgubili živote na bolan i užasan način; nikada nije dozvolio da nas ljudi vide u boljem svetlu. Uz pomoć svoje moći izmanipulisao formulu, jedva preživevši, i dobivši moć da upravlja tamom. Nažalost, dovoljno je jak da nas sve uništi i učini da ga se svi boje. Da se boje nas.''

,,Postupci jednog mogu uticati na sve, generale.''

,,Znam'', reče setno i zamišljeno. ,,I ja sam izgubio mnogo ljudi, Katerina. Mnogo dobrih i časnih ljudi. Tako da, kada govoriš o gubitku i bolu koji osećaš, ja te razumem. Osećam svakim delom svog tela i razumem zašto se opireš svemu ovome. Ali moraš gledati veću sliku. Ti, kao deo i naslednica jednog kraljevstva bi to trebalo da znaš.''

,,Ali vi svi očekujete od mene da promenim svet, da činim stvari koje ne znam da li sam uopšte sposobna da činim'', srce je počelo da joj tuče kao ludo. ,,Već sam izneverila oca u nemogućnosti da spasem kraljevstvo, zašto bi sa ovime bilo drugačije?''

,,Nisi izneverila nikog'', uzeo ju je za ruke koje su drhtale, ne skidajući pogled sa nje. Katerina je na trenutak prestala da diše, posmatrajući svaki delić njegovog lica – njegove tamne oči, izraženu vilicu i pune usne. ,,Ti si izvanredna, Katerina. Nisi ni svesna svega što možeš da učiniš, ali veruj mi, nisi sama u ovome. Mi smo balans. Mi smo ono što nedostaje i što ga može poraziti. Zajedno, ponovo ćemo učiniti ovaj svet velikim. Pokazaćemo da savijači nisu neko koga se treba bojati; da su oni zapravo neshvaćena bića koja čine velike stvari. Ali niko neće činiti velike stvari kao ti, Katerina. Zajedno ćemo stvoriti istoriju.''

Dok je govorio sa tolikim žarom, Katerina je uvidela zašto je zapravo general. Mogao je i najciničniju osobu da natera da poveruje u sve što govori. Mogla je da zamisli sve što je govorio, i da oseti na svojoj koži. Toliko je verovao u nju, toliko je želeo da uspe da je čak i sama počela da mu veruje. Počela je da razmišlja o sebi kao osobi koja može promeniti svet – koja može učiniti svet bezbednim. Bez ubistava, bez ratova. Bez mržnje.

Bogdanov je nestao iza krošnji drveta i nasmešivši se na njegov naprasni nestanak, Katerina je polako krenula ka izlazu iz vrta.

,,Odlaziš bez mene?'', začula je njegov melozvučni glas i nije mogla da se ponovo ne nasmeši. Okrenula se u pravcu odakle je dolazio zvuk i ugledala ga sa buketom sveže ubranih belih ljiljana.

,,O'', izustila je iznenađeno. ,,Da li je to za mene?''

,,Pomislio sam da bi te možda malo razveselilo'', osmehnuo se nežno, očnjakom dodirnuvši donju usnu.

,,To je zaista lepo od tebe. Hvala ti'', zahvalno je udahnula miris ljiljana, čvrsto ih stisnuvši uz grudi.

Povratak u Palatu su proveli u tišini, uživajući u društvu jedno drugog.

,,Mislim da si spremna da počneš da radiš na svojim moćima, Katerina'', ruke su mu bile iza leđa dok je zamišljeno gledao ka Palati. ,,Sutra ćeš upoznati Tatjanu. Ona će biti zadužena za tvoj napredak. Da li se slažeš sa mnom?''

,,Da, slažem se'', rekla je po prvi put bez razmišljanja.

,,Odlično'', široko se osmehnuo poput malog deteta. ,,Onda nam ostaje još jedna stvar za kraj.''

Demonstrativno je prišao dvojici muškaraca koji su stajali ispred Palate i ona je shvatila da je jedan od njih niko drugi do Andrej Popov. Mogla je da primeti oduševljenje na njegovom licu koje je krasilo i njeno, te je diskretno frknuo.

,,Andrej, ti si čovek kojeg tražim'', Bogdanov je prijateljski stavio šake na njegova ramena. ,,Došlo je to vreme kada sve stavljam u tvoje ruke, moj hrabri pukovniče. Moram posetiti kralja Avgustina, i sada ću ti dodeliti svoju najvažniji dragulj na čuvanje'', reče, okrenuvši se prema Katerini koja je sve to zbunjeno posmatrala. ,,Postaraj se da je uputiš u sve što će se dešavati narednih dana. Znam da ćeš čuvati našeg savijača svetlosti kao što dolikuje, Andrej. Ona je posebna.''

,,Zaista jeste'', Andrej je pogledao ka njoj, kiselo se nasmešivši, ali je znala da u njegovom pogledu ne postoji ništa sem netrpeljivosti.

,,Potrudite se da ne otkinete jedno drugome glave dok me nema", dobacio je general nestavši u unutrašnjost Palate, na šta je Popov prevrnuo očima i frknuo. Nešto je promrmljao sebi u bradu, a onda se zaputio i sam u Palatu.

,,Veoma profesionalno sa tvoje strane'', začikavala ga je Katerina koja je pokušala da održi korak sa njim. ,,Dakle, ti, najverniji i najpouzdaniji vojnik generala Bogdanova je postao ništa drugo do moja dadilja.''

Vilica mu se stegla, grudi uzdigle, a onda se naglo okrenuo ka njoj našavši se na nekoliko centimetara od njenog lica, prkosno je posmatrajući. ,,Ja nisam tvoja dadilja.''

,,Nekako jesi'', nije uspela da zadrži kikot.

,,Nemoguća si.''

,,Nisi ni ti neko društvo, pukovniče Popov'', reče ponovo udahnuvši miris ljiljana i milujući ih bezizražajno.

,,Šta nije u redu, princezo, da licveće nije ispunilo vaša očekivanja?'', upitao ju je srdito iako se videlo da nije zainteresovan da zna odgovor; već samo usiljeno održava konverzaciju u želji da ispuni generalova očekivanja.

,,Nije to'', odmahnu glavom. ,,Ljiljani me podsećaju na majku. To je zapravo njeno omiljeno cveće. Moje su lale.''

,,Ne moram to da znam.''

,,Zašto? Pitao si me.''

,,Znati znači da mi je stalo. A ti si previše iritantna za tako nešto'', frknu iznervirano. ,,Pitao sam jer moje poštovanje Bogdanova nadmašuje netrpeljivost koju osećam prema tebi.''

,,Ne moraš uvek da budeš toliki mrgud, znaš? Nije kao da je meni drago što moraš da mi glumiš dadilju. Ali pokušavam to da premostim čistom diplomatijom.''

,,Veoma uviđajno od tebe'', cinično se nakezi pre no što je ostavi ispred njene sobe bez pozdrava. ,,I po poslednji put,ja nisam tvoja dadilja.''

_________

Mišljenja? ♥