Naizgled identične devojke su dugo zurile jedna u drugu bez reči.

Posmatrala je svoju odraz, svoj identični odraz, ali opet toliko različit. Nije postojala nijedna naznaka ničega čovečnog u njenom hodu, govoru i svirepom pogledu. Delovala je večno i svozemaljsko, poput prirodnih elemenata, poput neba i univerzuma. Bila je svetla poput meseca. Njene oči su imale narandžast odsjaj, poput poslednjeg plamena u kaminu tokom duge zimske noći.

Katerina je postala svesna trenutka u kojem su rupe koje je imala u sećanju počele da se popunjavaju. Prisećala se svih gubitaka, majčinih očiju, očevog lica, zagrljaja njenog ujaka, prisetila se života koje je oduzela, Nininog smeha i Lukinog toplog pogleda, prisećala se Viktora i bola koji mu je nanela, i sećala se oštrih plavih očiju za kojim ni u ludilu nije pomišljala da će žaliti ako ih više nikada ne vidi.

Sećala se i Sudbine, kao i onoga zašto se nalazila tu gde jeste.

,,Ti si Zmajev kamen, zar ne?'', upitala je najzad, posmatrajući krvoločni kez na prilici.

,,Dugo ti je trebalo'', ravnodušno izdahne, fiksirajući pogled na svoju ruku, kao da je ono kroz šta je Katerina prolazila za nju trivijalno i iznimno dosadno. ,,Toliko si bila zauzeta kratkometražnim sećanjima koja sam ti spremila da sam pomislila da ću morati sama da te iščupam iz njih.''

,,Zašto radiš ovo?''

,,Zašto ja radim ovo? Ti si me izazvala, savijačice svetlosti. Ti želiš vrhunsku moć. A ja nisam imala dostojnog protivnika decenijama. Možda je čak prošao i čitav vek'', cokne jezikom. ,,Vreme je beznačajno kad si zaglavljen u kamenu.''

,,Ali zašto izgledaš kao ja?Zar ne treba da pred-''

,,Da predstavljam najgore strahove onoga ko me dotakne ili se nađe u mojoj neposrednoj blizini?'', usudi se da završi umesto nje. ,,Ja sam svaka tvoja mračna misao, svaka sumnja, svaka slabost koja truje tvoje vene. Ja sam izvor tvojih strahova i tvojih neprospavanih noći. Ja sam tvoj najveći neprijatelj i ono što će te na kraju ubiti. A tebi niko nije veći neprijatelj do tebe same, savijačice svetlosti.''

Katerina je osetila knedlu u grlu koja je postajala bolna, jako zagrizavši unutrašnjost obraza ne bi li ostala pribrana.

,,Nisam ništa nalik tebi.''

,,Ne još'', odvrati Kamen. ,,Ali bićeš. Često ti ta misao bude gost u glavi. Poput zlokobnog crva sumnje, kopa kanale unutar tvog razuma. Osećaš u svojim venama kako postaješ izopačenija. Kako ne žališ ljude koje si ubila. Štaviše, uradila bi to ponovo. Bojiš se jer ne osećaš nimalo žalosti. Bojiš se jer znaš da ćeš to učiniti ponovo. I bojiš se da sve ono što si nekada bila više neće postojati. Bojiš se da će svi koji su ti srcu dragi početi da shvataju ko si zapravo. Da će te zamrzeti. Da će te se bojati. Da nećeš biti nimalo drugačija od svog Vrhovnog kralja ili čak Kralja tame.''

Bila je spremna da joj se suprotstavi, ali nije imala glasa. Želela je da se pomeri, ali su joj noge stajale zakovane u mestu.

,,Ne misliš li da je dosta da nevini ljudi umiru za tebe? Tvoja majka. Tvoji prijatelji. Čak i tvoji biološki roditelji. Hvala Svecima što je kralja, tvog dragog taticu, bolest pretekla. Misliš li da bi mu se dopala? Da bi bio ponosan što njegova mala princeza voli osećaj krvi na rukama malo previše?''

,,Prestani.''

,,Da prestanem? Tek sam počela'', divljački se naceri, predatorskim korakom se kretavši ka njoj, nateravši je da sa svakim njenim korakom ode jedan korak unazad.

,,Ne bojim te se'', princeza proreža, iako su joj grudi drhtale. ,,Nećeš me slomiti.''

Nadjednom se Kamen našao ispred nje, nateravši Katerinu da pogleda u narandžasti odsjaj njenih očiju koji ju je dozivao. Bio je poput ambisa, poput pećine u kojoj su obitavale zveri. Poput oštrice čiji odsjaj treperi na mesečini. Poput tihe zimske noći. Poput utehe. Poput smrti.

Kamen nežno pomilova Katerinu po obrazu, a krajevi usana se izviše u slabašan osmejak, zaličivši na Katerinu i više no što je zamišljala. Na trenutak se usudila da poveruje da mu je u očima videla nešto nalik saosećnju, ili seti.

Ali to je sve bila samo varka.

,,Čak se i mermer lomi, draga moja'', bilo je poslednje što je čula pre nego što ju je gurnuo sa litice.

**********

Nije bila svesna da se davila dok joj se telo nadjednom nije trglo iz stanja mirovanja – položivši dlanove kao potporu na vlažno tlo, izvukla je glavu iz plićaka zahvalno udišući slan vazduh iako joj je goreo nosnice i pluća. Pokušavala je da kontroliše disanje, da razbistri vid i da umiri glavobolju koja joj je razarala lobanju.

Još je bila živa.

Panično se okretala oko sebe pokušavajući da spazi svoju priliku, ali bezuspešno. Bio je sumrak, tamni obrisi planinskih bregova jedva vidljivi u daljini. Bila je nadomak obale, ali delovalo je kao da je obala bila ništa drugo do tame.

Da li je sve umislila?

,,Nedostajala sam ti?'', sopstveni glas ju je naterao da se zatetura unazad, krajevi njene haljine lelujajući u vodi poput oreola.

Nije trebalo biti genije da bi shvatila šta joj je Kamen radio; igrao se sa njom poput mačke koja se igra svojim plenom dok joj ne dosadi.

,,Zašto ne bismo prešli na ono šta zaista želiš? Nikome nije do tvojih igrica'', hrapavo izgovori princeza, bolnog grla od slane vode koju je progutala.

,,Ali gde je zabava u tome?'', Kamen izazovno izvi obrvu, bose noge do zglobova joj beše zarivene pod vodom. ,,I teško da će ti se svideti ono što sledi.''

Nije čekao njen odgovor, laganim kružnim pokretom ruke preobrazivši njihovu okolinu.

Odjednom više nije bila u vodi, osetivši grubu površinu pod golim nogama. Oko njih su se izvile kuće različitih veličina i oblika, radnje, radionice i štale. Mogla je da oseti dim, garež i trulež u vazduhu, a vapaji i krici naroda su prostrujali celim njenim telom. Čula je uplašene konje u daljini, topot njihovih kopita pomešani sa ljudskim. Nije mogla da diše.

,,Šta je ovo?'', upitala je u strepnji.

Kamen ju je posmatrao sa retkim interesovanjem, i dalje joj stvarajući odvratan osećaj u utrobi primoravši je da posmatra samu sebe. Bilo je neprirodno. Pogrešno.

,,Da li ne prepoznaješ sopstveni narod, princezo od Vindfolsa?'', Kamen čučne kraj Katerine kako bi im oči bile u istoj ravni. ,,Videćemo pad Vindfolskog dvora.''

********

Viktorove reči su ostale iza Andreja koji je trčao do mesta na kojem su savijači pravili zaštitni krug oko Katerine. Paničnim pogledom je šarao po njihovom omotaču, pokušavajući da prokljuvi način da dopre do Katerine. Jedva je mogao da je vidi, boje njihovih moći se prelamavši oko princezinog nepomičnog tela, njena bela haljina zgužvana i blago podignuta oko njenih butina.

Popov proguta knedlu, a onda začu pored sebe Viktorov zabrinuti glas, kao da je pročitao svaku misao koja mu je prošla kroz glavu tog trenutka.

,,Ne možeš ući unutra, prekinućeš krug zaštite'', pokušavao je da ga dozove razumu. ,,Potrčaćeš pravo u sopstvenu smrt. I ubićeš nas sve u procesu.''

,,Moramo nešto da uradimo. Nešto se dešava. I ono što osećam nije nimalo dobro, Viktore.''

General ga je posmatrao sa strepnjom, nešto mračno kolajući u njegovim tamnim očima. Poznavao ga je skoro ceo svoj život, posmatrajući ga u svojim različitim razdobljima – od dečaka do zrelog muškarca – Viktor se jedva menjao. Bio je jedan od najmoćnijih savijača, čineći ga otpornim na zub vremena, ali Andrej ga nikada nije video ovakvog. Delovalo je kao da je ostario u poslednjih nekoliko nedelja više no za skoro dvadeset decenija. Postojala je određena briga u naboru između gustih obrva, sakrivena u dubini njegovih tamnih očiju, u stisnutim usnama i u skupljenim šakama. Andrej nije mogao da odgonetne razlog tome; da li je zbog predstojećeg rata, zbog Vrhovnog kralja koji im je disao za vratom, njihovog učestalog koškanja, zbog Katerine – ili sve navedenog.

,,Ne možeš ništa uraditi odavde. Ne možeš joj pomoći, niko od nas ne može. Zarobljena je u sopstvenom umu i dokle god ne smogne snage da razbije taj začarani krug, mi smo osuđeni da čekamo.''

,,Umreće ako joj ne pomognemo'', Andrejev bes je počeo da preliva po ivicama.

,,Jača je od toga. Moraš prestati da sumnjaš u nju i da ograničavaš ostvarenje njenog punog potencijala.''

,,Ostvarenje njenog punog potencijala?'', pukovnik mu je bio dovoljno blizu da su im se grudi gotovo doticale, spreman da napadne poput zveri. ,,Sve ovo je zbog tvojih suludih ideja da joj je potrebno više moći no što poseduje! Kao da nije dovoljna.''

,,Nikada nisam rekao da nije dovoljna. Ali joj je potrebna potpora. Ne znaš šta je sve potrebno da ga porazimo, Andrej. On nije običan vladar, neko koga možeš smaknuti sa nekoliko zapaljenih sela i zarobljenog stanovništva. Trebaće nam svaki atom moći da prodremo kroz njegov štit. Kroz njegove nakaradne eksperimente. Tako da da, Andrej. Meni treba više od toga. Njoj treba više od toga.''

Andrej je bio spreman da ga odalami po sred lica, ali komešanje iza vela moći ga prekine u toj nameri.

Spazio je Katerinu, njeno telo koje je krenulo da se grči i bacaka po podu, prste koji su bili savijeni u vidu kanži i očajnički grebali po podu – jecala je. Na početku je bilo toliko tiho da je mislio da se njegov um poigrava, ali sada je već bio siguran. Drhtala je, šaputala neme molitve.

Progutao je bolnu knedlu, a šake stegao dok nisu potpuno bile bele. Nije bio siguran u kom trenutku su njegove noge krenule, ali se našao na kolenima ispred vela moći. Anja mu je uputila upozoravajući pogled, spremna da ga šutne ne bi li ga pomerila od kruga zaštite koji su toliko pokušavali da održe, ali nije mario. Morao je da nađe način da dopre do nje. Morao je da joj da do znanja da nije sama u ovome. Da mora da se bori.

Dozivao ju je očajnički, kao da se hvata za poslednju slamku spasa. Osetio je Viktorove šake na sebi, pokušavao je da ga trgne iz transa u kojem se nalazio, ali Andrej nije bio spreman da se pomeri.

,,Katerina'', izgovorio je. Njeno lice je bilo u grču, okrenuto ka njemu, šarenolika senka padajući preko njenog lica stvarajući bizarni kaleidoskop.

,,Katerina'', ponovio je, njegove šake prilepljene uz hladni beton, veo magije mu mrsivši kosu. ,,Moraš da se boriš, da li me čuješ? Jača si od toga, znam da možeš to da učiniš.''

,,Ne može da te čuje!'', Viktorov grub glas je odzvonio kraj njega, očajnički ga posmatrajući.

,,Ne možeš to da znaš! Zašto uvek misliš da znaš sv-''

Njegove reči su prekinute, osetivši u narednom trenutku jak vazdušni udarac koji ga je odbacio nekoliko metara dalje.

Ispustio je prigušen jauk dočekavši se na leđima. Odmahivao je glavom kako bi razbistrio vid i otklonio zujanje u ušima, shvativši u narednom trenutku da je Viktor bio kraj njega, čineći isto.

Krv mu se sledila u venama kada je ugledao i ostale savijače.

Svi su bili rasuti po podu poput loše postavljenih domina, raštrkani i zbunjeni. Ali svi su poprimili isti šokirani izraz lica kada su shvatili šta se zapravo desilo.

Zaštitnog kruga više nije bilo.

,,Idiote!'', Anja je vrisnula na njega, poprimajući srdit izraz lica. ,,Uništio si zaštitni krug!''

,,Nisam dodirnuo vaš glupi veo!'', Andrej se pridiže na noge poput mačke, ratoborno posmatrajući Viktorovu zaštitnicu. ,,Očigledno ste učinili nešto pogrešno.''

,,Ne bi se ništa od ovog desilo da si stajao sa strane i pustio nas da radimo svoj posao. Ali ne, on i dalje mora da juri za njom kao poslušno kučence. Znaš li šta se dešava sa neposlušnim psićima, pukovniče?'', Anja se drznula da mu priđe, razjarenog pogleda i proširenih nozdrva. ,,Bivaju šutnuti u zadnj-''

Ali Andrej ju više nije slušao. Njegov pogled je bio fiksiran na priliku u krugu koja se kruto pridigla sa zemlje.

Anja je ispratila njegov pogled, a onda i ostali. Svi su stajali u čudu, posmatrajući Katerinu.

Ali nešto nije bilo kako treba. Nije bilo naznaka njenih velikih moći, njenog trijumfa – nije bilo ničega osim uništenog zaštitnog kruga.

Njeni pokreti su bili kruti, lice bezizražajno, posmatrala je svoje šake kao da ih prvi put vidi.

Vazduh je postao hladan, a Andrej oseti neobjašnjivu strepnju u grudima. U njemu je postojalo nešto nalik senci, nalik praznini koju nije mogao da ispuni. Bilo je teško objasniti, ponekad i razumeti, ali delovalo je kao da mu fali fantomski deo iritantne princeze koji je već neko vreme osećao.

,,Katerina'', Viktor se osmehnuo i, pogleda punog nade i ponosa, krenuo ka njoj. ,,Nismo učinili ništa pogrešno. Ona je to učinila. Uspela je. Pobedila je. Više nam nije potrebna zaštita.''

Andrej je zakoračio da ga zaustavi, stegavši šaku oko njegove mišice.

,,Viktore', ton mu je bio upozoravajući, ne skidajući pogled sa njega dok je izvlačio mač iz opasača. ,,Ne približavaj se.''

,,Ne budi blesav'', protivrečio mu je. ,,Nema potrebe za tim, Andrej. Uspela je.''

Progutao je knedlu, kratko bacivši pogled na nemu priliku.

,,Ne znamo da li je to Katerina.''

Ali Viktor se samo podsmehne, naglo zakoračivši i oborivši Andrejevu ruku sa svoje mišice. Išao je ka njoj pun ponosa i samopouzdanja, kao da se kreće prema svojoj svrsi, svom životnom putu. Nešto u Andreju je treperilo u iščekivanju, kao da mu je telo bilo spremno za napad, spremno za okršaj koji nije želeo da se desi.

Viktor je sada bio blizu nje, svega nekoliko koraka. Bilo je potrebno samo da pruži ruku kako bi je dotakao, ali nikada nije uspeo.

Jer je već u narednom trenutku oko njega bio obavijen snop svetlosti poput udava, spremno da ga svakog trenutka satre u komade. Viktorovo lice se zgrčilo, bolno je zaječao, kao da mu svetlost gori kožu.

,,Mislim da je trebalo da poslušaš svog pukovnika, princu senki'', glas je bio Katerinin, ali nešto je bilo pogrešno u njenom prizvuku. Bilo je nečeg tamnog, drevnog, nečeg abnormalnog u njemu. Andrejeve ruke zadrhtaše.

,,Izgleda da se iza tih lepih očiju ipak krije mozak'', rekla je sa zverskim kezom, uputivši mu pogled koji je prodirao kroz njega; kroz samu njegovu dušu.

Njene oči su imale narandžast odsjaj.

___________________

Kao što sam već napisala u objavi, imala sam smrtni slučaj i dugo nisam bila spremna da pišem niti imala inspiraciju za isto, ali napokon sam spremna da nastavim.

Još jednom mi je žao što sam u poslednje vreme retko izbacivala, trudiću se da bude što redovnije.

Radnja je sada malo rastrzana u ''deliće'' onoga što se dešava u Katerininom umu i šta se dešava u ''stvarnosti'', ali sve će se iskristalisati u narednom poglavlju.

Hvala još jednom svima na strpljenju i što još uvek pratite priču ♥

Ostavite svoj glas i komentar, svaki mi puno znači ♥