Dugo je fokusiranog pogleda gledala u šaru na drvenom podu pokušavajući da svari ono što joj je Luka saopštio.

Žele te mrtvu.

To nije bilo nešto što i sama nije očekivala, ali čuti to naglas je bilo potpuno nova dimenzija gorčine koju do sada nije osetila.

,,Pa, to je bilo... brže no što sam očekivala'', izusti najzad, pročistivši grlo koje joj se naglo steglo. ,,Da li je saopštio razlog tako iznenadne odluke?''

,,Nekoliko dana nakon što ti je Maksim zapretio ukoliko sarađuješ sa Najtfolsom, njihova sumnja je počela da se produbljuje. Koliko sam uspeo da zaključim iz onoga što mi je rekao, imali su špijuna. I špijun je otkrio sa kime se kralj Volkov sastajao.''

,,Sa kime?''

Luka je progutao knedlu i duboko uzdahnuo. ,,Sa Filipom Stepanovim. Tvojim ujakom.''

Katerinino srce preskoči nekoliko otkucaja.

Naglo je ustala sa kreveta i počela da korača dužinom prostorije, zamišljeno pipajući donju usnu.

Da li je bilo moguće da je njen ujak bio upućen u planove koje je Džulijan Volkov imao? Verovatno.

Da li je bio spreman da sada, nakon što je Vindfols uništen, ne bude više diskretan u svojem savezništvu? Vrlo verovatno.

Da li joj to dodatno minira položaj u Palati? I te kako.

,,I smatraju treba da, njegova umešanost sa čovekom sa kojim je Vindfols oduvek imao savez, bude razlog mog smaknuća?''

,,Nisam završio'', Luka slabašno odmahne glavom, pogledom prateći njeno nervozno hodanje. ,,Sa sumnjom da Najtfols sprema odmazdu u nekom trenutku u budućnosti, boje se da ćeš se odmetnuti. Već si previše jaka i svojeglava, smatraju te rizikom i preprekom. Vrhovni kralj... Vrhovni kralj se boji da će nakon rata ljudi početi da smatraju savijače ravnopravnima. Da će misliti da si dostojna. Da ćeš imati sledbenike. I da ćeš mu, vremenom, preoteti krunu.''

Tenzija i iščekivanje je pulsiralo kroz celu prostoriju, kradući vazduh iz njenih pluća.

,,Nije me briga za njegovu glupu krunu.''

,,Znam'', Luka je bio na nogama, pogled pun brige i straha. ,,Ali sve ovo, Katerina... Sve ovo je previše ozbiljno. Previše je mračno i izopačeno. Da sam znao ranije da sam položio zakletvu za takvog čoveka nikada ne bih..''

,,Ne govori to'', princeza se naglo zaustavi, osmotrivši mladića ispred sebe. Disao je isprekidano, pogled unezveren kao i kada je saznao da je Petar mrtav, kao dečak kome su upravo saopštili da nijedna bajka zapravo nije istinita. ,,Ovo nije tvoja krivica. Nisi mogao... Jednostavno nisi mogao da znaš. Niko od nas nije. Njegova vladavina je popločana krvavim, lošim namerama. Učinio je užasne stvari i tek će ih činiti. Ali nažalost, nije najveći neprijatelj kojeg trenutno imamo.''

,,I šta ćemo onda? Praviti se da ne znamo šta smera? Čekati trenutak kada će odlučiti da te ubije? Katerina, ne mogu. Ne mogu da izgubim još nek-''

,,Nećeš'', našla se ispred njega, umirujuće ga uhvativši za ruku. Poznavala je taj strah, strah od gubitka koji je koračao poput tihog saputnika kraj svakog od njih. Svako od njih je previše izgubio, previše boli u sebi čuvao, sazrevši prerano. ,,Rešićemo to. Naći ćemo način.''

Luka je nakon nekon vremena klimnuo glavom, stisnuvši usne.

,,Nisi mi rekao kako si uspeo da izvučeš sve te informacije iz Vrhovnog savetnika.''

Fjedorov se namršti, a onda prođe rukom kroz kosu. ,,Nije moja tajna da je odam. Ali.. recimo da je bio ubeđen da razgovara sa generalom Bogdanovim.''

Nije joj to u datom trenutku imalo smisla, ali nije insistirala na detaljima. Već neko vreme je shvatala da svako ima po koju tajnu koju je krio od ostalih - možda čak i od sebe samih. Svi sveci, imala je i sama nekoliko kvalitetno sakrivenih.

,,Dakle, očekivaće da Viktor zna o promeni plana. Moramo se pobrinuti da to sazna pre nego što se sastane sa Maksimom ili samim kraljem.''

,,Misliš li da je to pametna ideja? Otkriti mu šta znamo? Katerina, Maksim je mislio da to govori generalu. Šta ako general namerava da te po-''

,,Viktor me nikada ne bi povredio'', Katerina izgovori grublje no što je očekivala. ,,Barem... ne do sada.''

Fjedorov se naroguši, prekrstivši ruke preko grudi.

,,Šta misliš pod ti-''

Razgovor je zamro na njihovim usnama kada su se vrata njene sobe širom otvorila, ugledavši Ninu na dovratku.

Pogled joj je preleteo preko oboje, istovremeno zbunjen i ushićen, a onda se našla ispred nje, agresivno je grleći.

,,Vratila si se! Vratila si se čitava! O, Katerina, koliko sam srećna što te vidim. Mislila sam da ću osedeti od brige, nisam bila sigurna da ću te ikada više videti!'', a onda se naglo odmakla, rukama i dalje položenim na njena ramena. ,,Čekaj malo. Zašto ste oboje ovde?''

Na trenutak su razmenili poglede, a onda Katerina uskoči, ne čekajući dodatna pitanja koja su se gomilala na Nininim usnama. ,,Sreli smo se na hodniku. Luka je izlazio iz biblioteke kada sam pokušavala da se prošunjam hodnikom do svoje sobe. Htela sam da odemo po tebe, ali Luka je rekao da verovatno uveliko spavaš. I onda smo zaključili da je sigurnije da razgovaramo negde gde nas niko neće čuti.''

Nina je bezizražajno posmatrala Katerinu dok su laži tekle sa njenih usana i ostavljale gorak ukus u ustima. Na trenutak je pomislila da joj nije poverovala, ali ugledavši njeno ozareno lice, princeza oseti olakšanje.

,,Spavam? Nisam valjano spavala od noći kada ste napustili Palatu. Da ste okasnili još koji dan, ubeđena sam da bih doživela srčani zastoj.''

Princeza i njen saučesnik su se usiljeno osmehnuli, pokušavajući da prikriju strepnje koje su izdajnički bile ucrtane na njihovim licima.

,,Pa, o čemu ste razgovarali? Jeste li ga pronašli?''

,,Jesmo'', potvrdi Katerina, a ona ju je Nina povukla na krevet, ushićeno ciknuvši. Luka je odsutno koračao ispred njih.

,,Jeste? Možemo li da ga vidimo?''

,,Kod Viktora je. Složili smo se da je opasno da budem u kontaktu sa kamenom pre rituala.''

''Oh'', Nina se razočarano snuždi. ,,Ali to znači da ste pronašli Sudbinu? Kako izgleda? Da li je mlad? Da li je strašan? Šta je želeo od vas?''

Katerina je imala osećaj da joj je srce zastalo u grlu, sećanja na taj događaj je preplavivši, kao da je skočila u dubinu okeana bez mogućnosti da se izvuče na površinu. Stisla je ruke u pesnice i stavila ih u krilo kako bi prekrila sopstveno drhtanje, osećaj krivice je i dalje pekavši poput otrova - iako je fantomski poljubac i dalje bio dovoljno moćan da joj zapali čitavu unutrašnjost.

Luka, uočivši Katerininu unutrašnju borbu, priđe Nini i položi šaku preko njenih, prodorno je pogledavši.

,,Zašto ne bismo pustili Katerinu da nam ispriča sve od početka, hm?''

I ispričala im je.

Ispričala je sve, ne izostavivši ni jedan detalj mističnog dvora Sudbine, njegove običnosti i neobičnih očiju koje je već negde videla, sve ono što ih je pitao i što je zatražio kao otplatu. Ispričala im je o Andreju i o tome kako je narušila prijateljstvo između dvojice muškaraca, kao i šta god ono bilo što je imala sa Viktorom. Govorila je o odlasku na dvor Najtfolsa, spretno izbegavši detalje o tome kako su uspeli da otvore riznicu. Nina i Luka su je pomno slušali, ne prekidajući je i upijajući svaku reč kao da je molitva koja će ih sve spasiti prokletstva.

Kada je završila, svo troje su dugo sedeli u tišini, nemo se posmatrajući. Osećala je bol, ali istovremeno i olakšanje što je to izbacila iz sebe. Još uvek je nalazila poteškoća u poveravanju, vraćajući se na trenutke kada je Mardžori često kudila Markusa i nju kako bi radije umrli od sopstvenih mačeva nego da pričaju o svojim osećanjima.

,,Šta će biti sa generalom?'', upitao je Luka, ali Katerina slegne ramenima.

,,Ne znam. Ne bi me čudilo da nikada više ne bude želeo da mi se obrati. Nakon svega... sve više mi se čini da se samo našao u trenutku kada sam želela da pobegnem od stvari koje sam istinski osećala.''

Osetila je peckanje u uglovima očiju, duboko uzdahnuvši kako bi se pribrala. Nina ju je ljubopitljivo posmatrala.

,,Pa... da li je poljubac bio dobar?''

Luka se šokirano izbulji na Ninino pitanje, proizvevši zvuk nalik gušenju. Izbezumljeno je pogledao ka Katerini, nekoliko trenutaka se posmatrajući u tišini. A onda, kao iz vedra neba, prasnuli su u smeh.

Bio je to smeh kojim je cela Palata mogla da odjekne, onaj od kojeg krenu suze i zaboli stomak - onaj koji je svakom od njih bio prekopotreban. Smejali su se, i smejali; smejali su se toliko dugo dok nisu ostali bez glasova i kiseonika.

,,Znala sam da se sve vreme dopadate jedno drugome. Napokon sve ima smisla'', progovorila je Nina nakon nekog vremena, ležala je na krevetu kraj Katerina, odsutno vrteći tamni pramen kose oko kažiprsta.

,,Šta? To nije... to nije tačno. Bili smo spremni da ubijemo jedno drugoga ranije.''

,,Oh, molim te'', Nina zakoluta očima, oslonivši se na lakat kako bi je bolje osmotrila. ,,Između vas dvoje je toliko frustracije od samog početka da možemo da se sapletemo i padnemo kroz prozor od nje. Ali ne one od koje jedno drugoga lišavate života. Već one od koje oboje ostajete bez odeće.''

Katerina se naroguši i nevoljno frkne.

,,Čak je i Luka bio svestan toga iako uobičajeno ne bi primetio išta slično ni da ga tresne posred nosa.''

,,Hej'', Fjedorov se trže kao da ga je neko polio hladnom vodom. ,,Nemoj mene koristiti kao argument u svojim teorijama.''

****

Andrej je koračao kroz Palatu ka Bogdanovoj radnoj sobi, uljudno klimnuvši glavom svakom savijaču kojeg je susreo na putu, praveći se kao da je sve u redu. Ali, znao je, duboko u sebi, da je sve to uzaludno. Svi su bili svesni da im je ponestajalo vremena i da je bitka bila sve bliža, već osećajući tenziju u vazduhu i među savijačima.

Intenzivni treninzi i simulacije su postajale još intenzivnije, oružje i borbena oprema je bila u proizvodnji punom parom, slata u ostala kraljevstva, pripremajući svako svoju strategiju koja će biti usaglašena sa vrhovnom.

Pukovnik nije mogao da ne oseti strepnju - bila je prisutna u njegovim grudima iako je pokušavao da joj ne pridaje značaja. Ali uvek, uvek je bio maleni glasić prisutan u njemu, govoreći mu da će podbaciti: podbaciti u svom obučavanju vojnika, u zaštiti, u donošenju odluka, u poslušnosti, u svojoj profesionalnosti.

Pretresao je glavu u nekoliko brzih poteza ne bi li se usresredio, a onda pokucao na vrata. Čuo je Viktorov hrapavi glas odobravanja, a onda otvorio vrata.

Viktorova radna soba je bila slika i prilika udobnosti i osećaja sigurnosti. Svaki put kada bi se našao u njoj vratio bi se u dane kada je još uvek bio dečak, opčinjen svime što se u njoj nalazi. Mirisom pergamenta, vatre koja bi spokojno pucketala u kaminu, i ponekad drvene note jakog skoča.

Police pune knjiga su ukrašavale jedan od zidova koji je bio u suštoj suprotnosti sa zidom iza Viktorovog pisaćeg stola koji je bio satkan od niza prozora. Ispred kamina je bila tapacirana sofa i stočić od lakiranog drveta, a tamni tepih se prostirao do ispred radnog stola generala Bogdanova.

Viktor je sedeo za stolom, usresređeno posmatrajući hrpu papira ispred sebe.

,,Tražio si me'', Andrej značajno pročisti grlo, privukavši pažnju generala.

Pogled mu je bio usresređen, ali umoran. Andrej se zapitao da li je uopšte spavao otkako su se vratili.

,,Tačno'', izgovori najzad, a onda se demonstrativno pridiže sa nekoliko papira u rukama koje mu je trenutak kasnije dodao. ,,Ksander mi je doneo na odobravanje nekoliko nacrta i želim da ih pogledaš pre nego mu dostaviš sve ovo što sam odobrio. Radio je na prototipima već neko vreme, a ovo sada je završna verzija. U narednim danima možemo očekivati finalno testiranje.''

Andrej je posmatrao uredne nacrte nečega što je izgledalo na štitnik sa kristalom u sredini, kao i cipele sa sečivima i bič koji je bio u stanju da preseče kožu i kost sa najmanjim kontaktom.

,,Ima još'', Viktor rukom pokaza ka stolu koji je bio pun izuma proizvođača.

,,Zanima me ovaj'', pukovnik spusti preostale i okrene ka Viktoru skicu štitnika. ,,Ima li ovo ikakve veze sa Katerinom?''

General je nekoliko trenutaka proučavao naizmenično nacrt i Andreja, a onda kratko klimne glavom. ,,Zapravo, ima. Kada obavimo ritual, Katerina će moći da upotrebi svoje moći kako bi napunila svaki od kristala. Delovaće poput štita za svakog ratnika, štitiće ih i istovremeno će neprijatelje prividno oslepeti kako bi mogli da se odbrane.''

,,Ali ne znamo da li će ritual biti uspešan. Rekao si da je radio na prototipima već neko vreme, što znači da si imao ovaj nacrt pre pronalaska kamena. Šta ako ne uspemo da spojimo kamen sa Katerinom? Šta ako i nakon svega ne bude dovoljno jaka da napravi toliko štitova?'', Andrej je govorio usresređeno, čvrstim tonom. ,,Ne govorimo o nekoliko desetina štitova. Radi se o stotinama hiljada vojnika.''

,,Uspećemo'', odvrati Viktor. ,,A kada uspemo, Katerinine moći neće znati za granice. Biće neograničena. Moći će da digne štit duž čitavog Rejvenšilda ukoliko bude želela. Toliko će biti moćna.''

,,Ne misliš li da je tolika moć previše za bilo koga?''

Muškarci su se nekoliko trenutaka obazrivo posmatrali, pažljivo vagajući svoje reči, iza njih samo prisutan zvuk vatre koja je pucketala svojim umirujućim ritmom.

,,Ona ovo treba, kao i svi mi. Katerina nije dete, svesna je svojih mogućnosti i rizika koje ovo breme nosi. Ne bi trebalo da dozvoliš da ti osećanja toliko remete razum, Andrej. Trebalo bi to da znaš bolje od bilo koga.''

,,Ovde se ne radi o osećanjima. Govorim kao pukovnik armije.''

,,A ja govorim kao general Vrhovnog kralja'', Viktor se spusti u stolicu, ne skidajući pogled sa svog pukovnika. ,,Drago mi je što se napokon boriš za svoje stavove, Andrej, ali to činiš sa pogrešnom osobom.''

,,Da li opet ciljaš na kralja Avgustina? Ti, koji sebe nazivaš generalom Vrhovnog kralja?''

,,Da, ciljam. Zato što ja ne dozvoljavam da upravlja mnome kako želi iako mu dajem privid toga, i ti to dobro znaš. Sve prihvatam sa dozom skepticizma i rezervisanosti. Hoćeš li da znaš zašto? Zato što nas se potajno gnuša iz dna duše. Misliš da će nakon rata sve buti idealno? Da neće hteti da se reši savijača? Da neće naći način da nas sve ocrni? Pitanje je vremena, Andrej. Pitanje je vremena kada će rešiti da okrene ploču i tada ćeš morati da biraš stranu. I svi sveci, zaista se nadam da ćeš izabrati pravu.''

,,A čija je to strana, Viktore? Hm?'', Andrej ga upita, osećajući bes kako se gomila u njemu, besan što nije planirao da tok razgovora krene ovim tokom.

Ali Viktor je setno gledao ka njemu, fantomski privid osmejka mu se stvorivši na usnama, ne doprevši mu do očiju. Andrej duboko udahne ne bi li se pribrao, a onda pročisti grlo i pređe rukom preko vilice.

,,Da li će ovako biti od sada pa nadalje? Samo ćemo se svađati? Nećemo moći jedan drugoga da pogledamo u oči?''

Viktor je spustio pogled da stolu, odsutno zarivši zube u donju usnu. ,,Ako je ovo zbog onoga... onoga što se desilo između Katerine i mene-''

,,Nije zbog onoga što se desilo između vas'', izgovori Viktor hitro preko njega. ,,Barem ne u potpunosti.''

Andreju reči zamru na usnama, osetivši žaoku krivice kako ga probada u grudima.

,,Želim da znaš da nikada nisam planirao da...'', pukovnik se borio da izgovori reči, shvativši da je sve mnogo jednostavnije zvučalo u njegovoj glavi. ,,Nikada nisam planirao da reagujem u skladu sa onime što sam osećao.''

,,Znam.''

,,I još uvek ne planiram. Ona je tvoja jednaka, i sve ono je bio trenutak slabosti koji je Sudbina iskoristila da manipuliše nama.''

,,To što je Katerina moja jednaka ne menja stvari. Da budem iskren, što više razmišljam o tome, sve manje mislim da je između nas bilo išta drugo do želje da pobegnemo od stvari koje su nas okruživale. A naše moći, moći koje su dozivale jedna drugu, su nam samo dali vetar u leđa.'', Viktor ispusti nešto nalik hrapavom podsmehu, kao da se radi o nekoj internoj šali koju je samo on znao. ,,Ali to ne znači da manje boli. Ili da mogu to da prihvatim tek tako. Vremenom, verovatno. Ali sada... Načinili ste me da izgledam poput budale. Krijući svoja osećanja meni ispred nosa, radi čega? Da me ne biste povredili?''

Andrej obori pogled ka podu, svestan da ga ne može pogledati u oči.

,,Ne mogu samo nastaviti dalje kao da se ništa nije dogodilo, Andrej. Voleo bih da mogu. Ali ti si moj brat. Oduvek si to bio. Odbijam da prihvatim da ćeš ikada biti neko ko će me izdati na bilo koji način'', Viktorov pogled je varničio, pun ogorčenosti, tuge i razočarenja. Sobom, njime samim. Bilo je teško proceniti. ,,Ali jesi. I snosićeš posledice kao svaka odrasla osoba. Uostalom, ako i želiš da uradiš ono što osećaš, ja te neću sprečavati. Neću stajati na putu tome. Ali želim da razmisliš o nečemu. Kada se ritual završi, kada kamen bude pulsirao u njenim grudima, seti se da će biti skoro pa besmrtna. Živeće decenijama, možda čak i vekovima. A ti, Andrej? Na kraju dana, i dalje ćeš biti samo čovek.''

_______________

Ostavite svoj glas i komentar, svaki mi jako znači ♥

Hvala još jednom svima koji prate ♥