I dalje u šoku od svega što se desilo, Katerini su svi događaji nakon njene vatrene inicijacije ostali u magli – nije bila sigurna kako je i kada izašla iz te proklete prostorije, gde su je vodili i ko joj je sve vreme govorio o tome šta se gde nalazi u Palati.

,,Imaš li neko pitanje?'', njegov glas ju je naterao da pogleda odakle glas dopire i ugledala Popova kako je ispitivački posmatra. Nemo je odmahnula glavom, neraspoložena za bilo kakvu opasku. ,,Jesi li dobro?''

Delovalo je kao da je njegova briga bila iskrena, i Katerina tiho izdahne. ,,Pretpostavljam'', reče kratko, barem ga na neko vreme odvrativši od ponovnog ispitivanja. Klimnuo je glavom i stisnuo usne.

,,Onda smo završili'', izdahne on. ,,Ovo je tvoja soba. Lične stvari će ti biti dostavljene već ujutru. Neko će doći kasnije da ti očisti ranu'', reče, rukom gestikulirajući na njenu bradu. ''Ako ti bude bilo šta potrebno obrati se bilo kome od nas.''

Otvorivši joj vrata, pustio je da uđe u prostoriju koju će odsad zvati svojom sobom.

,,Hoću li moći da vidim svoju majku?'', upita ga Katerina snuždeno. Andrej ju je posmatrao nekoliko trenutaka u tišini.

,,Nakon ovoga što si izvela u pregovaračkoj sali, bojim se da nećeš.''

Ugrizla se za usnu, očekivajući takav odgovor. Nevoljno je klimnula glavom i krenula da razgleda prostoriju, okrenuvši mu leđa i davajući mu do znanja da je razgovor završen. Delovalo je kao da mu je laknulo zbog toga, ne znajući kako da pristupi nastavku razgovora. Planiranje borbe i sama borba je bilo mled i mleko u poređenju sa saopštavanjem mladoj devojci koja nikada nije odlazila od kuće da više nikada neće videti svoju majku.

Začuvši kako Popov zatvara vrata za sobom, napokon je ostala sama. Sama u svojim mislima, svojoj boli i svojem neshvatanju kako je išta od ovoga moguće. Nije želela da gleda i da se divi ogromnoj prostoriji koju su krasili baldahini i skupocena posteljina u zlatnoj boji, niti nameštaj koji je odisao elegancijom i skupoćom. Srušila se na kolena i zaridala je poput malog deteta. Obgrlila se rukama kao da se bezuspešno štiti od svega što ju je snašlo. Zaridala je na način na koji ju je majka učila; onako kako su učene sve žene iz loze Aleksejev. ''Isplači se u četiri zida svoje sobe kao da žališ i boluješ svakim delom svog tela. Isplači se, vrišti, jecaj koliko je god to potrebno. A onda, ustani kao ponosna Aleksejeva i izađi pred svima sa osmehom koji ti niko neće moći skinuti s lica. Pokaži im koliko su žene Aleksejeve snažne. Mi ne pokazujemo svoje slabosti. Mi smo Aleksejevske lavice.''

Stajala je u kupatilu jako dugo i frktala na svoj odraz u ogledalu pokušavajući da umanji otok od plača kada je začula kucanje na vratima. Već se u sebi pomolila da nije još jedan pokušaj prikazivanja njene novootkrivenih moći i prišla vratima ne bi li ih otvorila. Ugledala je Fjedorova i devojku u ljubičastoj odori, crne kose i egzotičnog tena, nešto niže od njega.

,,Katerina, moraš doći na večeru da te svi upoznaju!'', uzbuđeno je Fjedorov izgovorio.

,,Luka Fjedorov!'', devojka ga je lupila po nadlaktici, vidno šokiranog lica. ,,Kako to razgovaraš sa princezom?''

,,Ja-''

,,Oprostite na njegovoj nekulturi, princezo. Ljudi u Lejkhornu nisu poznati po dobrom odgoju'', okrenula se ka njoj i naklonila. Katerina se nasmešila, već vidno raspoloženija nakon ovog komičnog dešavanja. ,,Ja sam Nina Valentinova, savijač trećeg reda i vama na usluzi.''

,,Ne moraš me oslovljavati titulom, kao što sam već rekla i Fjedorovu. Ionako nisam naročito veliki ljubitelj toga.''

,,Oh'', zbunjeno je izustila, ali njena zbunjenost je bila kratkog daha i ubrzo ju je zamenila razdraganost. ,,Onda šta čekamo? Moraš poći sa nama, svi jedva čekaju da te upoznaju!''

Hitro ju je uhvatila za ruku i povukla ka dugačkom hodniku, ne dajući Katerini mogućnost ni da valjano odreaguje. Fjedorov ju je pogledao, nasmejavši se. Katerina je tek tada po prvi put primetila rupice na njegovim obrazima.

,,Malo je eksplozivna, ali ćeš se brzo navići'', reče joj on utešno.

,,Ne smeta mi'', prizna Katerina uz kikot. ,,U stvari, nakon svega što se desilo, ovo mi dođe kao dobra razbribriga.''

,,Hajde, zakasnićemo'', Nina je ubrzano hodala, i dalje držeći Katerinu za ruku.

,,Ono što si izvela u pregovaračkoj sobi je bilo neverovatno'', Fjedorov uzbuđeno razgorači oči.

,,Razbila si sve naše pretpotavke o tome kako je to trebalo da izgleda'', doda Nina. ,,Ti si boginja.''

,,Hvala?'', nesigurno reče. ,,Ja zapravo ni ne znam šta sam učinila.''

,,Učinila si da popadamo svi na zadnjice, eto to si učinila.''

,,Nina!'', srdito je upozori Fjedorov, a ona ga prostreli pogledom i nakezi mu se. ,,Obuzdaj se.''

Završivši sa njihovim petominutnim prostreljavanjem pogledima i nemo se prepirući, Luka se okrenuo ka Katerini kao da se ništa nije desilo.

,,Koliko zapravo znaš o nama savijačima?'', upitao ju je Fjedorov.

,,Ne puno'', prizna Katerina. ,,To je veoma retko bila tema na našem dvoru.''

,,Pa, mogu ti dati mali uvod dok ne zakoračimo u osinjak'', nasmeši se on, te prekrsti ruke preko grudi. ,,Palata je izgrađena uz pomoć Vrhovnog kralja Avgustina na nagovor generala Bogdanova kako bi vrhovna armija savijača bila sigurna i na jednom mestu. Bogdanov je izvršio podelu svih savijača u četiri reda armije u zavisnosti od moći koje poseduju. Prvi red armije su savijači u mornarsko plavoj uniformi i oni kontrolišu vetrove i oluje; među kojima smo Petar i ja. Drugi red armije kontrolišu vatru, i oni su u crvenoj unuformi.''

,,Treću armiju čine ljudi koji kontrolišu zemlju. Mi smo ljubičasti'', priključila se Nina uzbuđeno, ponovo namamivši Katerini osmeh na lice.

,,Poslednji red armije čine savijači koji kontrolišu vodu i talase. Oni su u boji akvamarina'', reče Fjedorov.

,,To je plava'', ispravi ga Nina.

,,Ne, to je boja akvamarina'', protivureči joj Fjedorov, streljajući je pogledom.

,,Plava je.''

,,Društvo, mislim da je to sad najmanje bitno. Shvatila sam'', Katerina položi ruke na oboje, pokušajući da suzdrži smeh. Nije mogla da ostane ravnodušna na dinamiku koju su njih dvoje imali, kao i da ne oseti nostalgiju i koliko joj zapravo nedostaju Mardžori i Markus. Nije mogla, a da ne razmišlja o tome koliko se sigurno osećaju usamljeno u dvorcu i da brinu, verovatno koliko i ona sama. Već su joj nedostajali njihovi razgovori, vežbanje sa Markusom, a naročito čavrljanje sa Maržori o nevinom i konstantnom očijukanju sa komandirom garde. Bilo je bolno zabavno gledati ih kako isto osećaju jedno prema drugome, a i dalje su previše stidljivi da uzmu stvari u svoje ruke. Srce joj se steglo od pomisli da ih više nikada neće videti.

,,Gospodin Fjedorov je zaboravio da napomene da takođe postoje i iscelitelji, proizvođači i alhemisti. Oni se ne svrstavaju u armiju, ali su od životnog značaja za savijače.''

Katerina je blago napućila usne nalik ružinom pupoljku, razmišljajući. ,,A gde se tu ja svrstavam?''

,,Ti i general Bogdanov ste savijači posebne vrste. Nema dvoje nalik vama.''

,,A ako i postoji, to je prava retkost. Gotovo da nema informacija da postoji još neko sličan vama'', doda Fjedorov.

,,On je takođe savijač svetlosti?''

,,On je savijač senki. Tvoja sušta suprotnost'', Fjedorov izgovori, kratko je pogledavši pre no što nastavi da hitro maršira poput vojnika.

,,Imam još jedno pitanje'', zaustavi se Katerina na kratko, naizmenično posmatrajući oboje. ,,Šta je Popov?''

,,Popov?'', ponovi Nina, pomalo iznenađena njenim pitanjem. ,,Popov je običnjak.''

,,Običnjak?''

,,Pa, da'', devojka slegnu ramenima. ,,On nema moći. Ne pripada savijačima.''

,,Mislila sam da su ovde svi pripadnici savijača.''

,,On je izuzetak'' ,odgovori Fjedorov. ,,General Bogdanov ima visoko mišljenje o njemu. Popov je njegova desna ruka.''

Ušli su u prostoriju koja je bila veća nego bilo koja prostorija koja je postojala u njenom kraljevstvu. Stolovi za ručavanje su bili postavljeni duž cele prostorije, prekriveni baršunasto crvenim stolnjacima i svi su već uredno pristizali i polako se smeštali u stolice, željno iščekujući gozbu. Shvatila je da je žamor glasova koji je do tada postojao utihnuo kada se ona pojavila na vratima. Svi su je nekoliko trenutaka posmatrali ćutke, a ona se ponovo osetila ogoljenom. Kao da se nalazi na stolu za eksperimentisanje, a oni su svi bili njena verna publika.

Ubrzo je nekolicina ustala i prišla kako bi se upoznali sa njom, uvukavši je u gužvu i odvojivši je od Fjedorova i Nine koji su bespomoćno stajali sa strane posmatrajući taj prizor. Svi su želeli da se rukuju, predstave se, a neki su je čak grlili od ushićenja. Sve ju je ovo podsećalo na zabave koje su se odvijale na dvoru i koje je iz dna duše počela da prezire.

,,U redu, u redu, pustite je da diše'', Nina je stala ispred nje, odvojivši je od mase ljudi, preko ih pogledavši. ,,Ne želite valjda da je preplašite već prvog dana? Hajde, svako na svoje mesto, biće vremena da je upoznate.''

Ljudi su se uz negodovanje povukli, ostavljajući princezu i njenih novih dvoje prijatelja na miru.

,,Hvala ti'', izgovori Katerina uz olakšanje.

,,Delovalo je kao da ti treba spasavanje'', reče ona. ,,Ionako smo te mi uvukli u to.''

Njihov razgovor je prekinula devojka izrazito lepih crta lica, smeđe duge kose i prkosnog pogleda. Katerini je trebalo nekoliko trenutaka kako bi se setila odakle joj je njeno lice poznato – bila je to devojka u crvenoj odori koja je generalu Bogdanovu pružila metalnu rukavicu.

,,Dobro došla u Palatu, savijačice svetlosti'' , veštački se nakezila i prišla je da je zagrli. Nije mogla da ne oseti trnce kao znak upozorenja zbog njenog ubitačnog pogleda. Katerina je bila sigurna da bi ova devojka bila spremna da skoči svakog trena na nju, a možda čak i da je ubije. Gotovo da je zamišljala kako se njene ruke sa njenih leđa polako dižu ka njenom vitkom vratu. ,,Samo da znaš da ćeš ubrzo leteti odavde jer princezama ovde nije mesto'', njen topli dah ju je zagolicao. ''I biće mi zadovoljstvo da budem ta koja će to učiniti.''

,,Zaista?'', Katerina izvi obrve u znatiželji, te se odmakne od devojke, uzvrativši joj prskosni pogled i isturivši bradu kao zver koja brani svoju teritoriju. ,,Samo izvoli.''

Obe devojke su nekoliko trena zurile jedna u drugu kao da pogledi mogu da naškode, spremne svakog časa za napad poput divljih zveri. Odjednom, lice devojke se opustilo i naglo je zaobišla Katerinu, munuvši je ramenom. Katerina je nekoliko trenutaka zurila u Fjedorova i Ninu koji su bili bez reči koliko i ona sama.

,,To je Anja Romanov'', izusti Fjedorov uz uzdah. ,,I ovo joj verovatno neće biti poslednji put da te je tako dočekala.''

,,Ali nisam joj ništa uradila.''

,,Tehnički, jesi'', dodade Nina. ,,Više nije miljenica generala Bogdanova.''

,,Miljenica? U kom smislu miljenica?''

,,Pa znaš...'', Nina je mlatarala rukama pokušavajući gestikulacijom da joj demonstrira na šta misli.

,,Odvratno'', prokomentarisa Katerina shvativši o čemu se radi. ,,I dalje ne vidim kakve to veze ima sa mnom.''

,,Ne vidiš? Katerina, nemoj mi reći da treba da ti crtamo'', Nina razrogači svoje kestenjaste oči. ,,Svi smo videli kako je reagovao na tebe. Ne možeš mi reći da i ti nisi to osetila.''

,,Ne bih baš rekla.''

,,Jesi li ikad čula za priču o Suncu i Mesecu?'', upita je Nina u trenutku kada su svo troje seli za sto. ,,Sunce je toliko volelo Mesec da je umiralo svake noći ne bi li ga pustilo da diše. I dan danas su ljubavnici koji se retko sreću, često jure i gotovo uvek mimoilaze. Ali s vremena na vreme im je dozvoljeno da pređu i da se poljube; dok svet zuri sa strahopoštovanjem u njihovo pomračenje.''

Stavila je ruke na bradu i sanjivo uzdahnula. ,,Zar ne vidiš koliko je to romantično? Vi ste srodne duše. Vi ste dve strane jednog novčića. Vaše moći se privlače jer su čista suprotnost jedna drugoj. Ti si svetlost, on je senka. Sunce i Mesec. Ti si jin njegovom jangu.''

,,Nina, ta priča nije romantična, već je tragična'', Fjedorov prevrnu očima, a onda stavi ruku na Katerininu podlakticu. ,,Ne zameri joj, ona je beznadežni romantik.''

,,O daj, molim te, šta ti znaš'', frknula je. ,,Ti ne bi prepoznao romantiku i da te ošamari posred lica.''

, ,Podseti me zašto se uopšte družim sa tobom.''

,,Zato što sam ja urnebesna, a ti si previše zatvoren da bi našao drugog prijatelja.''

,,Petar mi je prijatelj'', odbrani se Luka, stavivši ruke preko grudi.

,,Petar je samo previše fin da bi ti rekao u lice šta misli.''

Dok su se njih dvoje ponovo koškali na vrlo komičan način, Katerina se ugrizla za usnu razmišljajući o onome što je Nina govorila. Da li ima istine u tome? Da li je to zaista razlog zašto se tako osetila istog trena kada ga je ugledala? Toliko stvari, toliko informacija, toliko brige i zabrinutosti ju je mučilo i morilo. Da li je zaista njene moći guraju ka čoveku kojeg je tek upoznala?

Ta misao joj se dugo zadržala u glavi, čak i kada je spustila glavu na jastuk i bila spremna da uplovi u san. Razmišljala je, kopkalo ju je. Kopkalo ju je više nego što je mogla i da zamisli, nesvesna šta će joj njihovo pomračenje zapravo doneti.

____________

Zaista bih volela da čujem bar nečiji komentar o tome kako vam se čini pošto ne znam da li vam se dopada ♥

Hvala svima koji prate ♥