Anja je koketno zabacila kosu preko ramena i sa lažnom zainteresovanošću klimala glavom na izgovorene reči Maksima Dmitrieva. Nina ih je posmatrala sa bezbedne udaljenosti kako se približavaju Palati, ruka pod ruku. Duboko u sebi je bila pomalo ljubomorna na lakoću Anjine manipulacije muškarcima, kako je bez imalo ustručavanja bila spremna da se izbori za svoje ciljeve i da iskoristi lakoću žudnje muškaraca.

Njeni načini za to su vrlo česta tema razgovara među savijačima, kao i način na koji je postala Viktorova zaštitnička ruka. Izgledalo je kao da Anju Romanov to nikada nije pogađalo, čvrsto uverena u svoje mogućnosti i sposobnosti – što je, ruka na srce, imala razloga da misli. Bila je najbolja u svom odredu.

Primetivši značajan pogled koji joj je Anja uputila, Nina se pojavi na ulazu, priprečivši put oboma. Vrhovni savetnih ju je počastio pomalo zbunjenim pogledom, ali nedovoljno zbunjenim da je ne odmeri celu. Bio je obučen u tamno sivo odelo sa kaputom u istoj boji. Tamna kosa mu je bila zalizana, isticajući oštru vilicu.

,,Vrhovni savetniče, pravo je zadovoljstvo videti vas u Palati Evermor'', izgovorila je zvonko, trudeći se da proguta svu nervozu i brigu koju je osećala.

Morala je Luki da kupi dovoljno vremena da sprovede deo svog plana, ma šta to bilo. Nije bio osoba koja je skrivala stvari od nje ili je držala dugo u neizvesnosti, znao je da je mrzela neizvesnost. Ali ton njegovog glasa i briga koja mu je kolala na licu su bili dovoljni razlozi da mu poveruje bez pogovora. Bio je njena osoba, i to jedina koju je poznavala kao stranicu svoje omiljene knjige i nije bila spremna da ga izgubi. Niti će žrtvovati Katerinu, pukovnika, niti generala. Naročito ne kao izdajnike Vrhovnog kralja.

,,A koje je vaše cenjeno ime, vojniče?''

,,Nina Valentinova, gospodine. Na čelu sam treće armije savijača.''

,,Ah, Valentinova'', izgovori sa prepoznavanjem. ,,Čuo sam za vas, vojniče. Pukovnik Popov je govorio o vašim uspesima mnogo puta.''

Nina se nasmeja sa ponosom. Pukovnik Popov je imao surove discipline i treninge, ali iako im je bio nadređeni, nikada nije prestajao da ih posmatra kao stvarne osobe. Znao je da pohvali svaki njihov uspeh, i sama činjenica da su reči o njenim podvizima stigli do Vrhovnog kralja i njegovog savetnika joj je samo ulivalo nadu da će nakon rata moći dobro da se rangira.

,,A sada, recite mi gde mogu pronaći pukovnika i njegovu cenjenu štićenicu?''

Dođavola.

Anja ju je prostretila pogledom i poručila joj da izgovori nešto, nastavljajući da gladi Maksimovu podlakticu poput nevinašceta.

,,O, bojim se da to nije moguće, vrhovni savetniče. Gotovo da ste se mimoišli. Vidite, pukovnik Popov ne voli da ga iko uznemirava kada trenira. A trenutno trenira princezu Katerinu i bojim se ukoliko bih se pojavila sa vama da bi me kaznio dvonedeljnim borbama pod zemljom sa otrovom zvečarke u krvotoku. Verujte mi, ne želite to ni najgrđem neprijatelju.''

Čak ni pukovnik Popov nije bio toliko okrutan, ali savetnik Dmitriev to nije morao da zna.

Maksim izvi obrvu sa vidnim gađenjem, a onda nehajno odmahne rukom.

,,U redu, vojniče, rekla si svoje. Odvedite me do svog generala, moramo porazgovarati o stvarima koje ne mogu čekati.''

Ne čekavši da izgovori bilo šta, Maksim se odvoji iz Anjinog stiska i ostavi ih iza sebe da razmenjuju užasnute poglede. Nina oseti kako joj kolena nevoljno klecaju, pokušavajući da prikrije bojazan koji joj se poput pauka penjao duž kičme, sa Anjom sa svoje desne strane. Obe su ćutale, nesigurne u svoju realizaciju plana, ne znajući da li je Luka uspeo da odradi svoj deo.

Vrhovni savetnik je koračao kao da je Palata u kojoj se nalazio njegovih ruku delo, uputivši se ka sali za pregovaranje.

,,Gospodine, možda biste želeli da sačekate da pronađemo generala za vas'', Ninin glas zazvuča pištavo od panike, i iako je pokušala da prekrije izgleda da je bilo dovoljno da natera savetnika da se zaustavi i pogleda je.

Pogled mu je lutao sa Nine ka Anji, posmatrajući ih sa izrazom lica koji bi neko uputio nestašnoj deci koja su upravo uhvaćena u smicalici. Maksim prekrsti ruke preko grudi i obliza tanke usne.

,,Zašto biste to uradili?'', upita najzad, tonom hladnim poput leda. ,,Da li se dešava nešto o čemu nisam obavešten?''

,,Ne budi sulud, dragi Maksime'', Anja zaprede poput mačke, napućivši pune usne. ,,Samo želi da bude od koristi. Povrh svega, ne dolazi nam čuveni savetnik Vrhovnog kralja svakog dana u Palatu.''

Maksim samozadovoljno izvi usne, očigledno mu prijajući Anjino laskanje.

,,Hm, pretpostavljam da si u pravu. Hajde, draga, nađi nam vrhovnog generala.''

,,To neće biti potrebno'', glas iza Maksima ih prekide, nateravši svo troje da usmere pogled na osobu koja je stajala ispred njih. ,,Ovde sam.''

Viktor Bogdanov je bezizražajnog lica usmerio pogled ka Anji i Nini koje ovog puta nisu uspele da sakriju iznenađenost i prestravljenost na svom licu. Nina je zahvaljivala Svecima što više nisu bile u vidokrugu zainteresovanosti Maksima Dmitrieva, usmerivši svu svoju pažnju ka vrhovnom generalu.

Izgledao je kao general Bogdanov, kretao se i zvučao kao general, ali nije mogao bio on.

Zar ne?

**************

Kada su ušli kroz kapiju od lijana i ružičastih cvetova ruža, Katerina je pokušavala da otrese iznenadni nagon da se okrene i zaboravi na čitav plan.

Nekoliko trenutaka ranije je osećala hladni i oštar vazduh koji je mirisao na ranu zimu, ali sada, zašavši u čudotvornu tvrđavu od stabala i biljaka, bila je zaslepljena mirisima koju su je podsećali na proleće, buđenje prirode i na porodični vrt na Vindfolskom dvoru. Podovi su bili od kore drveta, zidovi ukrašeni puzavicama ljubičastih cvetova i zeleno-belih listova koji su se prostirali čak i po plafonu koji je bio u potpunosti zastakljen i u šarenolikim bojama po kojem se prelamala svetlost.

Nije bila sigurna koliko su dugo hodali, ali iako su svo troje su upijali nesvakidašnji prizor bajkovite tvrđave mogla je da primeti obazrivost na licima Andreja i Viktora, kao da su u konstantnom stanju pripravnosti ukoliko nešto pođe po zlu.

Ispred njih su se otvorila velika vrata izrađena od kore drveta ispunjena šarama i ispupčenjima prastarog stabla otkrivajući novu prostoriju. Razmenili su zabrinute poglede, a onda Viktor kratko klimne glavom dajući im znak da ga prate.

Ako je ono što su do sada videli bilo bajkovito, naredni prizor je bojio kapke bojama galaksije i um zarobljavao u zamak iz zemlje čuda.

Prostorija je bila ogromna, pod isklesan poput zamrznutog jezera u kojem je mogla da vidi obrise malih i velikih riba u raznolikim bojama. Puzavice su i ovde našle put zidina i plafona, a na čelu prostorije stajalo je drvo sekvoje čiji se stablo gubilo u plafonu tvrđave. Unutar stabla je bilo udubljenje, izrezbareno poput trona, a na njemu je sedeo muškarac.

Bio je daleko da bi ga iko od njih jasno uočio osim svetlih obrisa, ali kao da ni sam nije hteo da ih ošteti od mogućnosti da ga dobro zagledaju, ustade i demonstrativno im rukom pokaza da mu priđu.

Katerina nije mogla da ne oseti razočarenje njegovom pojavom.

Izgledao je kao običan čovek.

Kao smrtnik.

Kratko podšišane smeđe kose, svetlih očiju neobične nijanse i oštre vilice. Neko bi rekao da njegovo lice nije čak ni dovoljno upečatljivo, ali znala je da je to obična varka. Sudbina je imala mnogo lica, i nikada nije otkrivala ono pravo običnim smrtnicima.

Znati pravo lice sveca je značilo imati moć nad njim, a niko nije smeo da poseduje takvu moć.

,,Video sam ovaj trenutak u skoro svakoj mogućnosti budućnosti, ali moram priznati da je ovaj mnogo uzbudljiviji'', izgovori teatralno, njegov zvonki glas odjeknuvši u prostranstvu koje ih je okruživalo.

Pozdravio ih je biserno belim osmehom, i Katerina primeti rupice na njegovim obrazima. Niko mu taj osmeh nije uzvratio.

,,General osvete. Princeza ničega. I blagoslovljen od Sunca. Čemu dugujem zadovoljstvo?''

,,S obizorom da možeš videti budućnost i svaku mogućnost iste, sumnjam da već ne znaš razlog naše posete'', izgovori Viktor glasom generala, na šta svetac samo cokne jezikom.

,,Ah, ali gde je zabava u tome? Ne sećam se kada sam poslednji put imao posetu, a nakon ove, neću je ponovo imati neko vreme. Želim da je iskoristim do kraja.''

Šepurio se poput dečaka koji je kovao novu smicalicu, ali mu je pažnju privukao majčin skupoceni porculanski set za ručavanje.

 I razmišljao je o svim načinima na koje je mogao da ih razbije na komade.

Viktor nakratko pogleda ka Katerini, a onda obliza i zarije zube u donju usnu kao da vaga kako da odigra naredne poteze. Nije kao da su imali ikakvu prednost nad njim, znao je svaku njihovu nameru i pre nego što su dobro promislili.

,,Želimo da pronađemo Zmajev kamen'', izgovori Viktor najzad.

,,Mnogi žele da ga pronađu. Ali nisu svi dostojni njega'', odgovori Sudbina, demonstrativno uzdahnuvši i prišavši im bliže, poput starog prijatelja. ,,Šta vas čini posebnima?''

,,Možda mi nismo'', Andrejev glas je privukao pažnju sveca dovoljno da mu obrva zatitra. ,,Ali ona jeste.''

Katerina proguta knedlu, ne uspevši dugo da zadrži Andrejev pogled. Misli su je vraćale na način na koji ju je posmatrao kada ju je Viktor poljubio i ona ponovo oseti grižu savest što joj se njegov poljubac činio neispravnim, gotovo nepoželjnim.

,,Ne bih baš rekao da nisi poseban, blagoslovljen od Sunca. Nema puno ljudi koji mogu reći da su prevarili mog brata.''

,,Nisam prevario smrt.''

,,Ali ipak, tvoje srce kuca ispod belega moje drage sestre.''

U Andrejevom pogledu zablješta naznaka prepoznavanja, ali se ubrzo pomeša sa zbunjenošću i nečim nedokučivim. Katerina nesvesno steže ruke u pesnice.

,,Zašto bih imao beleg svete Diane?''

Sudbina slegne ramenima kao da govore o nečemu beznačajnom.

,,Moja sestra je možda poznata po uslišavanju molitvi očajnih duša, slaba na one koji su spremni da žrtvuju sve za ono što im je najdragocenije, ali nikada nije to činila bez ikakve cene. Ona, kao i njena braća, voli dobru nagodbu'', značajno pogleda ka Katerini, a u njoj zatreperi instinkt plena za begom. ,,Pa, šta si joj ponudila, nosiocu svetlosti?''

Prišao je Katerini dovoljno blizu da uoči zlatne niti u plavetnilu njegovih očiju koje su je činili hipnotiziranom. Iako je ličio na običnog smrtnika, mogla je da oseti njegovu moć i uticaj, širila se oko njega i obavijala se oko njihovih udova poput udava.

Ali ona zbunjeno odmahne glavom otresavši njegov prodorni pogled sa sebe. Znala je da se raspadala u svakom mogućem smislu kada je Andrejevo srce prestalo da kuca, ali je bila sigurna da nije sklopila nikakvu nagodbu. Molila je svece za pomoć, to je bilo tačno. Ali je isto tako bila sigurna da joj niko nije uslišio molitve.

,,Ništa'', izgovori otresito. ,,Već znaš šta se desilo. Nema razloga za pitanjima.''

,,Znam'', potvrdi on, šeretski se osmehnuvši. ,,Ali svako ima svoju cenu ako su dovoljno očajni – a mogu se kladiti da vas zanima razlog. Nije jednostavno osetiti kako deo vas umire sa svojim zaštitnikom, a kamoli odjednom moći osetiti tuđa osećanja. Čudno je, zar ne? Kao da se radi o jednoj duši rastrzanoj u dva tela.''

Mogla je da oseti zbunjeni pogled Viktora na sebi dok je gutala bolnu knedlu. Oboje su to odbacili kao nebitnu činjenicu koju nije trebalo podeliti sa njim, i sada je ta činjenica došla na naplatu.

,,Prestani se igrati sa nama'', procedi Viktor, i iako je njegovo lice bilo kamenog izraza, znala je da ga je Sudbina pogodila u živac. ,,Ne želimo sklapati nagodbe sa tobom u vezi belega. Želimo. Zmajev. kamen.''

Sudbina i Bogdanov su nekoliko trenutaka vodili rat pogledima, a onda svetac ispusti kratko hm pre nego se okrene na pete od njih. Delovalo je kao da se premišlja, kuje planove i smicalice, ali zapravo je samo želeo da ih unervozi. A ljudi postaju nesmotreni kada su pod tenzijom.

„Sudbina je božanski koncept, moji nestrpljivi subjekti noći i dana. Ona funkcioniše na najčudnije moguće načine. Ne možete prevariti Sudbinu. Naravno, možete je odugovlačiti, možda čak i manipulisati na neki način, ali ne možete je prevariti. Zato što je potrebna samo jedna stvar da se uklopi da bi sve krenulo predoređenim božanskim putem. Ne mogu se mešati u božanski put, ali mogu lagano pogurati kada to vreme zahteva'', okrenuo se ka njima nakon besciljnog koračanja, pomno ih osmotrivši pojedinačno. ,,Šta ste spremni da žrtvujete zarad Zmajevog kamena?''

,,Sve'', izgovori Katerina bez razmišljanja o posledicama.

Želela je da dobije ono zbog čega su došli i da pobegne glavom bez obzira. Možda je bio jedan od svetaca, ali ništa u njemu nije bilo sveto.

,,Katerina'', u Andrejevom glasu je vrištalo upozorenje, ali nije se obazirala. Samo je posmatrala zadovoljni kez na licu njihovog krojitelja sudbine.

,,Tako dakle? To je moj omiljeni vid nagodbe'', karakom poput mačke je kružio oko nje sa rukama sakrivenim iza leđa, ne skrećući pogled. ,,Misliš li da si dobra osoba, Katerina od Vindfolsa?''

Njegovo pitanje ju je uhvatilo nespremnu, trepnuvši nekoliko puta u nadi da će se sabrati.

,,Mislila sam'', oklevala je.

,,Ali ne više?''

,,Ne.''

,,Zašto?''

,,Ruke su mi umazane krvlju'', bilo je zastrašujuće izgovoriti to naglas, priznati sebi i drugima. ,,I bojim se da to nije poslednji put.''

,,Ali smatraš da je tvoja žrtva dovoljna da budeš dostojna Zmajevog kamena u nadi da ćeš spasiti Rejvenšild neminovne propasti. Veoma ambiciozno, moram priznati'', izgovori osorno. ,,Nadam se da si upoznata sa bremenom koji kamen sa sobom nosi. Naravno, ukoliko uspeš da savladaš njegove demone. To je paklena mala stvarčica - može ti dati moć, ali ti je isto tako može oduzeti. Može biti kanal preko kojeg će te drugi kontrolisati. Može te učiniti najmoćnijom osobom koja je hodala Rejvenšildom. A isto tako te može i ubiti.''

,,Neće me ubiti. Jača sam od toga'', dobaci sa sigurnošću za koju nije bila sigurna da je prava.

,,Dobro'', složi se nazad. ,,Nadam se da si spremna da platiš cenu slomljenog srca.''

Posmatrala je zloćudni osmejak koji mu je titrao na usnama, procenjujući njenu reakciju. Ponekad je mislila da je sva zlodela ovog mračnog sveta videla, a onda bi je nova osoba ošamarila i vratila u brutalnost stvarnosti.

,,Ne razumem.''

,,Ali razumećeš'', reče. ,,Cena tvog zahteva je vrlo jednostavna zapravo: poljubac onog kojeg tvoje srce želi.''

U neverici je odmahnula glavom na jednostavnost njegovog prohteva, krenuvši prema Viktoru koji je stajao kraj Andreja sa njene desne strane, ali je Sudbina zaustavi podigavši ruku.

,,Ne njega.''

Osetila je mučninu.

Osetila je mučninu i paniku, i želela je da vršti i da se zavuče u mišiju rupu, ali nije ništa od toga uradila.

Stajala je ukopana, zureći u svoje čizme stegnute vilice i stegnutih pesnica u strahu da ako podigne pogled ka Andreju ili Viktoru, da će pasti u provaliju iz koje nije imala izlaza. Disanje joj se ubrzalo i nije joj trebalo da oseti Andreja da zna da je trenutno prolazio kroz isto.

,,Ne moraš da činiš to'', rekao je tiho nadomak nje, na način koji joj je prizivao suze u očima koje se trudila da proguta i zabadao nož u više od jednog srca. ,,Poigrava se tobom.''

Bilo je lako reći da prezire prljavu igru Sudbine, ali je znala, duboko u sebi, da je imao razloga da zatraži takvo nešto od nje.

Podigla je pogled sa svojim čizmi ka Andreju, ugledavši ranjivost i poraženost u njegovim očima, videvši u njima svaki razlog zbog kojeg je Sudbina želela ono što jeste. Zato što je to nešto bilo u njoj već neko vreme. Titralo je u grudima poput tanane iskre kada je pokušavao da je izbaci iz takta, sijajući sve jače kada bi je dodirnuo, pogledao, kada se smejao sa njenom porodicom, kada je držao govor za Petra, kada ju je spasio, smirio ili video onakvom kakva jeste.

Znao je njene ožiljke, njene strahove, zauzvrat joj pokazavši svoje. Bila je to čudna stvar, čudan vid intimnosti za nju – nešto što nije mogla da objasni rečima, nešto što je samo osećala. Užasavalo ju je, činilo ju je ranjivom na način na koji nikada do sada nije bila. Dugo je pokušavala da zakopa to u sebe, da sakrije, da se ne obazire na osobu koja je bila pred njom.

Ali nije mogla.

Odrasla je na epitomu ljubavi, na činjenici da ukoliko misli da ne postoji način, da ipak uspe da ga pronađe.

Ali njen način je bio pun razaranja i boli.

Zato što onim što bi uradila, ne bi slomila jedno srce. Slomila bi tri.

Bilo je razloga što ju je pitao da li smatra da je dobra osoba, da li je spremna da pogazi sve da bi ostvarila svoje ciljeve. I bila je spremna.

Zato je uradila ono što je tražio od nje.

Poljubila ga je.

_____________________

Nadam se da će vam se dopasti novo poglavlje!

Kako vam se čini Sudbina? Moram da priznam da mi je kao ličnost jedna od omiljenih za pisanje pored Luke i Andreja.

I definitivno nije ni prvi, ni poslednji put da će se pojaviti *namig, namig*

Ostavite svoje utiske i komentare, jako mi znači svaki! ♥ (moje skromno mišljenje je da ćete već od narednog poglavlja zbog Katerine i Andreja pasti u nesvest ako već niste u ovom hehe)

Hvala svima koji prate, jako mi znači ♥