Nina Valentinova je osećala kako joj se stomak uvija poput vrsne gimnastičarke željne da je natera da izbaci sadržaj iz želuca svakog trenutka. Što nije bilo teško postignuti, s obzirom da je iz minuta u minut sve više paničila.

Ali znala je da je to suludo, nije bilo potrebe za pritiskom niti brigom – sve će proći kako treba. Oni su vrsno istrenirani vojnici, ništa ne može poći po zlu. Samo treba da ubede savetnika Vrhovnog kralja da unutar Palate Evermor sve protiče u najboljem redu.

Nisu bili deo nikakve zavere, tajnih planova niti savezništva. Sve je bilo u najboljem redu, ponavljala je u sebi. Šta je najgore što može da se desi? Da ih prozre? Da se istrtlja pred njim da general, pukovnik i Katerina nisu u Palati? Da Luka ne uspe da sprovede svoj deo plana?

Nije kao da ih bilo koji od tih mogućnosti ne može dovesti do razrešenja činova, izbacivanjem iz armije ili još gore – smrti.

,,Prestani da se vrpoljiš, deluješ kao da ćeš svakog trena aktivirati bombu'', Nina poskoči na Anjin ljutiti glas.

Nije bila sigurna ni u kojem se trenutku stvorila kraj nje, ali za razliku od Nine, Anja Romanov je bila savršeno pribrana. Crna bujna kosa joj je bila puštena i padala je u valove, dok je na licu imala dovoljno kozmetike da joj istakne crte lica, ali nedovoljno da se prozre. Crveni kaput njenog odreda je bio otkopčan i mirisala je na ljiljane.

,,Ne znam o čemu govoriš.''

,,Ne pravi se glupa, i ja sam u ovome koliko i ti'', Anja prekrsti ruke preko grudi i zakoluta očima. ,,Priberi se, inače će Maksim posumnjati da se nešto dešava. Želiš li nas sve mrtve?''

Nina odmahne glavom poput deteta kojeg kudi majka.

,,Naravno da ne. Nisam očekivala da želiš da pomogneš Katerini, to je sve.''

,,I ne pomažem joj. Ovde sam samo zato što je to general Bogdanov tražio od mene, a ja ne preispitujem njegove poteze. Zaklela sam se da ću ga štititi. Čak i ako to znači da ću time morati da prikrivam tu malu pravilicu problema,'' izgovori ona. ,,Uostalom, Maksim je uvek bio slab na mene. Neće biti izazovno omesti ga dovoljno dugo da kupimo Fjedorovu vreme.''

,,Ko kaže da nemaš veliko srce ispod te hladne spoljašnosti'', cinično izgovori Nina uzdahnuvši, a Anja je samo prostreli pogledom.

Neko vreme su stajale kraj ulaznih vrata Palate, neprijatna tišina gmižući oko njih poput zvečarke koja čeka trenutak da se obavije oko njihovih udova pre nego što iz prožme cele. Nina je i dalje pokušavala da smiri ruke koje su protiv njene volje imale soptveni razum u trenutku kada je Romanova demonstrativno ispravila leđa i prišla bliže.

,,Stiže'', izgovori zaverenički, pogleda fiksiranog na tamnu kočiju koja je bila sve bliže Palati. ,,Ja idem prva, a ti sačekaj ovde dok se dovoljno ne približimo. Šta Fjedorov treba da učini?''

,,Zapravo, nisam sigurna.''

,,Kako to misliš nisi sigurna?'', Anjin glas odjeknu, a ona se svesna toga približi Nini uhvativši je za podlakticu, ne bi li sprečila radoznale da išta čuju. ,,Viktor je rekao da imate plan.''

,,I imamo'', prizna Nina. ,,Ali jedino što znam je da realizacija Lukinog dela plana ne zavisi samo od njega.''

Romanova negodujući pusti Nininu ruku i krene prema ulazu, izgovarajući joj poslednje instrukcije u pola daha.

,,Nadajmo se da nas Fjedorov neće koštati naših glava.''

**************

Kada se Luka našao pred njenim vratima, znao je da je ishod njegovog pokušaja nepredvidiv. Plan koji je trebalo da sprovede je bio srazmeran kometi koja se približavala zemlji i bila spremna svakog časa da udari direktno u Palatu.

I sve se svodilo na to da li će pristati da učestvuje u njihovoj suludoj nameri.

Kada je otvorila vrata, Anastasija je bila u svojoj prepoznatljivoj haljini maslinaste boje, a kosa boje šampanjca joj beše uvijena oko glave, uputivši mu pogled sličan onom kada znate da je neko pogrešio adresu i da zapravo niste osoba koju su tražili. Ali ona je bila osoba koju je tražio, svidelo se to njoj ili ne.

,,Treba mi tvoja pomoć'', izgovori najzad, a njen zbunjeni izraz se ne ublaži.

,,Je li neko povređen?''

,,O, gore je od toga.''

,,Neko je mrtav?'', Anastasija panično zapišta i krene da izađe iz sobe, ali Fjedorov shvati bizarnost svoje izjave i odmah diže ruke ispred sebe kako bi je umirio.

,,Ne, ne! Sve si pogrešno shvatila.''

,,Luka Fjedorov, bolje bi ti bilo da počneš da govoriš smisleno jer ću pomisliti da doživljavaš moždani udar.''

Luka stisne usne i stavi ruke na bokove, razmišljajući o hiljadu načina na koje želi da izgovori sledeće.

,,Želim da me promeniš.''

To je definitivno bolje zvučalo u njegovoj glavi.

Ako je bila i upola zbunjena pre onoga što je izgovorio, sada je bila u još goroj situaciji. ,,Bojim se da ne razumem.''

,,Znam da možeš da menjaš ljude, Anastasija. Ksander mi je rekao pre nekoliko godina da je pokušao da te nauči svojom veštinom jer si pokazivala veliki potencijal. I veruj mi, sada nikako nije pravi trenutak da me držiš u mraku.''

Znao je zašto je ćutala o tome, bila je prava retkost da postoje savijači sa afinitetima za više vrsta moći, ali nije bilo nemoguće. Kada se radilo o proizvođačima i isceliteljima bila je tanka linija između njihovih umeća. Obe vrste su upravljale materijama na ovaj ili onaj način, ali obično su jedna drugu isljučivale. Nisi mogao da proizvodiš iz materija ukoliko ti je afinitet da isceljuješ ljude, kao ni da upravljaš mrtvim elementima ukoliko ti je platno ljudsko telo. Ali činjenica da je mogla da kontroliše oba je moglo da je dovede samo do većih problema.

Ukoliko bi se saznalo da manipulacijom ljudskog tela i čestica može da promeni izgled nekome, u pogrešnim rukama je moglo da završi kobno.

,,Sišao si sa uma'', brecnula se i krenula da mu zalupi vrata pred nosem. ,,Ksander samo želi da mi napakosti. Bolje pronađi nekog drugog za šegačenje, Luka Fjedorov.''

,,Reč je o Katerini'', postavio je nogu kako ne bi mogla da zatvori vrata. Morao je da dopre do nje što pre. Ponestajalo je vremena, i svi će nagrabusiti zbog njega. ,,U nevolji je, i moram da joj pomognem. Svi pokušavamo da joj pomognemo. Ali ne možemo da učinimo to bez tebe, Anastasija. General, pukovnik i Katerina nisu u Palati, a savetnik Dmitriev samo što nije stigao.''

Osetio je njeno oklevanje, i to što mu nije smrskala stopalo shvati kao barem polovično dobar znak.

,,Pokušavam da ti ne govorim sve detalje da bih te zaštitio ukoliko nešto krene po zlu, ali moram da znam da me razumeš. Da shvataš ozbiljnost ovoga. Svi možemo da nastradamo zbog toga. Dmitriev diše Katerini za vratom i ukoliko ne vidi barem jednog od njih u Palati sada kada se pojavi, znaće da nešto nije u redu. A veruj mi, ono što nameravaju da urade nas može sve dovesti do smrtne kazne.''

Luka je duže vreme slušao tišinu i lude otkucaje sopstvenog srca, sa svakim gubeći nadu da je dopreo do nje. Ali kada su se vrata otvorila, kao da mu je ogroman teret pao sa grudi.

,,Da li još neko zna?'', u očima joj je video zabrinutost i neku vrstu tuge, nesiguran da li se radi o ranjivosti što poznaje njenu najmračniju tajnu ili što su pod tolikim rizikom.

Nakon svega, iako je toliko vremena provodio čitajući knjige, bio je užasan u čitanju osećanja.

,,Ne'', odmahne glavom. ,,Ostalima nisam rekao šta nameravam da učinim. Ne želim da te uključim ni na jedan način u to.''

Odsečno je klimnula glavom, kao da se i dalje premišlja o narednom koraku.

Najzad, uhvatila ga je za ruku i povukla u sobu, zatvorivši vrata za sobom.

,,Zašto ti je Ksander rekao tako nešto?'', gorčina u glasu joj zatreperi. ,,To je bila tajna.''

,,Zapravo i nije. Uhvatio sam ga jednom prilikom dok je pisao beleške za tebe. Sećam se da se radilo o manipulaciji ljudskih čestica. Znam da mi to tada nije imalo smisla, zato što on to nije bio u mogućnosti da čini, ali nije mi trebalo puno da shvatim da bi ti možda mogla. I bili ste bliski tada, nije bilo drugog iscelitelja kome bi Ksander Voljnikov pisao beleške.''

,,Ali rekao si-''

,,Lagao sam'', prizna vojnik sa krivicom u glasu. ,,Samo sam želeo da me saslušaš.''

,,Znači nije nikada..''

,,Ne'', odmahnuo je glavom i pogledao je saosećajno, shvativši da isceliteljka i dalje gaji osećanja prema njegovom prijatelju. ,,Nikada te ne bi izdao.''

Na Anastasijinom licu se smeni čitav kaleidoskop emocija, odsutno vrteći zlatni prsten na kažiprstu.

,,Dobro'', reče najzad nakon dužeg premišljanja. ,,Čije lice želiš nositi, Luka Fjedorov?''

**************

U želji da izbegnu neželjene poglede, Viktor, Katerina i Andrej su do Šume Zaborava putovali na konjima.

Krenuli su u kasnim noćnim satima, ne bi li prošli neprimetno. Ostavili su svoje prepoznatljive uniforme unutar zidina palate, obukavši najjednostavniju odeću koju su našli u svojim ormarima. Viktor i Andrej su bili obučeni u prepoznatljivu crnu, sa tamnim pantalonama i crnim štofanim kaputima bez amblema garde Vrhovnog kralja, dok se Katerina odlučila za sivi kaput sa krznom na kapuljači i vrhovima rukava koji su imali apstraktne šare. Kosa joj je bila raspuštena, a obrazi crveni od hladnoće koja je najavljivala početak zime.

Način na koji je izgledalo ga je vratilo na trenutak kada su oboje bili u ostavi, dovoljno blizu da može da oseti njen miris i toplotu, dovoljno blizu da je trebalo samo da nakrivi glavu kako bi se njene usne našle na njegovim.

Shvativši gde su mu misli odlutale, odmahne glavom u želji da izbriše sulude ideje iz nje. Umalo ju je poljubio. Viktorovu jednaku. Nije mogao da podnese svoju primitivnu želju za nečim što nije mogao da ima, za njom. Iz nekog razloga mu je bilo sve teže da se kontroliše kada je ona bila u njegovoj blizini, kao da sav zdrav razum i samokontrola u njemu više ne postoji.

,,Užasno si tih'', Viktorov glas prostruja po hladnom vazduhu, stvarajući maglu. ,,Jesi li nervozan?''

,,Ne'', procedi Popov. ,,Samo razmišljam o valjanom razlogu zašto bi jedan Svetac poput njega pristao da se susretne sa nama.''

,,Pa, možda ne bi želeo da se sastane sa mnom i Katerinom, ali znam ko će ga zasigurno zaintrigirati'', uputiše jedno drugome značajne poglede. ,,Pukovnik koji je prevario smrt.''

,,Nisam prevario smrt.''

,,Tehnički, jesi umro'', ubaci se Katerina. ,,Proživela i osetila sam to, ako si zaboravio.''

Naravno da nije zaboravio.

To je bila jedna od stvari o kojima nije mogao da prestane da misli.

Sve knige koje je Luka pročitao u nadi da pronađe bilo šta nalik njegovom belegu, nesanica koja ga je morila dok nije počeo sa tonikom koji je Kalisa napravila da se izbori sa svojim posledicama vraćanja u život, Tatjanina izdaja... Mogao je da nabraja stvari koje nije mogao da zaboravi.

Ostavivši konje vezane na obodu šume, osmotrili su okolinu koja ih je okruživala.

Nije delovala ništa posebnije od ostalih šuma, kao ni proplanci i planina koji su je okruživali. Ali kako predanja kažu, ukoliko je istina da je vrh Marivera bio sveto mesto boginje Diane, jezero Prokletih Hedionovo, onda je Šuma Zaborava bila Kaderovo.

,,Bolje bi bilo da plan tvojih prijatelja uspe'', izgovori Andrej pogledavši u sablasnu šumu čije su ogoljene grane zlokobno lelujale po zimskom vetru. Mogao je da oseti sneg u vazduhu. ,,Mrzeo bih da ovo ispadne stvarno, a da zbog njih sve ode u propast.''

,,Naravno da će uspeti'', Katerina ga prostreli pogledom, ponovo upavši u njihovu svakodnevnu igru peckanja i dobacivanja. ,,Skinuće Maksima sa naših leđa.''

,,Pobrinuo sam se za to'', doda Viktor, prekrstivši ruke preko grudi. ,,Rekao sam vojniku Fjedorovu sve što je potrebno da zna o Maksimu.''

,,O Maksimu?'', upita Katerina, obrva joj zatitra znatiželjno.

,, U većini slučajeva, stvar koja je moćnija od krune i titule je informacija, moja draga Katerina.''

,,I ti imaš nešto o njemu?''

Viktor se nasmeja zaverinički, nestašluk mu igrajući u očima.

,,Imam nešto o svima.''

Sagao se kako bi joj spustio kratak poljubac na usne, i Andrej oseti iskricu nečega što je pokušavao duboko u sebe da sakrije. Mrzeo je sebe zbog toga, ali je delovalo što je više pokušavao to da potisne, to je više pucao po šavovima.

Nije mu išlo u prilog ni što je Katerina poskočila od tog iznenadnog kontakta, kao da je nešto strano, neispravno.

Kada se Viktor odmakao od nje, Katerini pogled ispunjen krivicom odluta ka Andreju i on u tom trenutku shvati da je sve vreme zurio. Trgavši se iz toga, stegnutih pesnica se okrenuo i krenuo ka Viktoru koji je bio nekoliko koraka ispred njih i posmatrao puteljak koji je vodio u šumu.

,,I, šta sad?'', upita Andrej našavši se kraj njega, pokušavajući da nadjača vetar koji je kreirao zvukove nalik zaboravu i lošim odlukama u šupljim krošnjama. Konji su se unervozili, pokušavajući da se otrgnu od stabala za koja su bili vezani. ,,Da li je potrebno da ga dozovemo, smislimo mu molitvu, otpevamo pesmu?''

,,Mislim da-''

Ali Viktor nikada ne dovrši ono što je hteo da izgovori jer je tlo pod njihovim nogama počelo da vibrira. Razmenili su zbunjene poglede pomešane sa panikom, posmatrajući kako se tlo ispred njih otvara, a prvi redovi drveća se uzdižu i iz krošnji niču zidine, poput lala koje se otvaraju sa prvim sunčevim zracima.

Kada je podrhtavanje prestalo, ispred sebe su ugledali šumsku građevinu koja je do pre nekoliko trenutaka bila ništa drugo do šume, isklesana od stabala i krošnji, ukrašena plodovima i cvetovima koji nikako sada nisu bili u cvatu.

,,To nije bilo nimalo teatralno'', izusti Andrej, pun neverice koja se i dalje graničila sa skepticizmom.

,,Mislite li da treba da krenemo ili je bolje da sačekamo?'', upita Katerina upijajući prizor ispred sebe.

,,Mislim da nam je ovo bio znak da smo dobrodošli'', odgovori Viktor i krene u pravcu građevine, a onda se naglo zaustavi kako bi ih još jednom pogledao. ,,Ali ne zaboravite, ostanite usresređeni. Bio Svetac ili ne, i dalje je najveća varalica među njima. Voli smicalice i neće se ustručavati da se poigra sa nama. Ne dozvolite mu da uđe u vašu glavu.''

I sa tim poslednjim instrukcijama, Andrejeva briga nije jenjavala. Nešto u njemu je vrištalo od trenutka kada se složio sa njihovim planom. Vrištalo je da je sve ovo pogrešna odluka. Vrištalo je da će zažaliti.

I bojao se da će nakon ovog susreta svako od njih nešto izgubiti.

___________________

Nadam se da vam se novo poglavlje dopada! ♥

Ostavite svoje mišljenje i glas, svaki mi jako znači ♥

Hvala još jednom što pratite u tolikom broju ♥