Imao je poriv da uzme mač sa svog opasača i zarije ga u sebe ne bi li sebi skratio muke.

Prošli su sati kako su otpočeli većanje sa ostalim predstavnicima dvorova i još uvek nisu našli zajednički jezik. Rat je bio udaljen svega nekoliko nedelja, ali delovalo je kao da su nasumične teorije ostalih predstavnika bitnije od te činjenice.

S toga, slušajući monolog Simona Pavlova, Andrej isfrustrirano prevrne očima u nadi da će zauvek ostati tako.

,,U redu, ima li ovo ikakve suštine, Simone Pavlov?'', procedi Andrej i prekrsti ruke preko grudi. ,,Otišli smo od teme.''

Predstavnik Ešberna mu uputi uvređen pogled. ,,Malo smo osetljivi danas, ne?''

,,Mislim da smo svi doživeli naglo zasićenje od tvojih lovačkih priča'', izgovori Konstantin Nikolajev ne skidajući pogled sa svojih noktiju.

Andreju ponovo kroz glavu prođe optužba Maksima Dmitreva, o zaveri koju Najtfols kuje tajno u želji da skloni Vrhovnog kralja sa trona. Iako nije podržavao Najtfols iz svojih ličnih razloga, bilo mu je teško poverovati da su spremni da, usred jednog, kuju drugi rat.

,,Dobro'', odbrusi Pavlov najzad. ,,Hajde da razgovaramo o tome kada Vrhovni kralj želi da se zaigramo rata.''

Svi pomno posmatraju Viktora koji je, bezizražajnog lica i blago napućenih usana, delovao kao da tek smišlja odgovor iako ga je imao unapred pripremljen.

,,Tri nedelje od danas.''

,,Tri nedelje?'', izgovore jednoglasno u neverici.

,,Uz dužno poštovanje, to su nesmotrene budalaštine!'', izjavi Pavel Morozov. ,,Upravo smo ostali bez jednog dvora. Vindfols je možda bilo skromno kraljevstvo, ali i dalje su imali kvalitetnu svotu vojske. Umesto da budemo pripremljeni, ići ćemo poput razjarenih bikova na neprijatelja.''

,,Nećemo ići poput razjarenih bikova. Strategija nam je skoro dovršena. Naši proizvođači su patentirali veliki broj novih oružja, a pritom posedujemo i savijača svetlosti u punoj snazi'', Viktor se osmehne na opasan način, poput oštrice koju smatraš bezazlenom dok se nesmotreno ne posečeš. ,,Stvari koje su još pod znakom pitanja jesu samo da li ćete svi učestvovati u istoj.''

,,A ako odbijemo?'', upita Lev.

,,Onda ćemo ići u rat bez vas'', slegne ramenima. ,,Ali kada pobedimo, možete se oprostiti od suveriniteta. Zaboravite na svoje privilegije, na poslove od kojih se vaši dvorovi snabdevaju, kao i oružje. Zato što ćete biti sledeći na spisku za napad. I verujte mi, neće nam trebati nikakve pripreme, a ni najave.''

U sali nastade muk, a muškarci se naizmenično pogledaše sa po kojom knedlom u grlu.

,,Čak i da se složimo, generalu Bogdanov, i dalje nam nedostaje jedan glasač'', Konstantin izvi obrve u pravcu upražnjenog mesta.

,,Filip Stepanov je zatražio da više ne prisustvuje sastancima'', odgovori Andrej iako oseti gorčinu u grlu. ,,U žalosti je. A i budimo realni, nema više kraljevstva u čije ime će glasati.''

,,Hm, pitam se čija je to krivica'', Simon Pavlov se naceri, gurnuvši punu šaku kikirikija koji se nalazio ispred njega u usta. ,,Vaša mala izabranica je dovela do raspada sopstvenog kraljevstva. Želite da joj se klanjamo? Da prihvatamo da nas predvodi?''

,,Ona neće predvoditi sama, svi smo u ovome'', breca mu se Konstantin.

,,Da li ste zaboravili prošli sastanak na kojem je bila? Mislim da vas je sve dobrano obrlatila svojih prohtevom da ide kući. Ko bi rekao da će dvojicom glavnih čoveka Vrhovnog kralja upravljati žena. Ali avaj, izgleda da je sve moguće kada je neko voljan da raširi-''

Andrej nije bio siguran u kom trenutku se našao na nogama, a u kom je udarao Simonovom glavom o drveni sto. Simon glasno opsuje i uhvati se za nos iz kojeg je potekla krv.

,,Govorio si nešto?'', zareža Andrej, pokušavajući da se obuzda.

Očekivao je da ga Viktor kudi ili da mu barem uputi upozoravajući pogled, ali je onda ugledao snop senki koje se penju uz Simonove udove i prislanjaju ga licem na glatku površinu stola. Simon pokušava da se iskobelja, ali ga svakim pokušajem senke sve više stežu.

,,Ovo je nečuveno! Prijaviću vas za ovakvo nepoštovanje predstavnika Ešborna! Daću da vam se skinu sva odlikovanja!''

,,Hoćeš li? Stvarno misliš da imaš dovoljno uticaja za tako nešto?'', Viktor se nasmeja poput divlje zveri, prišavši Simonu tik kraj lica koje je od krvi bilo zalepljeno za hladnu površinu stola. ,,Ja sam general Vrhovnog kralja i mogu te satreti jednom pokretom prstima. Ako te čujem da si, ne rekao, nego samo pomislio o mojoj jednakoj, postaraću se da istruneš u najdaljoj tamnici zaboravljen od svih.''

Kada je Simon Pavlov izmucao da mu je sve jasno, Viktor ga oslobodi stiska svojih senki, a on se tromo pridigne ispravljajući svoje odelo. Krv mu je u slabom mlazu i dalje tekla niz bradu.

Viktor nastavi kao da se nije ništa dogodilo pre nekoliko trenutaka.

,,Ako nemate nikakvih pitanja, želim da odete natrag svojim dvorovima i da ispričate svojim kraljevima o čemu smo razgovarali. Rok za izjašnjavanje vam je dva dana od današnjeg. Sastanak je završen.''

,,To je slavno prošlo'', prokomentarisa Andrej uz uzdah dok su se udaljavali od sale za pregovaranja.

,,Nekada je strah jedini način da dopreš do ljudi.''

,,Ne mogu da protivrečim tome. Ali ne misliš li da je tri nedelja zaista kratak period za pripreme?''

Viktor naglo zastade. ,,Da li ti to sumnjaš u odluke Vrhovnog kralja?''

,,Ne'', odsečno reče Andrej, Viktor vidno razočaran tim odgovorom.

,,Šteta, napokon sam pomislio da sam dopreo do tebe.''

Pukovnik se na to iskezi i zakoluta očima. Mrzeo je kada su se raspravljali oko poborništva odluka Vrhovnog kralja. Viktor je uvek bio slobodnije naravi, željan da na svaki način iskrivi okvire njegovih odluka kako mu odgovara, a da to kralj ne shvati. Nije ga krivio, bio je iskusan i nije bez razloga bio general, kralj mu je i te kako verovao. Andrej mu je i sam verovao sopstvenim životom. Ali je isto tako dugovao Vrhovnom kralju mnogo, primivši ga kao dete u svoje kraljevstvo i pruživši mu priliku da se obučava - verujući Bogdanovu dovoljno da ga postavi za svog pukovnika.

,,Bilo kako bilo, imam plan.''

,,Kakav plan?''

Iako je krenuo u pravcu svoje sobe, Viktor mu signalizira da krenu drugim putem ka sali za strategije. Andreju se čelo nabra.

Žamor savijača koji su se kretali Palatom su utihnuli, s obzirom da ovaj deo iste nisu posećivali.

,,Zmajev kamen'', Viktor izgovori zavereničkim tonom, što natera Andreja da se zaustavi.

,,Šta? Jesi li ti sišao sa prokletog uma? Šta će tebi kamen čije postojanje je jednako postojanju jednoroga?''

,,Nije za mene'', izgovori. ,,Već za Katerinu.''

,,Mora da se šališ.''

Zmajev kamen je bio izravno poput bajke za decu. U vreme kada je Alhemičar pored svog brata Vrača hodao na zemlji, isklesao je kamen od zmajeve vatre. Pojačivač moći savijača. Zmajev kamen, jedini na svetu. Zmajev kamen, kojeg ljudske oči nikad nisu videle.

Viktor mu priđe bliže, položivši šake na njegova ramena. ,,Ozbiljan sam u vezi ovoga. Istražujem o kamenu već duže vreme, znam kome treba da se obratimo da ga pronađemo.''

,,Znaš da Vrhovni kralj ovo neće odobriti.''

,,Ko šiša Avgustina! Neće ni saznati za kamen ukoliko se ja pitam.''

,,Ti si zasigurno sišao sa uma'', ponavlja Andrej. ,,Nakon Maksimovih optužbi da Najtfols planira odmazdu protiv Vrhovnog kralja, ti želiš da nas svo troje zapečatiš kao izdajnike?''

Po prvi put tog dana vidi zbunjenost na Viktorovom licu. Nije znao.

,,O čemu ti to?''

,,Na zabavi, Maksim samo što nije nazvao Katerinu izdajicom. Sumnjaju da šuruje sa Najfolsom.''

Viktor stisne ruke na njegovim ramenima, a onda se naglo pomeri, prvi put bez reči. Oblizao je usne i prošao rukom kroz čekinjastu bradu.

,,To je glupost'', izgovori najzad.

,,Znam. Ali obojica znamo da ih to neće sprečiti da čeprkaju. Već znaju da su njeni roditelji bili u savezu sa Najtfolsom, neće im biti teško da poveruju da je i ona na njihovoj strani.''

,,Pa, uzimajući sve u obzir, moram da priznam da Sudbina zaista ima smisao za humor.''

Pukovnik odluči da ignoriše tu opasku i nastavi razgovor.

,,Ovo sa kamenom nam svakako neće ići u prilog. Idemo u neodobrenu misiju na svoju ruku, tragajući za nečim što može da ugrozi naše položaje, da ne govorim o ugrožavanju života.''

,,Možda bi jednom mogao da prestaneš da razmišljaš poput poslušnog pseta našeg kralja i da uradiš nešto što će nam svima pomoći'', Viktor procedi vidno iznerviran. ,,Konstantno upijaš svaku odluku koju donese bez da razmisliš o mogućnostima koje nam nešto ovako može doneti. Bolji si od toga, Andrej. ''

,,Briga me šta misliš o mojim načelima, Viktore, ali neću dozvoliti da ugrožavaš Katerinu svojom samoubilačkom misijom.''

,,Nije bitno da li ćeš dozvoliti'', izgovara pre nego što otvori vrata od sobe za strategiju i Andrej shvati da nisu sami. ,,Ona je već pristala.''

__________________

Drugi deo poglavlja je znatno duži te sam morala da ga podelim ovako.

Nadam se da će vam se svideti!

Hvala svima koji prate!

Ostavite svoj glas i komentar, svaki mi jako znači ♥