Bilo je nekoliko dana nakon zabave Vrhovnog kralja kada su Nina i Katerina napokon uspele da izvuku Luku iz biblioteke. Izgubio bi se vrlo često u knjigama različitih autora i tema u pokušaju da umanji prazninu i bol zbog gubitka prijatelja. Nina i Katerina bi uzele po knjigu i sele kraj njega i njegove kule od knjiga koja se nalazila ispred njega samog. Dok je Nina pomno čitala ljubavni roman i povremeno krišom promatrala Luku, Katerina je upijala reči iz Malog princa, vraćajući je u dane kada bi tu knjigu čitala Mardžori pred spavanje.

Obe su znale da je bio osoba koja neće govori o svom bolu, koja će se radije okrenuti knjigama kada god bi bio usamljen, tužan ili nostalgičan za domom i porodicom. Ali nekada nije potrebno razgovarati o osećanjima, bolu, gubitku ili ljubavi - nekada je samo dovoljno da neko oseti tvoje prisustvo.

Sada, umesto biblioteke, svo troje bi se našli ispred Palate Evermor vežbajući borilačke veštine i mačevanje. Oboje su se složili da je Katerini, iako joj je mačevanje dobro išlo, potrebna vežba - bila je očajna u borbi.

Sećala se dana kada joj je Viktor prišao sa zagonetnim osmejkom na licu, posmatrajući kako ju Luka baca na tlo prilikom improvizovanja borilačkog pokreta koji joj je još uvek bio težak da savlada.

Govorio je o planu koji je kovao već neko vreme, čineći da mu se oči ozare na način na koji do sada nije videla. Govorio je pojačivanju njenih moći, o Svecima i drugim stvarima, čineći je istovremeno uzbuđenom i zbunjenom. Plan je zvučao genijalno koliko i suludo, na trenutak je i oklevala, ali način na koji je govorio o tome je bio potpuno opijajući da nije videla razloga da istog trena na to ne pristane.

Sada kada je posmatrala Andrejevo unezvereno lice nije mogla da se ne zapita da li je pogrešila.

Grudi su mu se podizale i spuštale u neravnomernom ritmu, naizmenično gledajući u oboje stegnute vilice.

,,Znači ja sam poslednji koji saznaje o ovome?'', upitao je najzad, glasom poput režanja.

,,Nije tako kako ti se čini'', odgovori mu Viktor spustivši mu ruku na rame, ali Andrej ju besno strese sa sebe.

,,A kako mi se to čini, Viktore? Hm? Pošto mi deluje kao da želiš postere ucenjenih glava sa našim likovima po celom Rejvenšildu.''

,,Zašto ne bi seo da porazgovaramo o ovome?''

,,A ti'', uperio je prstom ka Katerini, sa pogledom iz kojeg su sevale varnice, ne obraćajući pažnju na Viktorove predloge. ,,Kako smeš da donosiš takve odluke bez da me išta pitaš?''

Pored srama, osetila je iskricu besa istog trena.

,,Ja nisam tvoj pijun'', odbrusi mu ona. ,,Mogu da donosim odluke za sebe.''

,,Nemoj da pričaš. Kako ti je to išlo do sada?''

,,Ti si bezosećajni kreten, znaš li to?''

,,Smirite se. Oboje'', autoritativno naredi Viktor prekorno ih pogledavši i sevši preko puta Katerine za strategijskim stolom. Pokazao je na slobodnu stolicu Andreju, ,,Sedi. Imamo o čemu da razgovaramo.''

Andrej frkne nevoljno, a onda se smesti u stolicu, stavivši nogu na koleno i prekrstivši ruke preko grudi, zauzevši najodbrambeniji stav koji je mogao.

,,Da čujem'', izvi obrve, vilice i dalje stegnute kao da će napuknuti svakog trena.

Viktor pogleda ka Katerini koja je besno posmatrala Andreja, a onda pročisti grlo pre nego što progovori.

,,Kao što već znaš priču, postoji Zmajev kamen koji je Alhemičar napravio u periodu kada je radio i na savijačima. Postoji samo jedan na celom svetu, namenjen za najmoćnijeg i najdostojnijeg savijača. Niko ne zna gde se nalazi jer ga je dobro sakrio da ga se Vrač nikada ne dokopa. Ali može nam pomoći da ga nadvladamo. To je nešto što nikada neće očekivati da ćemo uraditi.''

,,Zato što je i on svestan da je to suludo - i puka legenda'', doda Andrej. ,,Kako naći nešto što nije moguće naći? To je samoubilačka misija.''

,,Možeš naći ako znaš od koga da zatražiš odgovore'', Viktor se samozadovoljno nakezi, lupkajući prstima po ivici stola. Andreju se čelo nabra. ,,Sudbinu.''

Popov ih nekoliko trenutaka posmatra bezizražajnog lica, a onda prasne u histerični smeh. Lakat mu se nalazio na ivici stola, a šakom je prekrio oči dok se smejao u neverici. Katerina i Viktor su ga posmatrali bez reči dok je odmahivao glavom.

,,Sudbinu? Želiš da zatražiš odgovore od jednog od Svetaca? I ti si na to pristala?'', pogleda ka Katerini.

,,Jesam.''

Kao što postoje boginja svetlosti i života Diana i bog smrti Hedion, postojao je i treći svetac po imenu Kader. Retko se njegovo izvorno ime koristilo, te ovaj svetac beše poznat pod imenom Sudbina, kao ono šta je predstavljao i čime je ljude, pa i svog brata i sestru korio. Bio je Svetac koji je znao sve, svaki put, svako predskazadnje, svaki korak koji će bilo ko načiniti. Sudbine ljudi su bile čudna stvar, jako promenljive i teško upravljive, ali je imao uvid u svaku mogućnost koja se može odigrati. Gledao je razaranja, vojevanja, ljubavi, smrti i krvoprolića koja se čak nikada nisu ni desila. Nije mogao, a ni smeo da se meša i upravlja sudbinama drugih, ali ukoliko bi ga neko pronašao i zatražio uslugu, pa... To je već otvaralo nove karte Sudbini. Možda nije predstavljao život ili smrt kao njegovi brat i sestra, ali konci sudbine su i dalje bili u njegovim rukama.

A njegove cene su bile najskuplje za naplatu.

,,Vi ste oboje sišli s uma'', reče. ,,Želite da tragate za Svecem koji je poznat po tome da ga mogu naći samo onda kada on želi biti pronađen. Sada, kada Katerini stoji meta na leđima da šuruje sa rivalskim kraljevstvom? Želiš li je mrtvu?''

,,Možda je vreme da prestaneš da je potcenjuješ.''

,,Ja je ne potcenjujem. I te kako znam na šta je spremna, ja sam bio uz nju kada se celo kraljevstvo raspadalo, kada sam umirao i kada me je vukla do Palate. Ali želeo si da položim zakletvu da ću je štititi, a sada tražiš od mene da to ne uradim.''

Bogdanov ga je nekoliko trenutaka posmatrao na način na koji Katerina nije mogla da odgonetne, kao da vidi nešto što do sada nije mogao.

,,Možda su osećanja izvukla najgore iz nas'', izgovori Viktor, značajno ga posmatrajući kao da se između njih odvija tajni razgovor koji Katerina nije mogla da odgonetne.

Muškarci su se nekoliko trenutaka posmatrali poput dve zveri, previše blizu da napadnu, spremni da raspore jedno drugome grkljan iako zapravo to nisu želeli.

,,Ne moraš učetvovati u ovome'', izgovori Viktor ravnodušno, ustavši. ,,Rekao sam ti zato što ti verujem. Zato što si mi poput brata. Ali ako želiš da nastaviš da izigravaš kučence Vrhovnog kralja ja te neću sprečavati. Nećeš biti ugrožen ni na jedan način i možeš se vratiti obavljanju svojih dužnosti.''

Andrej je ustao i prišao mu bliže, podsmehnuvši se na opasan način, poput gmljavine koja je najavljivala oluju.

,,Možda si general, ali i dalje odgovaram Vrhovnom kralju. Svi ovi vojnici, savijači, ja sam ih obučio - oni odgovaraju meni. Kao i Katerina. Zabranjujem ti da mi oduzimaš vojnike za svoja nemoguća putovanja i samoubilačke misije.''

,,Zašto ne bismo pitali Katerinu šta ona misli o tvom nepristrasnom zaštitničkom stavu'', Viktor se okrene prema Katerini, ali ona odjednom shvati da ne zna šta bi rekla. Nije da već nije bila odlučila, ali način na koji su se svađali joj se nije dopadao. Mrzela je što je ona razlog njihovog neslaganja. Zapravo, nije očekivala da Andrej neće pristati. Nije imao šta da izgubi.

,,Znaš šta?'', izgovori Andrej pre nego što je išta rekla. ,,Ne zanima me. Radite šta god želite. Vidim da je moje mišljenje nepotrebno i nepoželjno. Vi ste jednaki nakon svega, a ja sam suvišan.''

Naglo se okrenuo, krenuvši prema vratima.

,,Zažalićeš zbog ovoga'', izgovori Viktor za njim, ali ne u vidu pretnje.

Andrej se osmehne na način na koji nije dopirao do očiju.

,,Možda vladaš senkama, ali ja nisam u tvojoj senci, Viktore. Zapamti to.''

Pogledala je ka Viktoru koji je šetao sa rukama na kukovima, vidno potrešen razgovorom. Iako su mu nozdrve bile raširene kao da će napasti svakog trena, u očima je videla žaljenje zbog načina kako se sve odvilo.

Zato je izletela iz prostorije pre nego što je Viktor išta izgovorio.

Pojurila je za Andrejem koji je već uveliko išao ispred nje, ne okrećući se kada je pokušala da ga dozove. Srce joj je lupalo ko ludo, što od besa, što od želje da ga ščepa rukama i urazumi ga.

,,Andrej, stani, ti samodopadni idiote!'' , napokon se okrenuo na njene reči, skoro se sudarivši sa njime.

Pogled mu je varničio, i dalje besan na nju koliko i na Viktora. Želela je da okrene njegov bes ka sebi, a ne prema Viktoru. Zato što ju nije ubedio ni u šta što sama nije želela. Znala je posledice i kolika je cena za ono što je planirala da uradi, ali nije marila. Jer ukoliko je postojala i najmanja šansa da ga poraze, ne želi da je protraći.

,,Nisam raspoložen za uzaludno ubeđivanje'', procedi pre nego što se ponovo okrene, ali ga Katerina ovog puta ščepa za podlakticu i ugura ga u prvu prostoriju koja se našla ispred njih.

Videla mu je na sekund zbunjenost pomešanu sa iznenađenjem na licu, ali je ubrzo nestalo u olujnom plavetnilu njegovog pogleda. Shvatila je da je prostorija u koju ih je oboje ugurala znatno manja no što je očekivala. Jedva da su imali prostora da se okrenu. Telo mu je bilo blizu njenog, i iako ju nije dodirivao, i dalje je mogla da oseti toplotu koja je zračila iz njega. Od svih prostorija koje su postojale u Palati, ona ga je ugurala u ostavu.

Mogla je da vidi kako se histerično smeje ovoj situaciji da nisu okolnosti kakve jesu.

,,Neću promeniti mišljenje ako me načiniš zatvorenikom u palatskoj ostavi'', prekrsti ruke preko grudi, ne pokušavajući da sakrije bes koji je kipteo iz njega.

,,Ne želim da te zatvorim ovde'', brecnu se uvređena. ,,Želim da razgovaram.''

Prepreči mu put da ne može da izađe osim ako je fizički ne pomeri sa ulaza. U poslednjem trenutku shvati da je to već jednom učinio kada je uletela u njegovu sobu - osetivši čudno komešanje u stomaku na tu pomisao i crvenilo koje je našlo put do njenih obraza.

,,Možeš me mrzeti koliko god želiš zbog toga, neću se nikada složiti da rizikuješ svoj život zarad stare legende.''

,,O, stvarno? Jesi li zaboravio šta si izgovorio kada sam besna urlala na tebe da ne možeš da polažeš zakletvu za mene? Govorio si da moram izaći iz svog ružičastog balončića i da su osećanja ništa drugo do ometača.''

,,To je bilo drugačije.''

,,Drugačije kako? Pošto ne vidim-''

,,Tada mi nije bilo stalo!'', njegov glas odjekne, nateravši da zaboravi suštinu onoga što je htela da izgovori.

Delovalo je kao da je i sam iznenađen onim što je izgovorio, posramljeno pognuvši pogled. Nije trebalo to da je iznenadi, znajući šta su sve prošli i koliko je njihov odnos odmakao od onoga što je bio na početku. Bio je u pravu kada je rekao da je bio uz nju kada joj je celo kraljevstvo nestajalo, kada joj je porodica stradala i kada je gledala i osećala kako umire. Oboje su iz nepoznatog razloga izostavili deo da mogu da osete osećanja jedno drugoga, poput tajne koja ih je činila saučesnicima u nečemu čega nisu bili još uvek svesni.

I zato, kada je to izgovorio, nije se bunila. Nije se bunila jer je znala da je i njoj bilo stalo do njega. I nije bila sigurna da želi ikog drugog pored sebe ukoliko će se uvaliti u nevolju.

,,Zakleo sam ti se'', nastavio je nakon nekog vremena. ,,Zakleo sam se da ću te štititi. Ako se povinujem ja te ne štitim nego te bacam u moguću smrt ili da te proglase izdajicom. Ne želim da budem deo toga.''

,,Dosta mi je da se osećam bespomoćnom.''

,,Ti nisi bespomoćna'', izgovori, prišavši joj i položivši šake utešno na njena ramena. U pogledu mu nije više videla bes, već pokušaj uveravanja. ,,Znam koliko si besna, koliko želiš da satreš sve do temena. I znam da posmatraš sve nas i pitaš se šta bi se desilo kada bi bilo ko zamenio mesto sa tvojim najbližima. Razmišljaš da li te to čini lošom osobom - ne čini te. Čini te čovekom. Ali to ne znači da moraš ikome išta da dokazuješ.''

,,Onda mi pomogni'', zvučala je molećivo, i mrzela bi što sebi dozvoljava da bude toliko krhka, ali to joj nije smetalo kada je on bio u pitanju. ,,Znam da je rizično i da je suludo, ali posedujem moć koja ga može uništiti. Moć zbog koje su mnogi izgubili živote. Ako postoji i najmanja šansa da ću moći sve ostale da zaštitim pojačivanjem iste, učiniću to bez obzira na cenu.''

,,A šta ako te Sudbina uslovi nečim što nećeš moći da platiš?''

Glas mu je bio utešan, saosećajan. Nateralo je da proguta gorku knedlu koja joj je stezala grlo i suze koje su želele da izlete iz očiju.

,,Pronaći ću način'', izgovori tiho, kao da uverava sebe više nego njega. ,,Ali želim da budeš tamo kada se to desi. Sam si rekao da si položio zakletvu za mene. Gde ja idem, ideš i ti, sećaš se?''

,,Ne ako se radi o tvojoj smrti.''

,,O, Andrej, nemoj mi reći da sam počela da ti se dopadam'', izgovori šaljivo u nadi da oslabi tenziju koja se nalazila oko njih.

Andrej ispusti zvuk nalik hrapavom smehu, pomerivši joj time par zalutalih pramenova poput vetra. Ali pogled mu je bio ozbiljan, na neki način težak, kao da u njima postoji neizgovorene reči i misli sakrivene od ostatak sveta.

,,Mislim da oboje znamo odgovor na to.''

Oko njh se nešto promenilo u tom trenutku. Kao da je vazduh postao težak za disanje, koža pretesna, temperatura previsoka, a njegovo telo previše blizu njenog. Pogled mu je šarao po njenom vidno usplahirenom licu, kao da traži odgovor na nešto što je samo on znao. Rukama se oslonila na vrata iza sebe u nadi da je neće izdati kolena koja su klecala. Lice mu je bilo previše blizu njenog, pune usne blago razdvojene, pomislivši o tome kako bi se osećale preko njenih i ujedno shvativši bizarnost te pomisli.

Kao i da je sam pomislio isto, Andrej pročisti grlo i naglo se odmakne, udarivši leđima u policu sa nagomilanim potrepštinama. Šakom je prekrio usta kao da želi da se sabere, a onda stisne usne.

,,Pristaću samo pod jednim uslovom'', rekao je hrapavo i pomalo neuravnoteženo. ,,Ako mi obećaš da više nikada nećeš kriti stvari od mene. Ne mogu zaštititi ako ne znam u kakve se smicalice upuštaš.''

,,Obećavam ti.''

Izgovorila je to sigurno i bez premišljanja, kao da se ranije nije dogodilo bilo šta što ih je zbunilo. Na isti način su se vratili u sobu za strategije, ne odajući ni jednu sumnju na svojim licima, kujući planove o putu koji bi se odigrao već narednog dana iako je i dalje postojala određena doza odsečnosti između dvojice muškaraca, kao i Maksimov dolazak u Palatu kojeg će morati da smetnu na ovaj ili onaj način.

Ali Katerina je već sve bila pripremila, i bila je sigurna da će njeni prijatelji znati šta je potrebno učiniti da niko ne posumnja da su uopšte napustili Palatu.

_________________

Nadam se da vam se dopada novo poglavlje!

Kako vam se čini?

Hvala svima koji čitaju i pomno prate ♥

Ostavite svoj komentar i glas, svaki mi jako znači ♥