Nije mogla da zamisli ni u snovima da će joj put do dvora Vrhovnog Kralja pasti toliko teško. Nije bila sigurna da je čak uspela da odglumi ravnodušnost kada je ugledala Andreja pred kočijom kako razgovara sa Viktorom. Nije pogledao u njenom pravcu, ali je osetio njenu prisutnost. Primetila je to po iznenadnom ispravljanju leđa i napetim ramenima.

,,Odlično, vaše visočantsvo je pristiglo'', sa druge strane kočije se pojavio savetnik Vrhovnog Kralja. ,,Možemo konačno krenuti na put.''

,,Mislim da se nismo zvanično upoznali'', rekla je, privukavši pažnju svih prisutnih muškaraca.

Savetnik ju je posmatrao iskosa, proračunatog pogleda i nečeg nedokučivog. I pored toga je mogla da pročita neodobravanje u njegovom pogledu. Odlično. Ni on se njoj nije dopadao.

,,Zaista? Kako nesmotreno od mene'', prokomentarisa pre nego se pojavi pred njom, ležerno se naklonivši. ,,Maksim Dmitriev, savetnik Vrhovnog Kralja vama na usluzi.''

Napokon je mogla da ga osmotri izbliza, njegovu kratku kosu boje gavranovog pera, kratko podšišanu bradu i sitne bore u uglovima tamnih i iskošenih očiju. Kratko je klimnula glavom, a onda pogledala ka Viktoru koji je dao signal da uđu u kočiju. U uglovima usana mu je titrao jedva vidljiv osmejak, dotakavši je nežno po ivici ruke i ona oseti nečujno odobravanje.

Vožnja kočijom je bila sporija od najsporije smrti koja je nekog mogla da zadesi.

Maksim je ležerno razgovarao sa Viktorom o najnovijem oružju na kojima su proizvođaći radili iako je postojala određena rezervisanost u njegovom glasu, dok bi Andrej tek po koju reč izgovorio. Sedeo je nasuprot nje, odsutno prelazeći palcem ispod brade i posmatrajući proplanke koji su se prostirali oko njih.

Ni sama nije bila raspoložena za razgovor, razmišljajući o svim načinima na koje bi razgovor sa Vrhovnim Kraljem mogao proći. Nije smela da ostavi utisak osobe koju ne mogu kontrolisati ili koja je spremna da izazove pobunu. Javljao joj se nemir u stomaku i želja da iskoči iz sopstvene kože. Nije da je sumnjala u svoje sposobnosti ubeđivanja, ali kralj Avgustin nije bio olako predvidiv čovek (naročito što se sa njim susrela samo jednom), a i činjenica da će njegov savetnik sve vreme držati oko na njoj joj nije bila utešna.

U tim trenucima kada bi najviše posrnula u paniku, osetila bi Andrejev pogled na sebi, jedva primetan, poput nežnog milovanja. Osetila bi ga u kosi, na koži, kako se spušta sa njenih ramena do donjeg dela leđa. Osetila bi lakoću u udovima, pritisak u grudima bi nestao i prestala bi da nesvesno zariva nokte u dlanove. Kada bi se okrenula, već je gledao u nju, ali ne dovoljno dugo da zadrži njegov pogled. Bio je to čudan osećaj, vid razgovora koji je bio sada samo njihov. Činio ju je da se oseti smireno i zbunjeno u isto vreme.

Kada ih je Maksim najavio i kada su se našli pred kraljem Avgustinom sve je poprimilo novo značenje. Bio je to početak neizbežnog; početak neizrečenih pretnji i proračunatih pogleda.

Kralj Avgustin je ležerno sedeo na svom tronu kada mu se Maksim našao sa desne strane i sagao se kako bi mu nešto šapnuo na uvo. Kralju obrva zaintrigirano zatitra, a onda ih još jednom osmotri nakon što su se naklonili.

,,Pa, mogao bih reći da je prava tragedija što smo izgubili priliku da ugostimo izdajicu onako kako je zaslužila.''

Otpio je gutalj tečnosti iz zlatnog pehara okićen draguljima, a onda prstom poče da prelazi po ivicama istog.

,,Žao mi je zbog vašeg gubitka, princezo Aleksejeva'', doda monotono, a onda izvi ivicu usana u podrugljiv osmeh. ,,Ali mi je drago što ste se svi vratili u jednom komadu. Manje-više.''

Ruke su joj bile sakrivene iza leđa, osetivši oštri bol zarivenih noktiju u šake u pokušaju da se održi pribranom – ili da je spreči da postane ubica Vrhovnog Kralja i njegovog glavnog ljubimca.

,,Shvatio sam iz vašeg pisma da ste imali neke nedoumice, vaše veličanstvo'', obratio mu se Viktor odsečnim tonom.

,,Ne možeš kriviti starog čoveka zbog po koje sumnje, generale'', kralj slegne ramenima. ,,Bio sam zatečen spoznajom da je tako iznenadno umrla. Nije u tvojoj naravi da budeš tako ishitren.''

Njegov pogled je pao na Katerinu, a ona istra u nameri da ne skrene isti. Neće mu dati još jedan razlog da sumnja u njene planove. Iako nije bila vojnik, naročito ne vojnik Vrhovnog Kralja, sada je morala da odglumi najbolje što je umela.

,,Nisam imao drugog izbora. Uhvatila nas je na prepad.''

,,Bila je moja greška, vaše veličanstvo'', izgovorio je Andrej, privukavši kraljevu pažnju. ,,Izmanipulisala me je. Znala je da mi je oduvek bila poput majke i iskoristila je to kako bi se oslobodila i napala me. Da nije bilo Viktora, verovatno bi me ubila i pobegla.''

Kralj cokne jezikom nakon pomnog posmatranja svojih čelnika.

,,Zaista? To je bila tvoja greška, pukovniče Popov?''

,,Da, gospodine.''

,,To je razočaravajuće čuti – dati ženi toliku moć da vas može izmanipulisati.''

,,Svi smo bili obmanuti njenom sposobnošću, vaše veličanstvo'', doda Viktor, nestrpljivo izdahnuvši.

,,A šta ste vi radili dok se sve to odvijalo, princezo?''

Katerina proguta knedlu i ne pogledavši Viktora i Andreja između kojih je stajala, snuždi se. Ruke stavi ispred sebe, nevešto se igrajući rukavom kaputa.

,,Plakala sam'', izgovori tiho, cmizdravim glasom. ,,Plakala sam u ćošku.''

,,Plakala si?''

,,Izgovorila je stvari o mojoj porodici koje su me povredile.''

Posmatrao ju je nekoliko trenutaka svojim sivim hladnim očima, kao da pokušava da prodre u njen um i sazna šta se krije iza njene ranjive fasade. Mogla je da oseti kako joj se puls ubrzava od iščekivanja i neizvesnosti, a onda ustukne na kraljevu reakciju. Cerekao se.

Pogledao je kao svom savetniku, a onda obojica prasnuše u smeh poput dve hijene.

,,Ah, vi žene, glave su vam uvek prepune besmislenih ideja'', izusti odmahujući glavom. ,,Uvek željne da delujete snažno nalik muškarcima, a slomite se na prvu uvredu. Predvidljivo.''

Zaista predvidljivo.

Obuzdala je osmeh koji je titrao unutar nje, svesna koliko su je u ovom svetu moćni muškarci smatrali slabom. I želela je to, želela je da je ne vide kao pretnju. Želela je da je posmatraju kao nekog kome treba zaštita, ko nije sposoban da pusti krv. Jer, bes unutar nje je ključao, i samo je čekala trenutak kada će sve loše spaliti do temelja.

,,Zaista se nadam da je to što govorite istina. Bila bi šteta izgubiti valjane ratnike zbog zataškavanja zarad žene.''

Tenzija u prostoriji je narasla, pretnja lebdeći oko njih poput nevidljive omče koja ih je stezala oko vrata svakom njihovom odlukom. Nije morala da pogleda nijednog da bi znala da su stiskali vilice i gutali u sebi neizgovorene reči. Zadovoljan tišinom koja ga je dočekala, kralj Avgustin se nakezi.

,,Pa, sada kada smo razjasnili nedoumice, voleo bih da vas obavestim da će večeras biti priređena zabava u dvoru. Želim vas svo troje među ostalim zvanicama.''

,,Da li mislite da je to dobra ideja, vaše veličanstvo? Dosta ozbiljnih stvari su se izdešavale u prethodnih dana'', upita Viktor.

,,Insistiram'', odgovori mu kralj, sklopivši ruke formirajući piramidu. ,,Ostali predstavnici kraljevstva moraju videti preživele. Moraju znati da imamo moć u svojim rukama. I moraju da pokleknu i prihvate da se krene u rat što pre. Nema vremena. A koja je prilika bolja za to ako nije zabava puna pića, muzike i mojih preživelih?''

Nakon prihvatanja njegovog insistiranja, kralj Avgustin je pozvao poslugu kako bi ih otpratili do soba u kojima će boraviti do početka zabave. Kralj je želeo nasamo da porazgovara sa Viktorom, i Katerina nije mogla taj razgovor da izbaci iz glave.

Andrej je hodao nekoliko koraka iza nje u tišini, podsećajući je na period kada nije mogao da je podnese. Uzdahnula je demonstrativno, i iskoristivši priliku što je crnokosa sluškinja išla desetak koraka ispred njih poput mehaničkog stvorenja, usporila je kako bi usaglasila korak sa njim. Delovao je napeto istog trena kada se našla kraj njega, pogleda uperenog ispred sebe i isturene brade poput bika koji je trebalo da pojuri ka svojoj meti svakog trena.

,,Hvala ti'', prošaputa, a on zastade na sekund pre nego nastavi sa hodom, sprečivši Katerinu da dovrši rečenicu na koju on svakako nije imao odgovor.

Sluškinja se naglo zaustavi i rukama pokaza na njihove sobe, a onda nestade poput duha istom putanjom kojom su došli. Katerina se zapita da li im je zabranjeno da razgovaraju sa kraljevim zvanicama.

,,Vidimo se večeras'', bilo je jedino što je izgovorio pre nego što je ušetao u sobu i zatvorio vrata za sobom, ostavivši Katerinu na hodniku sa zbunjenošću i prazninom koja nije bila samo njena.

***************

Vrhovnim dvorom su preovladavali zlato, somot burgundije i mermerni pod. Sa luksuznih lustera visili su stakleni ukrasi u obliku kapljica, a čovekolike skulpture od mermera su izgledale proganjajuće stvarno. Nije očekivala ništa skromnije od Vrhovnog Kralja, pomislivši u sebi nekoliko sočnih izraza za njegovo cenjeno veličanstvo dok se približavala plesnoj dvorani.

Simfonijski orkestar je svirao veselu melodiju, odzvanjajući hodnicima kojima se kretala, bivajući sve jača svakim njenim korakom. Dvorana je odisala raskošom – dorski stubovi okićeni bujnom lozom, zid koji su čitavom dužinom zauzimali prozori, plafon ukrašen šarama sa zlatnim odsjajem i crtežom oslikanim poput freske na kojem je kralj Artur držao Vrhovnu krunu u rukama. Pod je bio od tamnog tvrdog drveta, stvarajući kontrast svetlini koja ih je okruživala.

U gomili nepoznatih lica tragala je za poznatim, ali nije videla nijedno. Osetila je znatiželjne poglede na sebi, osmotrivši svoj odraz u ogledalu koje se nalazilo na zidu preko puta nje. U njenoj odaji ju je sačekala haljina u boji crvenog vina. Ramena su joj bila otkrivena, isticajući njen vrat i blagi dekolte, dok je kroj naramenica je bio u vidu latica ruže. Crvena providna svila se odatle spuštala do laktova, a suknja od tila je pratila liniju njenog tela, sa dubokim izrezom sa desne strane. Kosa joj je padala u opuštene lokne, dok su dva prednja pramena bila vezana iza glave ukrasom u vidu zlatnog leptira.

,,Princezo'', pažnju joj je privukao glas muškarca, osmotrivši njegov odraz u ogledalu. Nosio je egejsko plavo odelo prošarano sitnim zlatastim šarama i kravatu u istoj boji, prsluk i kopča na kravati boje tamne jabukovače i belu košulju. Bilo je nemoguće da nije privukao poglede barem desetina žena i muškaraca.

Katerina se lakim korakom okrenula ka njemu, usiljeno se osmehnuvši.

,,Kontantine Nikolajev'', izusti. ,,Nisam očekivala da ću vas ovde zateći.''

,,Zvučite kao da niste preterano oduševljeni mojim prisustvom, vaša visočanstvo.''

,,Da budem iskrena, očekivala sam kralja Volkova.''

Konstantin joj se probliži kako bi joj pružio ruku ne bi li prošetali dvoranom i Katerina je nevoljko prihvati. Pogledom je i dalje tragala za Viktorom ili Andrejem, ali samo je naišla na enigmatična lica sa pogledima punim pitanja i slutnji.

,,Kralj Volkov nije mogao da prihvati poziv nakon svega što se desilo sa vašim kraljevstvom. Žali zbog gubitka vaše porodice i kraljevstva, princezo Katerina'', ton mu je bio lagan poput muzike koja je svirala, ali je bilo iskrenosti u njemu. ,,Duboko je cenio vaše roditelje, kao i vas. Želeo bih da vam izjavim saučešće u svoje ime i ime celog Najtfolsa.''

Katerina oseti stezanje u grlu, kao da joj se ružina stabljika puna trnja uvila oko vrata poput omče.

,,Hvala, Konstantine. Cenim vašu iskrenost.''

Prešavši sredinu, ugledala je kralja Avgustina u zlatno-crvenoj odori na svom tronu zadubljen u razgovor koji je vodio sa Viktorom. Mogla je da oseti i podozrivi pogled Maksima Dmitrieva, stresavši ga naglo sa sebe i usmerivši pažnju na svog sagovornika.

,,Nadam se da ste dobili moje pismo.''

,,Jesam'', odgovori mu. ,,Moram reći da sam bila iznenađena.''

,,O? Zaista?'', Konstantin izvi obrvu, ivica usana mu zaigra u osmeh.

,,Vaša priča o savezu me je zaintrigirala. Možete li mi pojasniti na šta ste ciljali?''

Predstavnik Najtfolsa je neko vreme zagonetno ćutao, osmatrajući ostale zvanice i uredno im se osmehujući. Spretno je promenio pravac kojim su se kretali, zaustavivši se kraj jednog od stubova koji ih je krio od neželjenih pogleda.

,,Ciljao sam na to da, ukoliko se bilo šta izjalovi u vašem planu za dalje ratovanje i opstanak, Najfols je spreman da vam pruži potporu'', govorio je tiho, prišavši joj bliže kako bi ga bolje čula.

Uputila mu je zbunjeni pogled, pokušavajući da pročita bilo kakvu naznaku neiskrenosti na njegovom licu.

,,Bojim se da ne razumem'', izgovori princeza. ,,Govorite li o ratu protiv kralja Tame, Konstantine? Ili o pobuni protiv Vrhovnog Kralja?''

,,Mislim da je to ipak razgovor za neku drugu priliku.''

Oči su mu šarale po dvorani kao da traga za nečim ili nekim, nateravši i Katerinu da skloni pogled sa njegovog usresređenog lica.

,,Morate da se šalite.''

,,O, ne šalim se sa takvim stvarima'', cokne Nikolajev i zarivši zube u donju usnu, odmahne glavom. ,,Ali ovde ima previše znatiželjnih pogleda i načuljenih ušiju da bismo razgovarali o takvim stvarima.''

Ne sačekavši da išta izgovori, uzeo ju je za ruku i ovlaš poljubio njene zglavke. Zbunjenost je rasla u njoj, nesigurna kako da reaguje.

,,Bilo je divno videti vas'', rekao je uz osmeh, naklonivši joj se. ,,Samo imajte jedno na umu – Ovo je rat, princezo Katerina. Postoji više od jednog neprijatelja.''

Njegov je pogled bio fiksiran na osobu koja se nalazila iza Katerine, osmotrivši kako toj osobi rezervisano klima glavom u vidu pozdrava, a onda odlazi od nje. Princeza se okrene kako bi videla o kome se radi i oseti gađenje istog trena kada ugleda Maksima ispred sebe.

,,Pazio bih sa kime sklapam poznanstva da sam na vašem mestu'', cinično izgovori sklopivši ruke preko grudi.

,,Da li je to pretnja?''

,,Svi sveci, ne'', pokušao je da iskarikira povređenost i nevini izraz lica, ali Katerina je mogla da prozre njegovu glumu. ,,Ja sam samo savetnik Vrhovnog Kralja. Ne pretim ljudima.''

,,Kako nesmotreno od mene, nisam znala da se radi o motivacionom govoru.'' Proguta želju da prevrne očima na njegovu pojavu.

Maksim ju je posmatrao poput strvinara koji je kružio oko lešine, ne skidajući samozadovoljni kez sa lica. Želela je da pobegne sa ovog događaja, želela je da napusti Palatu Evermor i želela je da se vrati prvom kočijom u Vindfols. Ali nije želela da mu pruži to zadovoljstvo da to primeti na njenom licu niti po njenom govoru tela. Zato ga je posmatrala hladnokrvno, spremna da pokaže zube svakog trena. Neko vreme su ratovali pogledima, ne obraćajući na događaj koji se odvijao oko njih.

,,Znate, znajući istoriju vašeg kraljevstva i u čijem savezu je lojalnost vaših roditelja ležala, moram da priznam da je jako odvažno od vas ovako javno šurovati sa predstavnikom Najfolsa.''

,,Šta to treba da znači?''

,,O, ne pravite se glupi preda mnom, princezo Aleksejeva'', podsmehne se on. ,,Znate veoma dobro o čemu govorim. Prošlog puta ste bili veoma bliski sa kraljem Volkovom, a sada sa najbližim savetnikom i glavnim predstavnikom njegovog dvora. Nemojte misliti da vas zbog vaših moći ne držimo na oku.''

,,Otkad je postalo nepoželjno razgovarati sa ostalim zvanicama? Koliko znam, oba puta je vaš kralj želeo da paradiramo poput kojekakvih dvorskih luda i ubedimo ostale da prihvate uslove koji im se nude i krenu u rat prvom prilikom.''

,,Naš kralj, princezo Aleksejeva. Ne moj'', ispravi je, pomno prateći svaki mikro izraz na njenom licu.

Tišina koja je odzvanjala njihovim neizgovorenim rečima je bio put pretnji i upozorenja koja su prelivala iz njihovih očiju. U tom trenutku, bila je sigurna, bila je spremna da ga ubije golim rukama.

Štaviše, nije ni morala da koristi ruke, trebalo je samo da-

,,Otrovnice'', osetila je ruku na donjem delu leđa kako je pridržava i približava sebi. Njegov glas ju je naterao da se susretne sa njegovo plavo-zelenim očima koji su pretraživale njeno lice, kao da traži bilo koji znak da je izbavi odatle. ,,Da li je sve u redu?''

Mirisao je na noć, zimu i mesečinu, bila je to čudna senzacija i spoznaja, kao neka vrsta sećanja koju nije mogla zaista da locira. Iako je bio u crnom trodelnom odelu poput Viktora, njegov prsluk je imao šare u boji polarne svetlosti, kao i kravatu i ustoj boji. Da ne zna bolje, mogla bi olako da pomisli da se radi o princu noći.

,,Pukovniče Popov'', Maksim mu se nevino nakezio, kao da pre nekoliko trenutaka nije upućivao pretnje zarad svog kralja. ,,Princeza Katerina i ja smo se upravo malo bolje upoznavali. Pravo je otkriće, nije li tako?''

,,O, verujem da jeste'', izgovori odsečno. ,,Zato ću morati da je ukradem.''

,,Nisam znao da ste toliko teritorijalni, pukovniče. Nadam se da se ne osećate ugroženo zbog našeg malog razgovora.''

,,Teško da bih se osećao ugroženo, niste njen tip.''

,,A koji sam ja to tip?''

,,Sa veoma malim bodežom.''

Ne sačekavši da čuje odbranu koja je išla uz Maksimov uvređeni izraz lica kada je shvatio šta mu je rekao, Andrej ju je uzeo za ruku i povukao na podijum dvorane. Muzika je otpočela novu melodiju, idealnu za valcer i Andrej joj pruži ruku koju je ona posmatrala zbunjeno.

,,Želiš da plešeš?'', upitala ga je.

,,Želiš li da nastaviš razgovor sa Maksimom?''

,,Ne'', prizna.

,,Onda pleši sa mnom.''

Kada se njegova ruka našla na njenim leđima, a njena na njegovom ramenu, shvatila je da mu nikad nije bila bliže. Kretao se lagano u ritmu muzike, vodeći je kroz korake koje je znala skoro od trenutka kada je prohodala, osetivši se laganom poput pera. Bilo je teško gledati ga u oči, ne samo zbog stvari koje su ih zadesile u prethodnom periodu već i zbog toga što nije znala šta će otkriti sebi ukoliko bude duže gledala u njih.

,,Kako si znao da mi treba pojačanje?''

,,Zato što sam odjednom dobio želju da ubijem nekoga. I osetio sam se ugroženo, kao da želim da iskočim iz sopstvene kože. Nisam mogao da razmišljam trezveno.''

Katerina je nekoliko trenutaka ćutala, nesvesno zaboravivši da diše.

,,Možeš da osetiš šta ja osećam?''

Andrej je na trenutak oklevao. ,,Kada je previše intenzivno, da.''

,,Žao mi je. Ne mogu protiv sebe.''

,,Znam'', izdahnuo je, njegov dah igrajući u njenoj kosi. ,,Ne zameram ti, ako to misliš.''

Neko vreme su plesali u tišini, oboje usresređeni na ono drugo, postepeno zaboravljajući na ljude oko sebe, krećući se sigurno poput ptica u jatu – sa odredištem, svrhom.

,,Mislim da sam i ja osetila nešto nekoliko puta.''

,,Šta si osetila?'', upitao ju je hitrije no što je očekivala, uhvativši je nespremnu.

,,Krivicu.''

Ako je i imao šta da kaže na to, odlučio je da ne izgovori. Ali nije ni očekivala obrazloženje, već je znala razloge njegove krivice i kajanja. Nije mogla da ne oseti i sama istu dok pleše sa osobom koja je možda mogla da promeni sled događanja. Zbog kojih bi njena porodica možda i dalje bila živa i njeno kraljevstvo ne bi bilo izgubljeno.

Znala je da bi bilo suludo razmišljati na taj način, čak i naivno. Jer, Tatjana je bila u pravu – smrt će se sejati dokle god je ona živa.

,,O čemu je Maksim razgovarao sa tobom?'', spustio je usne kraj njenog uha, zagolicavši je.

Osetila je komešanje u utrobi koje je odlučila da ignoriše.

,,Nije bio zadovoljan što sam razgovarala sa Konstantinom. Misli da spletkarim sa Najtfolsom.''

,,Šta? To su budalaštine'', brecne se Andrej u neverici. ,,Zašto bi uopšte oni spletkarili protiv Vrhovnog Kralja? Kralj Džulijan je davno digao ruke od vrhovnog prestola.''

,,Pa, on ne misli tako.''

U tom trenutku je njegova ruka okrznula butinu, graciozno je nagnuvši ka podu, a onda isto tako ispravi. Primetila je blagu začuđenost pomešanu sa zabavljenošću u njegovim očima.

,,Da li je razlog što je Poskok zakačen za tvoju butinu izdajničke prirode ili samo imaš fetiš o kojem bih, uzgred, vrlo rado porazgovarao sa tobom?''

Nasmejala se.

Nasmejala se srčano, iskreno, na način na koji se nije smejala već neko vreme. Na njegovim usnama je titrao isti osmeh, i mogla je da zamisli kako su delovali drugima. Kao dvoje ljudi bez patnje, besa i povređenosti, kao dvoje ljudi koji govore jezikom njima jedinstvenim i smeju se šali koju niko drugi ne bi razumeo.

_______________________

Novi nastavak je tu!

Nadam se da će vam se dopasti!

Ostavite svoj glas i komentar, svaki mi jako znači ♥