Kada je Viktor došao u njenu sobu, nije govorio.

Da bude iskrena, ni sama nije želela da govori.

Dopustila mu je da legne kraj nje, našavši mesto na njegovim grudima slušajući tiho pevušenje njegovih moći. Njegovi prsti su prolazili kroz njenu kosu, opuštajući nerve koji su joj do sada satima treperili od šoka i bola koji je osećala.

Još uvek je osećala fantomsku krv na svojim rukama koju je toliko žustro pokušavala da spere u fontani u vrtu i čiji metalni miris joj je još uvek golicao nozdrve.

Misli su joj ponovo, po hiljaditi put te večeri, odletele na Andreja. Nije mogla da izbriše izraz njegovog lica iz glave, njegove reči i krivicu koja ju je prožimala iz nekog nedokučivog dela nje. Želela je da ga mrzi, želela je čak da bude i ravnodušna njegovom željom da se opravda, ali nije mogla. I nije bila sigurna da zna zašto je to tako.

I dalje je mogla da oseti njegovu ruku na obrazu, brišući suzu koja joj se omakla. I dalje joj se gadilo što je želela ponovo da oseti njegov dodir. To je bila tako neobjašnjiva potreba, kao da pokušava da počeša mesto koje nije mogla da dohvati. Bila je tu, konstantno joj grebajući po umu poput kojekakvog parazita. Zbunjivala ju je, činila ju je ljutom.

,,Ponovo si zapala u vrtlog haosa'', Viktor izgovori hrapavo uz njenu slepoočnicu.

,,Nisam.''

,,Zarila si nokte u moj grudni koš'', podsmehnuo se slabašno, a ona, postavši svesna svojih ruku naglo se trže i pridiže.

,,Izvini'', proguta knedlu koja joj je grebala grlo već duže vreme. ,,Ne znam šta me je spopalo.''

Prigušeno svetlo je stvaralo senke na njegovom licu koje je vidno bilo ispijeno i umorno, kao da vuče nevidljiv teret za sobom. Srce ju je bolelo zbog toga, videvši bol u njegovim očima koju nije pokušavao da sakrije. Bilo je nečeg utešnog u toj ranjivosti koji nije pokušavao da sakrije od nje – pitajući se vrlo često čime je zaslužila njegovu duboku naklonost. Nije se osećala kao da je zaslužuje, nije osećala kao da zaslužuje njega.

Na sekund je bljesnuo smešak pun sete na njegovom licu, a onda spusti ruku na njen obraz, palcem je nežno milujući.

,,Ja sam taj koji ti se treba izviniti, Katerina. Nije trebalo da me vidiš takvog. Mrzim da budem to nemilosrdno čudovište. Naročito pred tobom.''

Ali ona samo ispusti hrapav zvuk u neverici.

,,Čudovište?'', ponovila je. ,,Upravo sam je ubila, Viktore. Ja sam ovde čudovište.''

,,Želela je da to učiniš. Tatjana je lukava – ukazala joj se prilika za brzom smrću i iskoristila ju je. Znala je da je niko neće ubiti bez mučenja niti pre odlaska Vrhovnom Kralju na sud. Zato te je isprovocirala, znala je da si ranjiva. I znala je gde da udari.''

,,To ne menja ništa. I dalje bih to učinila. Bez griže savesti, bez premišljanja. I to me užasava, Viktore'', nagla se ka njemu, upijajući toplinu njegovog dodira i daha koji ju je golicao po licu. ,,Užasava me koliko olako mogu da oduzmem nečiji život.''

Čak i u prigušenoj tami je mogla da vidi saosećanje u njegovim očima, kao i razumevanje. Nije morao da joj govori da je i on isto osećao mnogo puta, mogla je da pročita to na njegovom licu.

,,Nekada dobri ljudi čine loše stvari i nekada loši ljudi čine dobre. Ne postoji crno-belo na ovom svetu. Ne postoje već jako dugo. To je ono što rat čini ljudima, Katerina. Uništava i one najčasnije.''

Ali nije se osećala časnom. Osećala se... ništavno.

Razmišljala je o svom preminulom ocu, o majci i prijateljima koje je tragično izgubila i osećala je katran i kiselinu koji su izjedali njenu unutrašnjost. Markus je govorio o tome kako ne sme zaboraviti da si ponosni njome, ali nije bilo razloga da budu ponosni – nije uradila ništa.

Barem ne ništa časno.

Bila je kukavica, ubica i samoživo derište.

Sada joj pomisao na vođenje kraljevstva deluje tako strano, tako neostvarivo. To je bio san princeze sa nijednom brigom u životu, princeze koja zapravo nije znala šta je čeka izvan zidina njenog ružičastog balončića.

,,Šta će se desiti dalje?'', upitala je šapatom ponovo se oslonivši na njegove grudi. Ležao je oslonjen leđima na uzglavlje kreveta i mirisao je na dim i sandalovinu. Njegova tišina ju je trenutno činila nemirnom.

,,Kralj Avgustin će očekivati da se pojavimo pred njim'', izgovori najzad. ,,Želeće da čuje šta se desilo sa Tatjanom. Želeo je da se izruči pred njim živa.''

Katerina se ugrize sa usnu i metalan ukus krvi je prožme, asocirajući je na današnji događaj, i naglo oseti mučninu u utrobi.

,,Baciće me u tamnicu.''

,,Neće te baciti u tamnicu'', Viktor hitro izgovori, srce joj ustuknuvši. ,,Da li mi veruješ?''

,,Da. Ali zašto?''

,,Neću dozvoliti da ti se išta desi, u redu?'', prodorno ju je pogledao u oči, kao da pokušava očajnički da je u to uveri. ,,Ali moramo usaglasiti priče. Želeće da zna šta je pošlo po zlu. I ti nipošto ne smeš reći da si je ti ubila.''

Shvativši na šta cilja, Katerina se pobuni.

,,Ne dolazi u obzir. Neću dozvoliti da snosiš posledice mojih grešaka, Viktore.''

,,Neću snositi posledice. On mi veruje. Ako kažem da sam ja to učinio neće preispitivati moje namere. Tebe će, s druge strane'', obliza usne i uzdahne. ,,smatrati divljom. Možda čak i pobunjenikom. Nekog ko predstavlja rizik njegovoj vladavini.''

,,Nije me briga za njegovu vladavinu.''

,,Neće ga zanimati da li je to istina, moja draga jednaka. I dalje bi našao način da te kontroliše, a onda te se otarasiti kada ostvari svoje ciljeve.''

Gorčina u njegovom glasu je bila opipljiva, kružeći oko nje poput njegovih senki. Samo što ova gorčina nije pružala utehu ni najmanje.

,,Izgleda da se ipak slažeš sa nečime za šta se Tatjana zalagala.''

,,On je užasan čovek, Katerina. Sebičan, beskrupulozan i narcisoidan. Čak mislim da se možda i gnuša savijača. Ali radi se o zajedničkom interesu. I on je jedini koji nam trenutno može pomoći u ostvarenju tog interesa.''

,,Možda je postojao drugi način. Možda je moglo kraljevstvo Najtfolsa da ti pomogne u toj nameri. Svima nama. Oni su veoma moćni takođe.''

Ali Viktor odmahne glavom.

,,Kralj Džulijan se previše dugo oporavljao od gubitka sina jedinca i njegove porodice. Bilo bi previše kasno. Štaviše, mislim da i dalje nije preboleo taj gubitak. Sada, to bi bila dodatna varnica koja bi započela još jedan rat. A to ne možemo priuštiti sebi'', odgovori. ,,Barem ne još uvek.''

Katerina se šćućuri još više kraj njega, stegavši ga obema rukama oko struka. Nije joj se dopadala ta pomisao ponovnog ratovanja. Slušala je priče od svog oca i ujaka, Najtfols i severni deo Rejvenšilda su u dugogodišnjem natezanju oko vladavine nakon Vračevog preuzimanja dela Rejvenšilda, i nije bilo nimalo lepo. I verovala mu je, bio je general, i znao je sve te ljude kao svoj džep.

Nije bila svesna koliko je dugo ćutala pre nego što je Viktor ponovo progovorio.

,,Žao mi je zbog onoga što se desilo između tebe i Andreja. Ali znam da nije imao loše namere. On je dobar čovek.''

,,Znam'', nešto u grudima joj je zaigralo na bolan način, zazvučavši hladnokrvno mimo svoje volje. ,,Ali ne želim da govorim o njemu večeras.''

,,Nemam predstavu šta ste proživeli zajedno tamo dok vas nismo pronašli osim onog što mi je Andrej rekao. Ali osetio sam promenu. I mrzeo bih da se vratite na odnos koji ste imali na početku. Trebate jedno drugo. Svo troje trebamo jedno drugo.''

Volela bi da ju je to nateralo da se oseti lakše, da joj olakša da prihvati sve. Ali se osećala utrnulo i teško, kao da su betonski blokovi vezani lancima za njene udove, terajući je da tone u dubine hladnog okeana. I nije želela da se oseća tako. Ne večeras. Ne sada.

Posmatrala je Viktorovo lice neko vreme u tišini. Posmatrala je njegove tamne oči u kojima je plamen prigušeno tinjao, oblik njegovog nosa, njegove stisnute usne.

Shvatila je da ga nije poljubila otkako se vratila u Palatu.

Nije bila sigurna ni da li on to želi još uvek nakon što ga je onako povredila na većanju.

Ali želela je da zaboravi na sve što se desilo tog dana. Želela je da zaboravi na Tatjanu, na njeno urušeno kraljevstvo, na sve mrtve podanike, na uništene domove i ljude koji su načinjeni robovima u njenom sopstvenom kraljevstvu. Želela je da zaboravi na ljude koje je izgubila, na krv na njenim rukama i na Andreja.

Zaboravi. Zaboravi. Zaboravi.

Misli su joj govorile. I želela je da ih posluša.

I želela je da oseti Viktorove usne na svojima. Želela je njegovu toplotu, njegove ruke na sebi i mešanje daha u senkama njene sobe. Želela je da se obmota njegovim senkama, njegovim moćima. I želela je da i on to želi takođe.

Polako se uspravila posmatrajući njegov zbunjen pogled, a onda ga opkoračila, spustivši ruke na njegova ramena. Omakao mu se izdah, izmamivši joj osmejak na krajeve usana.

,,Ne želim da razgovaram o tim stvarima više'', rekla je, okrnuvši njegove usne svojima. ,,Želim tebe.''

,,Bojim se da ne razmišljaš trezveno. Preživela si dovoljno danas.''

,,Oboje smo. I želim da zaboravim'', prstima je prelazila kroz njegovu kosu, nežno prelazeći usnama preko njegovog vrata i grla. ,,Zar ne želiš i ti isto?''

Ispustio je hrapavi zvuk iz zadnjeg dela grla, spustivši ruke na njene bokove. Zario je prste u tkaninu njene haljine, dišući plitko i isprekidano, požudno je pogledavši.

,,Mislim da oboje znamo odgovor na to pitanje.''

Bilo je pitanje sekundi pre nego je osetila njegove usne na svojima. I u tom deliću sekunde pre njegovog dodira svaki nerv u njenom telu i mozgu je bio naelektrisan. To je bilo iščekivanje da budu zajedno na način koji je više od reči, na način koji je tako potpuno opipljiv.

Ljubio ju je kao da se radi o kiseoniku koji mu je bio preko potreban. Ruka mu je bila u njenoj kosi, a druga na njenom struku, nateravši je da se zaljulja u njegovom krilu. Produbio je poljubac, a ona prostenja na njegovim usnama, zarivši prste u njegova ramena.

Osećala je toplotu koja se širila njenom utrobom dok su joj moći treperile pod kožom u želji da iskoče iz nje, da uplove u zavodljivi ples sa senkama njenog partnera na isti način na koji njih dvoje nisu mogli da se odvoje jedno od drugog.

Njegove usne su ostavljale vlažne poljupce duž njenog vrata, sisajući osetljivu kožu između ramena i vrata, budeći u njoj želju da pocepa svaki komad tkanine koji ju je sprečavao da oseti toplotu njegove kože na svojoj.

Ruke su mu spretno i nežnim pokretima prelazile duž njenih leđa i zadnjice, spuštajući usne niže – putanjom ključnih kostiju do rubova haljine na njenim grudima. Ne želeći da uzaludno odugovlači, nestrpljivo je počela da otkopčava dugmiće na njegovoj tamnoj košulji, ne odvajajući usne od njegovih. Između uzdaha i nestrpljivih dodira, Katerina ustukne kada pod prstima oseti neravnine na Viktorovoj koži.

,,Šta je bilo?'', Viktor izusti zadihano. ,,Jesam li išao prebrzo?''

Ali Katerina jedva primetno odmahne glavom, pogleda i dalje fiksiranog na ožiljke koji su bili uklesani po njegovom torzou. Oslonila je obe šake na njegove grudi, nežno ga pribivši uz dušek ne bi li bolje osmotrila ono što se nalazilo na njegovoj koži.

Bio je to set beličastih linija različitih veličina, neki momentalno vidljivi, a neki pod određenim uglom ili ukoliko se više usresredi. Nežno je prelazila preko svakog od njih, bojeći se da izgovori ijednu reč. Osetila je Viktorov pogled na sebi, pomalo ranjiv i nesiguran, ali i dalje pomno usresređen na nju.

,,Bio si povređen'', rekla je činjeničnim tonom.

,,Bio sam.''

,,Ko ti je to učinio?''

Ćutao je neko vreme, nateravši Katerinu da ga napokon pogleda u oči. I dalje je gledao u nju, na isti način na koji je to uvek činio, kao da ne postoji ništa na svetu što bi moglo da ga omete u toj nameri.

,,Moj otac'', odgovori najzad, a ramena mu se naglo opustiše kao da mu je upravo laknulo. ,,Nije bio baš najprijatnija osoba u blizini. Niti osoba koja oprašta.''

,,Ovo je okrutno. Žigosao te je. Svog sina.''

,,Prestao sam davno da gledam na njih kao na ožiljke. Oni me ne definišu. I odavno sam se zarekao da im neću davati značaja. Neću mu dati da pobedi u toj igri, ne ovog puta. Mnogo sam više od svojih ožiljaka.''

Katerina spusti ruku na njegov obraz, palcem prelazeći preko kratke čekinjaste brade.

,,Da li je i on bio savijač?'', ali Viktor odmahne glavom na njeno pitanje.

,,Moja majka je bila. To je i bio razlog što me se uvek gnušao. Govorio je da podsećam na svoju majku, da sam razočarenje i mekušac. Da nisam muškarac kakav je očekivao da ću biti. I nakon njene smrti, samo se pogoršalo. Pokušavao je da me drži kraj sebe prikovanog, da mi truje um i klesa kako on želi. Ali bio sam mlad, revoltiran i pun mržnje – poslednje što sam želeo je da poštujem njegove napore.''

,,Žao mi je što si to proživeo. Niko to ne treba da doživi od svojih roditelja.''

Znala je da mu to ne pruža neku utehu, da njene reči neće izbrisati grozote koje je doživeo, bol koju je osetio i sećanja koja su mu bila uklesana u srž.

Neko vreme ju je posmatrao, milujući ruku koju je obavio svojom, a onda se uspravio kako bi im pogledi bili na istoj ravni.

,,Meni nije. Oblikovali su me u ono što sam danas'', odgovori šapatom kraj njenih usana, sklajajući odlutale pramenove koji su joj pali preko lica. ,,Ne možemo izaći iz sopstvenog kaveza dok ne budemo voljni da otključamo vrata.''

Želela je da mu pruži utehu, zaborav. Želela je da mu odgana svako loše sećanje koje se vraćalo da ga proganja te noći poput utvare.

Zaboravi. Zaboravi. Zaboravi.

,,Da li ti je zbog ovog neprijatno?'', upitao ju je. ,,Možemo se praviti da se ništa od ovoga nije desilo.''

Ali Katerina se samo osmehnula. Ispod njegove uniforme, čina, hladne spoljašnjosti, nije bio general, niti nečiji pijun, bio je samo Viktor. Viktor koji je mario da li je njegovi ožiljci čine da se oseća neprijatno.

,,Nijedan deo tebe me ne čini da se osećam neprijatno, Viktore'', izgovorila je spojivši usne sa njegovim na trenutak. ,,Štaviše, teraju me da te želim još više.''

Zakikotao se. Zakikotao se poput deteta, na način na koji ti srce zatreperi i obrazi zarumene. Smejao se sa iskrom u očima, kao da mu je telo lagano poput pera. I poljubio ju je, strastveno i žudno, kao da više ništa na ovom svetu nije važno.

,,Ne propuštaš da me iznenađuješ, moja svetlosti u tami.''

U sumračnoj sobi njihovi su prsti milovali jedno drugo po koži kao da se boje da će teži dodir prekinuti opojnu magiju. Postali su jedno, jednog uma sa jednim ciljem i svrhom, svaki potpuno pijan požudom prema drugome.

______________________________

Nadam se da će vam se dopasti novo poglavlje! ♥

Ostavite svoj komentar i glas, svaki mi jako znači ♥

Hvala svima koji prate ♥