Put do tamnice su proveli u tišini.

Katerina je hodala mirno kraj njega poput poslušnog deteta dok su se kretali hladnim i vlažnim hodnicima ispod Palate – suviše mirno. Šake su joj bile stegnute u pesnice, pogled usresređen na odredište, a vilica stegnuta. Sve to je bilo u vidu predznaka za oluju koja će uništiti sve pred sobom.

Zato ju nije gurao, nije pokušavao da razgovara o nečemu što je već znao da je načinilo štetu. Mogao je da oseti pod kožom poput gnoja; bes koji nije bio njegov. Šunjao mu se kroz krvotok, stezao grlo i peckao u prstima. Nije mogao to da objasni, ali je bilo prisutno i stvarno poput princeze kraj njega.

Koraci su im odjekivali pod vlažnim betonom, a Andrejevo srce poče da kuca jače sa svakim korakom kojim su bili bliže Tatjaninoj ćeliji. Mrzeo je da silazi u tamnicu, mrzeo je svaki put kada je morao da izvlači informacije iz ljudi. Gnušao se smrada prljavštine pomešanim sa metalnim mirisom krvi; gnušao se onoga što je ovaj višedecenijski rat činio ljudima poput njega.

I mrzeo je što se ovog puta radi o nekome bliskom njemu.

,,I mislio sam da sam čuo korake'', Viktor se našao ispred njih, videći mu u pogledu nervozu zbog činjenice da nije dobio nikakvu informaciju od izdajnice. Pogled mu je pao na Katerinu koja i dalje nije progovarala. Bilo je čudno, posmatrati je poput ljušture.

Viktor je stisnuo usne u nemoći, te se okrenu na pate i povede ih ka ćeliji na kraju hodnika u kojoj je bila Tatjana. Andrej je želeo da razgovara sa njom istog trena kada se probudio u svojoj sobi i sa Anastasijom kraj kreveta koja je pokušavala da prokljuvi šta mu se dogodilo. Ali, svakog puta kada je krenuo ka stepenicama koje su vodile ispod Palate, noge bi ga izdale. Nešto u njemu bi posustalo, našlo novi izgovor da odustane.

Tako da, sada, kada se našao ispred njene ćelije ukopan, i sa vrlo malo snage u nogama, dao je sve od sebe da ona to ne primeti. Poznavala ga je veoma dobro, i može se čak i reći da je jednim delom zaslužna za formiranje ličnosti koja je danas. Bilo joj je lako da razazna kroz njegovu fasadu koju je toliko jako pokušavao da zadrži.

Sedela je u čeličnoj stolici, prikovana za beton lancima koje su proizvođači izradili striktno za savijače koji bi pronašli put u njihovoj tamnici, upijajući moći savijača poput sunđera. Bila je obučena u svoju uobičajenu sivu haljinu koja je bila umrljana i puna prašine. Kosa joj je bila vezana u sada već neurednu punđu, a lice joj je bilo umrljano prljavštinom. Ali i pored izgleda koji je odudarao od njene karakteristične urednosti, njen pogled je i dalje bio oštar i fokusiran, ne davajući ni najmanju naznaku da će se povinovati ikome od njih. Isturila je bradu i duboko udahnula, poput životinje koja pokušava da namiriše strah svog plena.

,,Vidim da imate novu taktiku u pregovaranju'', glas joj je odjekivao u betonskim zidinama. Pogled je prešla preko svakog od njih, ali se zadržao na Katerini. ,,Osetila sam šta si učinila izvan zidina Palate. Moram priznati da sam iznenađena. Prilično veliki poduhvat za jednog guštera.''

Nije bio siguran u kojem trenutku se Katerina trgla iz transa u kojem je bila, poletevši ka vezanoj Tatjani. Bila je spremna da joj zarije nokte u lice, ali ju je Andrej zadržao i zarobio u svom naručju, obuhvativši je oko struka. Katerina je pokušala da se otme iz njegovih ruku, besno mlatarajući i rukama i nogama. Bila je žestoka i uporna u toj nameri, ali on je bio jači.

,,Ubiću te!'', zarežala je, nesvesno zarivši nokte u Andrejeve podlaktice.

,,O, ne sumnjam da to želiš. Količina besa koju nosiš u sebi već neko vreme je zabrinjavajuća. Ali ovo nije prvi put da ti to govorim. Prilično si dobro upoznata sa onime što mislim o srži tvojih moći.''

,,Kako se usuđuješ da mi se obraćaš? Kako si samo mogla? Poznavala si ih! Poznavala si ih i svi su mrtvi zbog tebe.''

,,Zbog mene? Niko nije mrtav zbog mene, naivna devojčice. Mrtvi su zbog toga što si ti živa.''

Viktorove senke nađoše put do Tatjaninih udova puzeći duž njenih nogu i ruku poput zmije, snažno je stežući. Lice mu je bilo bezizražajno, čak i okrutno. U ovakvim trenucima, bilo je olako zameniti ga sa anđelom osvete – previše hladnog, previše proračunatog. Andrej nije bio ni svestan koliko je vrlo često zaboravljao Viktorove mogućnosti. Zaboravljao je da je, pre Katerine, on bio najmoćniji savijač – vladar senki i nemilosrdni ratnik.

,,Izgleda da si spremna da govoriš, Tatjana'', pogled mu je bio prikovan za nju, a ton upozoravajuć.

,,Ne dugujem ti ništa'', prosiktala je, jedva dišući, snop senki joj se stežući oko vrata. ,,Pre bih umrla.''

,,I umrećeš ako ne progovoriš.''

Tatjana ispusti zvuk nalik smehu, iako je zvučao sablasno, gotovo demonski.

,,Misliš da će vam pomoći išta što budem izgovorila? Da ćete pobediti u ratu zbog mojih informacija?'', cokne jezikom. ,,Svi ste vi budale. Bićete mrtvi pre nego što shvatite da nemate izlaza. Nemate ni resurse niti moći da parirate velikom Vraču. Njegova tama će vas progutati u celosti i vrištaćete u njoj večno.''

Viktorova vilica se vidno stegla, svakim atomom se boreći da ne pukne.

,,Koliko si mu govorila, Tatjana? Koliko dugo traje tvoja obmana?''

,,Ja sam oduvek bila Vračev podanik. Nikada nisam zaista bila u službi vašem Kralju. On nije ništa drugo do obične varalice'', iz očiju joj je buktio plamen. ,,Mislite da će vas on zaštititi? Da će pomoći savijačima? Vi ste samo njegovo sredstvo da stigne do cilja.''

,,Zaista misliš da ćeš nepodnobnošću jednog da opravdaš drugog kralja?'', upita je Viktor, obavivši prste oko njene brade kako bi ga pogledala u oči.

,,Nije u pitanju pravdanje'', izgovori tiho. ,,Već masovno čišćenje defekata i nekompetentnih bića. Sve ih je više i teže ih je odstraniti, poput kancera koji se penje duž kičme i pluća ne bi li prožeo čitav organizam. Zaista želiš da živiš u svetu gde su savijači smatrani izrodima, a ljudi se veličaju poput vrhovne vrste?''

,,Učinio je da nas se boje. Da nas mrze. Da se gnušaju kada im je dete, sestra, brat jedan od savijača. Kada bi radije sopstvenu krv ubili nego dozvolili da se sazna da u sebi ima moći savijača. To što tvoj Vrač čini nije pomoć ikome, već pogubljenje.''

,,Vidi sebe, kako se služiš velikim govorima o spasenju i moralu.''

,,Barem se nisam prodao osobi koja nas ubija.''

,,Niko nije kriv do tebe samog što si izabrao pogrešnu stranu u ratu, Viktore. Možda se kriješ iza svog čina, uniforme i izgleda, ali ja znam ono što se nalazi u tebi samom. Još uvek si nesnađeni dečak, generale'', iskrica pretnje joj je titrala u očima, a zlosutni osmeh joj se pojavi na usnama. ,,Zaista misliš da ćeš se ikada razlikovati od Kralja Tame?''

Ali Viktor je nije dopustio da dovrši svoje slađenje i prazne pretnje, spustvši šaku na njen vitki vrat, snažno je stisnuvši. Tatjana se borila za vazduh bez kojeg je polako ostajala, a lice poče da joj se grči. Andrej nije ni primetio kada je Katerinu još više pribio uz grudi, više kao stvar utehe nego da je spreči da napravi nešto glupo.

,,Viktore, pusti je'', Andrej je izgovorio usplahirenije no što je želeo, ali njegove reči nisu dopirale do njega. Tatjanine usne počeše da plave, a lice da gubi boju.

Osetio je kako mu se dlanovi znoje, a disanje postaje isprekidano i ubrzano. ,,Viktore! Rekao sam da je pustiš!''

Morao je da ponovo nekoliko puta dok ga napokon nije trgao iz transa u kojem je bio. Viktor ga je osmotrio na tren sa panikom u očima, a onda ona nestade na isti način na koji se pojavila. Odmakao se od Tatjane i počeo da korača napred-nazad, plitko dišući. Prstima je prešao kroz kosu, pokušavajući da se smiri.

Tatjana se zakašlja nekoliko puta, a onda zgađeno pljune ispred sebe pre nego što pogleda ka Andreju.

,,A ti'', izgovorila je hrapavo poput najgore uvrede. Andrejevo srce siđe u pete. ,,Ne znam ni odakle da počnem koliko sam razočarana u tebe.''

,,Rekao bih da je uzajamno.''

,,Odgajala sam te da budeš hladnokrvni ratnik, mašina koja neće dvaput razmišljati o onome što treba da bude učinjeno. Ali ti čak ne možeš gledati ni kako me tvoj general ubija'', promeškolji se ravnodušno. ,,Kako razočaravajuće.''

,,Mogu dovršiti započeto ako želiš'', Viktor dobaci pretnju iz ugla. ,,Bilo bi mi zadovoljstvo da skinem taj izdajnički izraz sa tvog lica.''

Ali Tatjana kao da ga nije ni čula. Oči su joj još uvek bile uperene u Andreja.

,,Govorio si da su osećanja ništa drugo do ometača poput mantre, ali izgleda je to za tebe bilo poput pesmice kojom si lagao samog sebe da si drugačiji od ostalih ljudi. Jer, iako toliko pokušavaš da dokažeš da je to istina, to će biti tvoja smrt, sine'', izgovorila je tiho. ,,Toliko se trudiš da budeš hladnokrvan, da pokažeš da te nije briga, ali iznutra ti srce krvari. Kako razočaravajuće ljudsko.''

Nije bio siguran u kom trenutku je prestao da diše, ali je osetio blagu vrtoglavicu dok je grizao unutrašnjost obraza.

,,Dosta mi je tvojih osuda i prokletih igrica'', Katerina se stresla pod njegovim rukama, na trenutak ga uhvativši nespremnog, kao da je zaboravio da je sve vreme bila toliko blizu njega. ,,Niko od nas nije taj koji je okrenuo leđa ljudima koji su mu verovali. Ti ćeš govoriti nekome da si razočarana njegovim postupcima? Sve si nas izdala. Trebalo bi te biti sram.''

Nekoliko trenutaka ju je posmatrala, a onda prasnula u smeh, pogledom uprtim u Andreja.

,,Ona ne zna, zar ne?''

Popov se nevoljno promeškolji.

Mogao je da joj kaže. Želeo je da joj kaže.

Pokušavao je - više puta, na više načina.

,,Šta to ne znam?''

,,Taj pukovnik koga toliko srčano braniš, princezo, iz razloga jasnog samo sebi, zaboravio je da ti saopšti koliko dugo je znao da sam ja ta koja je podanik kralja Tame.''

Katerinino telo se naglo ukočilo pod njegovim rukama. Mogao je da oseti hladnoću koja se iz centra njegovih grudi širila. Kao da ga je neko bacio u ledene vode Durlema, najhladnijeg korita smeštenog između Najtfolsa i planinskog venca Lumis.

Nespretno je sklonio ruke sa nje, oslobodivši je okova koji su je pridržavali i držali sabranom. Pripremio se za najgore. Ali ona se samo udalji nekoliko koraka od njega, lica bezizražajnog i ruku stisnutih u pesnice. Nije gledala u njega, nije gledala ni u koga od njih zapravo. Neko vreme je samo stajala, zureći u pod i razmišljajući. Voleo bi da je mogao da zaviri u njen um i sazna šta joj je kolalo u mislima u tom trenutku.

Tišina ih je obavila poput vela smrti, čineći sve to još mučnijim.

,,Da li je to istina?'', pitala je najzad.

,,Da'', odgovorio je.

,,Šta je bilo, princezo od Vindfolsa? Da li si odjednom izgubila moć govora? Mislila sam da su ljudi kojima najviše veruješ ispravni u svojim namerama.''

,,Nosi se dođavola'', brecnu joj se Katerina sa vatrom u očima.

,,Zar ti još neke stvari nisu jasne, Katerina? Dokle će ljudi gubiti svoje zbog toga što tebe drže u životu? Niko te ne može štititi doveka'', izdahne kao da joj je postalo dosadno. ,,Možda još uvek mogu da se cenkaju sa kraljem Tame, da mu prkose time što ne žele da te predaju njemu. Ali to ga neće sprečiti. Nije ti preostalo još puno ljudi koje možeš da izgubiš.''

,,Prekini.''

,,Izgubićeš svakog za kog se imalo vežeš'', nastavila je, provocirajući Katerinu do tačke pucanja. ,,Potrudiće se da tako bude. Oduzeće ti svakoga dok ne ostaneš potpuno sama, bez porodice, bez prijatelja, bez ljubavi. Učiniće to tako da ćeš na kraju doći kod njega, puzeći – preklinjajući – da ti oduzme život.''

,,Prekini'', ponovila je, usplahireno.

,,Jer, dokle god živiš, Katerina, ljudi će nastaviti da umiru. Umreće u najvećim mukama, razmišljajući o tome da si ti ta koja je povukla obarač.''

,,Prekini!''

Zamahnula je rukom besna poput risa, otkrivajući beličasti snop svetlosti koji je prostrujao kroz vazduh, zarivši se u Tatjanu. Krv je šiknula iz procepa na njenom abdomenu, kapljući u slapovima na tlo.

Nekoliko trenutaka su ćutali, zureći u priliku koja je sada već postala beživotno telo. Lice joj je ostalo nepomično, bezizražajno, dok su oči počele gubiti životni sjaj.

Andrej je treptao u nadi da će uspeti da se sabere, ali pored njegovog naleta panike i naboja Katerininih pomešanih emocija, nije mogao da razmišlja trezveno. Pogledao je ka njoj, primetivši da se trese. Lice joj je bilo isprskano krvlju, kao i haljina. Pogled joj je bio fiksiran na šake koje je podigla ka sebi, netremice ih posmatrajući kao da ne može da uveri sebe šta se upravo desilo. Tek nakon što je krenuo ka njoj, ona se trgla.

,,Ne prilazi mi'', izustila je dahtavo, uperivši drhtavi kažiprst ka njemu. ,,Neka mi niko ne prilazi.''

Prošli su trenuci, minuti, dok se nije iole sabrala i odlučila da odjuri glavom bez obzira. Ali pre toga, usudila se na tren da ga pogleda. Bio je to pogled koji je poručivao da ga može ubiti na isti način na koji je ubila Tatjanu.

Nekada, voleo bi da jeste.

____________________________________________________

Gušter - Termin koji se koristi za opisivanje ljudi za koje se smatra da su ispod standarda i sve je češći u svakodnevnoj vojnoj upotrebi. „Gušter" je metafora za loše vođstvo i kulturu sledbenika koja se ne oseća sposobnim da to prozove.

________________________________________

Novo poglavlje je tu!

Nažalost, znam da se odužilo, ali imala sam brdo neodložnih obaveza, tako da vam ovo izbacujem sada.

Nadam se da će vam se dopasti novo poglavlje!

Ostavite svoja mišljenja i glasove, svaki mi jako znači ♥