Probudila se kada se kočija zaustavila i začula kratko kuckanje na prozoru. Sanjivo se protegla i pridigla, ugledavši Popova kako otvara vrata kočije i pruža joj ruku.

,,Mogu sama da izađem'', odbrusila je i ignorisala njegovu ruku.

,,Nisam ni sumnjao.''

Krajičkom oka je primetila kako je prevrnuo očima i krupnim korakom se zaputio ispred njih.

,,Nemojte njegovo ponašanje shvatiti lično, princezo Katerina'', obratio joj se Fjedorov stavši pokraj nje. ,,Zna biti pomalo grub, ali je najčasniji čovek kojeg sam upoznao.''

Oči su mu se ozarile dok je to govorio, i Katerina je shvatila koliko ovi momci imaju poštovanja prema njemu iako, još uvek, nije videla nijedan valjan razlog za to.

Svo troje su laganim korakom marširali ka Palati Evermor koja je oduzimala dah i bila veća no što je Katerina ikada mogla da zamisli. Shvatila je koliko zapravo malo zna o Palati koja je izgrađena pre nekoliko decenija i koja je služila kao utočište i sigurna kuća za sve koji su bili kao ona – ili kao ono za šta su je smatrali.

,,Da li bi trebalo da budem zabrinuta?'', upitala je Katerina smeđokosog Fjedorova koji nije napuštao njenu stranu.

,,Mišljenja sam da ne bi trebalo, princezo. ''

,,Zovi me Katerina'', reče uz osmeh. ,,Bio si veoma ljubazan prema meni.''

, ,,To je najmanje što mogu da učinim, prince-'', zaustavio se uz nervozan kikot. ,,Katerina.''

,,Tako je već bolje'', zakikotala se. ,,Da li se ovo dešava često? Da privodite ljude u zavisnosti šta govore glasine?''

,,Moram da priznam da ne. Naročito da nas napadaju dok nekoga privodimo u Palatu'', reče iskreno. ,,Zapravo, ne sećam se da smo imali slučaj poput tvog otkako sam ovde. A ti, Petre?''

Obratio se ćutljivom momku sa Katerinine desne strane koji je samo odmahnuo glavom.

,,Ne bih rekao. Bile su nekoliko glasina tokom godina, ali uglavnom je brzo dokazano da se radi o koještarijama. Niko nije doveden u Palatu pred Bogdanovim. Nikada.''

Katerina je nervozno stisnula ruke u pesnice i progutala knedlu. Iako je pokušavala da uveri sebe da je sve ovo pogrešno i da ona nije to za šta je smatraju, deo nje je zadrhtao od straha da je možda ona zaista razlog svetlosti koja je oterala Etijorane. Nesvesno je prešla rukom preko brade koja je i dalje pulsirala i bila odrana, ugrizavši se za usnu od sevajuće boli.

Toliko je bila udubljena u svoje misli u pokušaju da se pribere da nije ni primetila raskoš koji je obitavao u unutrašnjosti same Palate: dragulji koji su visili sa raskošnih lustera, zimzelena boja zidova, slike sa zlatnim ramovima i marmerni podovi u kojima su mogli da vide svoj odraz.

Fjedorov i Milenov su se zaustavili ispred ogromnih drvenih vrata kraj Popova koji je i dalje imao nedokučiv izraz lica. Netremice je nekoliko trenutaka posmatrao Katerinu, blago napućivši usne.

,,Da li si spremna?'', upitao ju je.

,,Ne'', reče iskreno. ,,Ne znam šta da očekujem.''

,,Ne brini, neće mnogo boleti.''

,,Boleti?'', razrogačila je oči u neverici. ,,Šta će mi raditi što će boleti?''

Andrej se podsmehnuo, otkrivši delić osmeha koji je prvi put videla na njegovom kamenom licu. Lice mu je odmah postalo blaže, a Katerini je na trenutak prošla misao kako je zapravo privlačan; ali je brzo to odbacila, znajući koliko je iritantan.

,,Zar ne znaš kako se savijači regrutuju?'', prekrstio je ruke preko grudi i izvio obrvu znatiželjno. Katerina je nemo odmahnula glavom. ,,Zanimljivo. Saznaćeš kroz par trenutaka.''

Ne sačekavši da izusti išta, okrenuo se i prislonio obe šake na teška drvena vrata. Uz škripu, vrata su se otvorila, uvodeći ih u ogromnu prostoriju prepunu ljudi. Iako nije mogla da vidi ništa jer su joj pogled zaklanjali njeni saputnici, mogla je da načuje ogroman žamor oko sebe.

Andrej i njegovo dvoje vojnika su se naglo zaustavili u centru prostorije, nateravši Katarinu da se lagano sudari sa leđima Milenovog. Neprimetno se osmehnuo na to, te su se obojica pomerila u stranu ne bi li Katerina prišla bliže Andreju koji joj je isto signalizirao rukom. Stavši nesigurnim korakom kraj njega, ugledala je priliku ispred sebe zavijenu u crnu odoru, okrenut ka velikom ovalnom stolu. Iako nije mogla da mu vidi lice, primetila je da je izrazito visok.

Nije mogla da ne baci pogled na veliku masu ljudi od kojih su neki bili u neverici, a neki skeptični. Bila je to masa mladih ljudi, obučeni u odore različitih boja, ne mnogo starijih od nje; iako je pogled u njihovim očima govorio da im je iskustvo i ono što su preživeli dodalo koju godinu više.

,,Generale, predstavljam princezu Vindfolsa, Katerinu Aleksejevu'', formalno mu se obratio Popov, nateravši mističnog generala da se uspravi i laganim korakom okrene ka njima. Bio je vitak, muževnog lica, smeđe kratko podšišane brade i tamno smeđe zalizane kose. Pogled mu je odleteo pravo na Katerinu, nateravši je da se istog trena strese. Kretao se poput divlje mačke, pogledom i dalje fiksiranim na Katerinu, učinivši je da se oseti kao preplašena divljač koja pokušava da nađe beg od sigurne smrti – ali nešto joj nije davalo da odvrati pogled. Nešto ju je vuklo da se nagne i pogleda u ambis, ka njegovim tamnim očima, ka nečemu u njemu što je bilo toliko mračno, a pak toliko primamljivo.

Delovalo je kao da se u prostoriji ne nalazi niko osim njih dvoje, učinivši sve prisutne da se osete nelagodno, kao da posmatraju nešto što ne bi smeli.

,,Čuo sam priče da princeza Vindfolsa oduzima dah svima koji se nađu u njenoj blizini. Moram da priznam da nisam isprva poverovao u to'', po prvi put je progovorio, a Katerina je osetila kako je prolazi jeza čitavim telom. ,,Ali izgleda da sam pogrešio.''

Puls joj je ubrzao kada se čovek koga su zvali generalom zaustavio na nekoliko koraka od nje, detaljno je proučavajući. Prvi put se osetila ogoljenom, gotovo neprijatno. Ne zbog toga što ju je posmatrao na određen način na koji je do sada niko nije pogledao, već što je znala da to svi vide. Pogled mu je leteo sa njene povređene brade i isprljanog kaputa ka pukovniku i dvojici vojnika koji su i sami bili u sličnom stanju.

,,Nešto se desilo što me treba zabrinuti ili vas je princeza napala u protestu?'', znatiželja mu je zatitrala na licu obrativši se Andreju.

,,Imali smo minorni zastoj, ali ništa što nismo uspeli da rešimo'', odgovori pukovnik. ,,Napali su nas veštaci.''

Bogdanov kratko klimne glavom, ne skidajući pogled sa Andreja. ,,Tako brzo? Zanimljivo.''

Pogled ponovo usmeri ka Katerini, koja gotovo da nije skidala pogled sa njega.

,,Znate li zašto ste ovde, princezo?''

,,Zbog glasina'', pokušala je da kontroliše svoj glas koji je podrhtavao.

,,Glasina? Ne bih baš rekao da su to glasine'', izvi obrvu na tren, dok mu je zagonetni osmejak titrao u uglu usana. ,,Zašto toliko silno želite da se to tako ispostavi?''

,,Ne želim, ali-''

,,Znate li na šta su ljudi sve spremni da barem i na dan mogu čitave mase da ubede da poseduju moći kao vi? Da se osete važnim, da osete moć koju vaša titula donosi? Da ispune nebeski zadatak'', nastavio je, prekinuvši je.

,,Ja već posedujem titulu'', branila se Katerina. ,,Moj zadatak je da vodim svoje kraljevstvo kada za to dođe vreme, na način na koji je to činio moj otac.''

,,Požrtvovani ste i časni. Zaista cenim to'', prizna Bogdanov. ,,Ali ovo je mnogo veće od nas dvoje, princezo. Mnogo je veće i od vešeg skromnog dvora. Radi se o budućnosti čitave zemlje, našoj armiji i milionima ljudi. Ne bi li to bilo nešto čime bi se vaš otac ponosio?''

Katerina proguta tešku knedlu.

,,Uz dužno poštovanje, zaista poštujem vašu ideologiju, ali smatram da imate pogrešnu osobu'', na njene reči se Bogdanov nije odmaknuo. Štaviše, prišao joj je još bliže.

Delovalo je kao da je opijen, kao da je začaran nečime što nije okom vidljivo. Nečime što je isijavalo iz nje; nešto što ga je guralo ka njoj kao što je to njoj činilo sa njime.

Stajao je svega nekoliko centimetara udaljen od nje, pogledom i dalje fiksiranim na nju. Digao je desnu ruku u vazduh, signalizirajući devojci u crvenoj uniformi sa specifičnom tetovažom na vratu u vidu praznog kruga da priđe. Na kratko je uputila Katerini prkosni pogled, gotovo vrišteći da je došla na mesto gde nije dobrodošla. Nosila je nešto u rukama, nešto poput rukavice za metalnim iglicama na prstima. Navukao ju je na desnu ruku, a Katerinino srce u grudima je želelo da iskoči.

,,Postoji samo jedan način da saznamo'', rukom joj je pomerio kosu, izloživši njen goli vrat. Njegovi prsti na njenoj koži su izazvali elektricitet, nateravši je blago da ustukne. Primetio je kako joj se koža naježila od njegovog dodira, pustivši da mu pobegne osmejak sa usana na tren. Zagledao joj se u oči kao da može da pročita svaku misao koja joj je u tom trenu prolazila kroz glavu i ona se oseti blago posramljeno – znajući da nijedna njena misao o njemu trenutno nije bila čista.

,,Šta to radite?'', pobeglo joj je sa usana.

,,Da li mi verujete?'', osetila je njegov dah na licu, blago je zagolicavši.

,,Nije kao da ste mi dali izbora.''

Bogdanov se osmehnuo, otkrivši savršen gornji vez zuba, sa očnjakom koji je bio malo duži od preostalih u nizu. Položio je ruku obloženu rukavicom na njen vrat i Katerina je osetila pritisak iglica na koži.

,,Ne brini, Katerina'', izgovorio je utešno. ,,Ovo je trenutak u kojem stvaramo istoriju.''

Iznenada joj je zario iglice u vrat, nateravši je da blago zacvili pod njegovim rukama. Odjednom je bol počeo da tinji i osetila je isto što i pre nekoliko večeri; trnce i toplotu koja joj se penjala duž čitavog tela i pulsira joj u rukama. Bogdanov je to sve posmatrao sa dozom fascinacije, kao da želi da upije svaki detalj ovog veličanstvenog trenutka. Ali Katerina nije skrenula pogled sa njegovog. Bila je prikovana za njegove tamne oči koje nijednog trena nisu prestale da posmatraju ono što je činila. Nisu treptale na svetlost koja je izlazila iz nje, koja je zabljesnula čitavu prostoriju i naterala ih da odvrate pogled od svetlosti koja je bila toliko lepa i bolna istovremeno. Svetlost u kojoj su nalazili olakšanje i mir, nešto što je moglo da spase sve njih. Da ih zaštiti. Da pokaže da su oni mnogo više od onoga što obični ljudi misle o njima. Da ih se ne treba plašiti i prezirati ih. Da ih ne treba mučiti, silovati, prodavati kao roblje ili ubijati. I da su spremni da pomognu svetu da se izbavi od tame koja je sve više padala na njih, otežavajući im da se izbave iz nje.

Svetlost je nakon nekog vremena počela da jenjava, a Katerina je osetila kako joj telo polako postaje opušteno. Pomislila je kako će izgubiti svest kao i prošlog puta, ali ju je čvrst stisak Bogdanova držao prisebnom.

Kada se sve smirilo, shvatila je da je svi gledaju kao da su videli jednog od Svetaca, blago razdvojenih usana i unezverenih pogleda. Neki su počeli da izgovaraju molitve, a neki su je samo posmatrali, i dalje u šoku onoga što je učinila. Bogdanov ju je i dalje gledao očarano, kao da je vidi po prvi put. Oči su mu šarale po njenom licu, nežno odmahujući glavom u neverici. Skinuo je rukavicu sa čijih bodljica je kapala krv, a onda bez ustručavanja spusti šake na Katerinine uzavrele obraze. Ruke su mu bile tople i delovalo je kao da im je oduvek bilo tu mesto. Oči su mu se zacaklile, a usne razvile u osmeh.

,,Dobro došla kući, moj savijaču svetlosti'', izgovori u jednom dahu. ,,Iščekivao sam te veoma dugo.''

________

Kako vam se čini?

Hvala što pratite ♥