Kapci su joj bili preteški kao da je spavala danima. Ili možda nije spavala uopšte.

Bilo je teško proceniti.

Nije osećala kontrolu nad sopstvenim telom, osećajući utrnulost u svakom udu. Usta su joj bila suva poput baruta. Svaki treptaj je bio bolan, pokušavajući da izoštri vid.

Dezorjentisana i sa trenutnom rupom u sećanju, pokušala je da se pridigne oslonivši se na laktove.

,,Polako'', začula je ženski glas kraj sebe. ,,Previše si slaba da tako naglo ustaješ.''

Trebalo joj je nekoliko trenutaka da razazna Ninino ljupko lice i da oseti olakšanje što je vidi. Ubrzo ju je preplavilo novo otkriće.

Bila je u Palati.

,,Koliko sam-'', pokušala je da izgovori, ali se onda zakašljala. Nina hitro ode do stočića na kojem je bio porcelanski bokal i sipa čašu vode koju joj je dodala.

Otpila je zahvalan gutljaj vode i pružila joj natrag čašu, i dalje se prisećajući svega što se desilo pre nego što je izgubila svest.

,,Tri dana'', izgovori Nina pažljivo, sevši kraj nje. Kosa joj je bila vezana u pletenicu, a lice ozbiljno, zabrinuto. Nije bilo traga njenoj uobičajenoj razdraganosti. ,,Iscrpela si svoje moći. Pritom ti je telo bilo u šoku, dehidrirano i neuhranjeno. Još uvek se nisi u potpunosti oporavila. Moraš da miruješ.''

,,Ne osećam bol'', izgovori tiho, položivši ruku na grudi kao da pokušava da napipa nešto bolno. Sećala se razarajuće boli, boli koja ju je razbila u komade.

,,Anastasija i Igor su dali sve od sebe da ti zaleče povrede. Bilo je teže zbog stanja u kojem si bila, ali su uspeli.''

Katerina je osećala kako joj se u glavi točkići ponovo obrću, kao da ponovo nalaze svoj tok u mehanizmu.

,,Mislili smo da ste mrtvi'', tiho izgovori Nina uhvativši je za ruku. Mogla je da vidi senku brige na njenom licu, kao i tamne podočnjake. ,,Kada smo čuli da je Vindfols napadnut, general je izgubio razum. Nije želeo to da prihvati. Poslao je većinu savijača da prevrnu svaki delić Vindfolsa i okoline, čak i čitavog Rejvenšilda ukoliko je bilo potrebno. Čak se i sam oglušio o naredbe kralja, krenuvši u potragu. Vrhovni kralj je bio gnevan.''

,,Viktor je učinio sve to?''

Nina kratko klimne glavom.

,,Nije napuštao tvoju stranu otkako si se vratila. Jedva je napuštao prostoriju. Kao da se bojao da, ako te ostavi i na svega par minuta, tebe u narednom trenutku više neće biti. Ne mogu to da ti opišem, ali... Nikada ga nisam takvog videla'', Katerina proguta bolnu knedlu. Još ju je morio način na koji su se razišli poslednjeg puta. ,,Ali onda nam je pukovnik ispričao šta se zaista desilo. Ne mogu ni da zamislim šta si preživela poslednjih par dana.''

Ali Katerina više nije čula išta što je Nina izgovorila.

Disanje joj je postalo ubrzano, kao da je pomen njega bio okidač da ponovo proživi poslednje trenutke pre gubljenja svesti.

,,Andrej?'', izusti panično, a onda ustade, ali je istog trena obavila tama kao da joj je neko prigušio svu svetlost u sobi. Mislila je da će se srušiti, ali je Nina bila brža i uspe da je zadrži. ,,Osetila sam. Andrej nije uspeo.. Andrej-''

,,Š-š-š, smiri se'', njene ruke su bile na njenom licu, pokušavajući da joj uhvati pogled kako bi je umirila. ,,Dobro je.''

Ali Katerina kao da je nije čula isprva, nastavljajući da govori.

,,Bio je povređen. Ja.. Ja nisam stigla na vreme. Nisam uspela. Osetila sam da ga više nema.''

,,Katerina'', lagano ju je prodrmusala ne bi li je zaustavila u ponovnom paničenju. ,,Pukovnik Popov je dobro. Nemaš se zbog čega brinuti. Dobro je zahvaljujući tebi.''

,,Dobro? On je dobro?'', posmatrala je Ninu u bunilu, ne verujući joj šta govori. ,,Ali...''

,,Znam da se nosiš sa mnogo informacija, ali on je dobro. Bolje od tebe, zapravo.''

,,Nije mrtav?''

,,Ne. Barem ne sada.''

,,Kako to misliš barem ne sada?''

Nina ugrize donju usnu i slegne ramenima.

,,Malo je... komplikovano.''

Katerina se otme iz njenih ruku, krenući ka vratima.

,,Gde je on?'', upitala je dok se borila sa svakim korakom da ne padne, njena prijateljica trčkajući kraj nje.

,,U sali za pregovaranje'', reče oklevajući. ,,Ali, Katerina, ne smeš se sada opterećivati. Moraš da odmaraš. Nisi bila pri svesti tri dana.''

,,Ne zanima me. Moram da ga vidim.''

Njena prijateljica nevoljno frkne, a onda prebaci ogrtač preko nje i poslušno krene za njom.

U prolazu je osetila poglede savijača koji su joj se našli na putu, ali nije marila. Andrej je bio živ. Bio je živ. Sve što je osećala, nije bilo stvarno. Verovatno joj je telo bilo u šoku, izmoreno i sklono halucinacijama.

Srce u grudima je ludački lupalo, skoro sigurna da će iskočiti pred njom. Disanje joj je bilo isprekidano, a ruke podrhtavale. Zastala je svega nekoliko trenutaka ne bi li se pribrala pre nego što upadne u salu.

,,Katerina, još uvek možeš odustati od ovoga. Barem dok sastanak ne bude gotov. On nije sam unutra, znaš li to?''

,,Mislim da me nije briga.''

Reče pre nego što otvori vrata i zamre svaki delić razgovora koji se vodio do tog trena.

U sobi za pregovore se odvijao razgovor od izuzetnog značaja jer je tenzija u prostoriji bila fizički opipljiva. Pored Viktora, bili su prisutni najjači savijači svakog odreda, kao i nepoznati stariji muškarac koji je sedeo tik do Viktora. Ali niko od njih u tom trenutku nije bio više važan jer joj se pogled zaustavio na osobu koju je tražila.

Na pukovnika vojske Vrhovnog Kralja.

Na Andreja.

Delovalo je kao da je mogla da oseti njegovu blizinu i prisutnost još ispred samih vrata, kao da ju je nešto vuklo da uđe unutra i pre nego što je načinila korak. Kao da se između njih stvorila nevidljiva nit koja ih je neraskidivno vezala.

Kao da je i on to sam osetio, digao je pogled sa mape koja je bila izložena na stolu. Njegov pogled je bio nedokučiv, ali fokusiran i izoštren. Beleg zakletve mu je još uvek poput tamne tetovaže krasio vrat, dajući mu još dodatnog šarma. Lice mu je ponovo imalo zdravu boju. Delovao je zdravo. I bio je živ.

Mogla je da oseti poglede svih na sebi, ali ona nije gledala ni u koga drugog osim Andreja. Zakoračila je ka njima, a onda je videla Andreja kako čini isto.

Zaobišao je sto za kojim su pregovarali, hodajući na onaj način koji je potajno volela, poput proračutanog predatora. U očima mu je bila ispisana određena nesigurnost i kolebanje, ali Katerina je bila previše usresređena na sopstvenu zbunjenost što ga vidi ispred sebe da bi mislila o bilo čemu drugom.

Držanje mu je bilo poput poput strele, a na sebi je imao ležerniju varijantu koja se sastojala od tamnih pantalona i obične crne bluze. Rukavi su mu bili podignuti, otkrivajući mišićave ruke.

Zurili su jedno u drugo dovoljno dugo da stvore neprijatnost među prisutnima, ne znajući šta da izgovore jedno drugome. Katerina je postala svesna ruku koje joj se tresu pokraj nje i vida koji joj je postao zamućen.

Ali nije bila svesna trenutka kada je pojurila i bacila mu se u zagrljaj.

Uhvatila ga je na prepad, obavivši ruke oko njegovog vrata. Osetila je naglu ukočenost njegovog tela, verovatno svestan činjenice da su okruženi znatiželjnim i pomalo osuđivačkim pogledima nekih. Znala je da pravi scenu koja ne priliči jednom pukovniku; znala je da ga dovodi u situaciju gde će početi govorkanja o tome šta se događa između njih.

Ali nije marila.

Izgubila je previše ljudi u nekoliko dana da bi marila za tuđe komentare.

Osetila je kako pukovnik obavija ruke oko nje, pribivši je uz svoje grudi.

Nozdrve su joj se ispunile poznatim mirisom peperminta, utehe i olakšanja. Bio je živ.

,,Mislila sam da si mrtav'', prošaputala je zagnjurena u njegovo rame i dalje potiskujući želju da se uštipa kako bi proverila da li sanja. ,,Osetila sam da si mrtav. Kako je ovo moguće?''

,,Trebaće malo više truda da me se otarasiš, otrovnice'', hrapavo se osmehnula kroz suze na njegove reči, a onda se nevoljno odvoji od njega. Posmatrala je njegovo lice koje je bilo blizu nje, i na trenutak joj se učini da u njegovim očima vidi krivnju ili žalost, ali ubrzo se vrati njegova maska ratnika.

,,To što si osetila jeste bila posledica njegove smrti'', Viktorov autoritativni glas je prizemlji i natera da postane svesna ljudi oko sebe. Da bude svesna njega. Kretao se pažljivo, stavši neposredno u njihovoj blizini.

Princeza oseti nalet krivice što je, ponovo, stavila nekog drugog ispred svog jednakog.

Ali iako je bilo drugih stvari oko kojih se trebalo brinuti, ono što je Viktor izgovorio ju je ostavilo zbunjenom.

,,Ne razumem'', nervozno se osmehne na način koji joj nije dopirao do očiju. ,,On je živ.''

,,Ali nije bio pre nego što si izgubila svest, zar ne?''

,,Izvini, ali... To nema nikakvog smisla.''

,,Pokaži joj'', obratio se Andreju odsečno, a on na njegovu naredbu frkne skoro nečujno.

Andrej podiže ruku ka okovratniku blize i povuče je kako bi Katerini pokazao ono što mu je bilo ugravirano na koži. Sa njegove leve strane, tik iznad srca, nalazila se crna slika nalik tetovaži ne veća od njene sićušne šake. Bila je to slika obrnutog trougla u čijem se središtu nalazilo sunce.

Od šoka i neverice koji su je preplavljivali, Katerina nije ni primetila kada se Viktor približio. Samo je nastavila da odmahuje glavom.

,,Ali...kako?''

,,To si ti učinila.''

,,Ne. To nije moguće.''

,,Taj poslednji potres koji si načinila svojim moćima, probudila si nešto što niko od nas ne može da objasni'', iako mu je ton bio striktno činjenički, oči su mu bile saosećajne. ,,Ali si ga obeležila. I delić tvojih moći ga je vratio u život.''

Katerina je nekoliko trenutaka ćutala, pokušavajući da razume šta joj Viktor govori.

,,Da li to znači da je Andrej...''

,,Savijač?'', preseče je pukovnik izvivši obrvu i prekrivši još jedan u nizu belega koji mu je nanela. ,,Ne. Još uvek sam veoma čovek.''

,,Ali ja ne mogu da vraćam ljude u život, zar ne? To ne bi trebalo da bude moguće, niko ne bi trebalo da ima takvu moć.''

,,I nemaš je'', odgovori Viktor. ,,Ali nešto se desilo tog dana. Nešto što niko od nas do sada niti je video niti čuo. Da li je razlog tome vaša povezanost preko zakletve ili nešto drugo – ne znam. Bojim se da nećemo imati odgovor na to pitanje. Barem ne još neko vreme.''

Osećala je pritisak u grudima koji joj je iz trena u tren bio sve jači, a siluete ljudi su počele da igraju pred njenim očima. Nije bila sigurna da li se radi o šoku ili činjenici da se još uvek nije oporavila, ali počela je isprekidano da diše. Delovalo je kao da je neko isisao sav vazduh iz prostorije, i Katerina posle dužeg vremena shvati zašto se Mardžori uvek plašila zatvorenog prostora.

Osetila se zarobljenom, sateranom u ćošak, poput sićušne životinje spremne da postane plen veštom predatoru. Sve oko nje se rušilo, raspadalo, a vazduha nije bilo. Pokušavala je da se usredi na svoje disanje, pritiskajući mesto između palca i kažiprsta na način na koji joj je Andrej pokazao, ali bilo je prekasno.

Već ju je obavila tama iz koje nije znala kako da pobegne.

_____________________

Odmah ću se izviniti za prepad koji ste doživele zbog ''smrti'' Andreja, but he's back and he's very much alive.

E sad, šta je i kako je, videćemo u narednim poglavljima koja će biti učestalija jer sam na godišnjem odmoru ♥

Nadam se da će vam se svideti prvi delić novog poglavlja i da vam se sviđa smer u kojem priča ide.

Ostavite svoj glas i komentar, svaki mi neizmerno znači ♥