Katerina je grizla unutrašnjost obraza u pokušaju da zadrži suze koje su od besa pokušavale da pobegnu. Srce joj je odzvanjalo u ušima, vid mutio, a ruke podrhtavale. Sve se prebrzo odvijalo, a ona nije imala vremena da se sabere. Nije mogla - nije želela - da prihvati da pobegne poput kukavice usred bitke. Govorili su joj da je lavica čitavog života, a sada žele od nje da se pretvori u miša i zavuče u rupu.

Glasan prasak ju je naterao da zastane i okrene se ka zidu koji su većinskim delom krasili prozori. Od spolja je dopirala dreka ljudi, kao i oštro udaranje koje zasigurno znala da je udaranje sečiva o sečivo.

Lice joj je poprimilo šokiran izraz usled prizora koji ju je dočekao kada je prišla prozorima. Ugledala je Etijorane, kao i nakaze Kralja Tame - za koje je čula u Palati da ih nazivaju veštacima - kretali su se u velikom broju ka vojnicima, neke su probadali svojim oružjem, a neke su veštaci uspeli da dočepaju, zarivajući svoje trule čeljusti u njihove udove; kidajući ih deo po deo. Katerina je stavila šaku preko usana prigušivši svoj vrisak, ali je bilo uzaludno. Krici i vapaji koji su dopirali od spolja su mogli da nadjačaju svaki vrisak.

Iako su vojnici bili hrabri i vešti, sve je bilo uzaludno. Brojčano su bili nadjačani. Bili su osuđeni na smrt istog trena kada su njihovi neprijatelji stigli do kapija Vindfolsa. Ugledavši kako kose i poslednje vojnike koji svim snagama pokušavali da nadjačaju neprijatelje i odbrane ulaz u dvor, Katerina se dade u beg.

Obuhvativši šlep haljine obema rukama, trčala je koliko je noge nose do svoje sobe. Kroz glavu su joj prolazili prizori koje je videla pre nekoliko trenutaka, mešajući se poput slatkog mleka u čaju sa kricima i slikama beživotnih tela od prvog napada na Vindfols. Samo što je ovo ostavljalo ništa drugo do gorkog ukusa u ustima.

Dok ju je panika uzimala pod svoje, princeza je pokušala da se sabere što više, žurno tražeći kaput koji je trebalo da joj posluži kao zaštita. Zadenula je bodež u čizmu i skinula kaput sa čiviluka, spremna da izjuri iz sobe.

Nešto joj je prošlo kroz glavu što ju je nateralo da se zaustavi.

Setila se stvari koju je zamolila ujaka da joj donese kada se vraćao sa svog poslovnog puta. Bacivši kaput preko kreveta, jurnula je ka noćnom stočiću. Panični prsti su prelazili i rovarili po hartijama, knjižicama koje je volela da čita pred spavanje, kao i sitni vez koji je Mardžori uradila kada je imala dvanaest. Inicijali njih troje, kao i latinski izraz koji su upućivali jedni drugima.

Tecum in aeternum. Zauvek sa tobom.

Nisu bili prijatelji koji su skloni da govore jedni drugima koliko se vole, zato su izabrali nešto što će ih uvek povezivati. Nešto što je bilo jače od svakog volim te. Nešto što je bilo samo njihovo. Nešto što niko nikada neće moći da im oduzme ma šta god se desilo.

Stegla je vez čvrsto preko grudi, kao da pokušava da ga prišije svom srcu. Ispustila je drhtav izdah, krajičkom oka spazivši među hartijama svežanj fotografija vezanih crvenom mašnicom. Strpala je oba u džep haljine koji je bio golom oku nevidljiv, još jednom se diveći prividnoj iluziji koju su proizvođači izveli.

Začula je prigušene vriske u podnožju dvora. Katerina oseti kako je nešto u grudima steže, stegavši šake u pesnice, pokušavajući da se sabere. Neće pobeći kao kukavica. Ne ovog puta.

Mogla je da vidi Andrejev razočarani i besni izraz lica što se oglušila o njegove naredbe; ali radije bi da je mrzi nego da obilazi grobove svojih najbližih.

Izvukla je kutiju koja se nalazila ispod kreveta sa mačem koji je dobila od Markusovog oca za šesnaesti rođendan. Bio je isklesan od najkvalitetnijeg čelika sa drškom na kojoj je bio grb Aleksejevih - glava lava.

Kada je izletela iz sobe nije joj trebalo puno da ugleda prvu nakazu kako se penje uz stepenice, ostavljajući za sobom umrljani trag krvi. Mogla je da čuje njegovo turobno režanje, ali i da oseti sumporni smrad od kojeg je svakog puta želela da povrati. Progutala je knedlu i stegla mač u rukama, spremna da napadne.

,,Dođi po mene, prokleti gade.''

Veštac se bacio na nju tromim korakom, a Katerina ga odgurne stopalom od sebe, mačem ka okrzavši po ruci. Ispustio je grlati krik, iscerivši trulež koja je ostala od njegovih zuba. Katerina oseti gađenje koje je dopiralo iz unutrašnjosti njene utrobe. Povrativši stabilnost, nakaza je pojurila ka njoj, a Katerina iskoristi da se pomeri u stranu i zarije mač u prostor ispod njegovog grudnog koša. Pištavo je prostenjao, a onda pao na tlo. Nastavio je da se vuče po crvenom tepihu koji je postao umrljan od njegove krvi boje katrana, krećući se ka njoj. Katerina ga vrhom čizme šutne u izobličeno lice, a onda silovito zarije mač u njegova leđa.

Isprekidano dišući i zureći u telo nakaze u strahu da će ponovo videti koji trzaj, shvatila je da je konačno mrtav. Znala je da ostale neće biti tako jednostavno ubiti; veštaci se nisu mogli smatrati iskonskim neprijateljem jer iako su ličili na ljudsko biće, odavno su izgubili sve ono što je čoveka činilo ljudskim bićem. Od njih je ostala samo ljuštura koja je kao gorivo koristila čarolije moćnog vrača - Kralja Tame.

I dalje zureći u bespomično telo ispred sebe, neko ju je ščepao otpozadi, zgrabivši je silovito za kosu ne bi li se sudarila sa njegovim grudima. Jedna mišićava ruka je bila obavijena oko njenih, sprečavajući je da upotrebi moći.

,,Zna li to naša mala princeza da se bori?'', grub glas joj je zagolizao uho.

Nagazila je svom silom njegova stopala, a onda ga šutnula u međunožje ne bi li se izmakla od njegovog stiska, uzimajući mač koji je pao na pod. Muškarac je izvukao iz pojasa mač čija je oštrica bila prekrivena svežom krvlju čija je po koja kap zalutala na tamnom tepihu, stapajući se sa njim. Ispod desnog oka je imao veliki ožiljak koji se prostirao duž čitavog obraza.

Osetila je kako joj se ruke znoje pod drškom mača, ali je morala da obuzda svoj puls. Zažmurila je na sekund kako bi se pribrala, a onda poletela ka Etijoraninu. Sečiva su zazveckala pod njihovim sudarom, oboje se borivši za sopstvenu dominaciju nad protivnikom. Iako je uspela da zada nekoliko udarca koji su ga iznenadili sudeći po njegovom izrazu lica, nije odustajao. Vrdao je svojim mačem oko nje, pokušavajući da je izmori i oslabi joj koncentraciju. Katerina ivicom oka uoči porcelansku vazu koja joj je bila na dohvat ruke, i iskoristivši priliku njegove nepažnje, silovito udari sečivom u njegov mač kako bi ga izbacila iz ravnoteže, a onda baci vazu na njega.

Vaza ga je lupila po glavi, istog trena mu potekavši krv sa čela. Iako se princezi omakao osmejak, ubrzo je ispario shvativši da njenog protivnika udarac nije nimalo omeo. Odmahao je glavom kratko i hitro nekoliko puta, a onda zaurlao kao da je dobio nenormalan nalet adrenalina.

Poleteo je ka njoj, mačem je okrzavši po desnoj nozi, a onda je oborio na tlo. Pokušala je da se cimne iz njegovog stiska, ali bezuspešno. Uspeo je da je razoruža istog trena kada ju je uhvatio. Zarežala je pod njegovim stiskom, silovito se cimajući, ali njen napadač se samo grohotno nasmejao.

,,Nećete me ubiti.''

,,Ubiti? Ko je pomenuo ubijanje? Kralj Tame ima posebne planove za tebe, princezice.''

,,Misliš da ću pristati na bilo kakve planove tvog gospodara? Ne sarađujem sa neprijateljima.''

Ali nešto nalik spoznaji nečega što ona nije znala ga natera da se ponovo nasmeje. Delovalo je kao da su dva dobra prijatelja koja razmenjuju dogodovštine.

,,Nekada su najveći neprijatelji oni koji su ti najbliži, savijaču svetlosti.''

Bilo je poslednje što je izgovorio pre nego što se začula lomljava, a onda nakon par trenutaka njegove unezverene ekspresije i pogleda koji je delovalo kao da gleda kroz nju, tromo je pao preko nje. Pokušala je da ga skloni sa sebe, ali bio je pretežak. Kroz glavu joj je prošla misao da će umreti pod neprijateljom, ali onda oseti kako teret sa nje polako nestaje. Ugledala je izbezumljenu Mardžori kako naizmenično zuri u Katerinu i u glavu statue velike Gospe koja je jedino ostala neoštećena.

,,Mardžori!''

,,Morala sam da učinim nešto'', izusti, i dalje u šoku od svoje reakcije.

Katerina skoči na noge i hitro je privuče u brzi zagljaj, pre nego što ju je zgrabila za ruku.

,,Moramo da te sklonimo negde na sigurno dok se nije osvestio'', Katerina je zaobilazila glavne hodnike koji su vodili do ulaza u dvor, po prvi put bivajući zahvalna na arhitekturu lavirinta koji je dvor posedovao.

,,Jesi li videla ikoga? Markusa, moju majku? Andreja?'', nije bila sigurna da li je samo Mardžorina ruka podrhtravala pod njenom ili je i ona sama. Butina joj je pulsirala na mestu koji je vrh mača zasekao, ali srećom, zbog visoke doze adrenalina bol još uvek nije osećala.

Mardžori odmahne glavom, stisnuvši usne u belu liniju.

,,Markus nam je rekao da se sklonimo u skrivenim prostorijama za poslugu i da ne mrdamo. Ali čula sam te kako se boriš. Morala sam da budem sigurna da si dobro.''

,,Ne'', Katerina se naglo zaustavi u mračnom hodniku, okrenuvši se ka svojoj prijateljici na čijem uplašenom licu je plesala senka tame. ,,To je moj posao. Ja sam tu da brinem o vama. O tebi naročito. Ti si poput moje mlađe sestre. Sve što se dešava, dešava se zbog mene. Niko od vas nije dužan da rizikuje živote zbog nečeg što je meni iscrtalo metu na leđima.''

,,Ali svi smo u ovome zajedno. Sećaš se? Uvek zajedno, bez obzira na sve.''

,,Nije li ovo dirljivo?'', nečija silueta je izmilila ispred njih, nateravši ih da koraknu unazad. ,,Šteta što će vas smrt razdvojiti pre nego što završite razgovor.''

,,Jedan od tvojih prijatelja je rekao da me Kralj Tame želi živu.''

,,Istina'', reče, polako se približivši. ,,Ali to se ne odnosi na repove koje povlačiš sa sobom.''

Mardžori je zacvilela kada ju je jedan od muškaraca koji su se pojavili iza nje uhvatio i stavio joj bodež uz vrat. Iako joj nije videla lice, svetlost oštrice je plesala u tami, isticajući strah koji joj je vrištao u krupnim očima.

,,Pusti je.''

,,Ili šta?'', upita muškarac, divljački se nasmejavši. ,,Hoćeš li mi naškoditi? Poslednji put sam čuo da ne znaš ni koristiti svoje moći.''

,,Zaista? Onda ćeš se zaista razočarati.''

Spojila je dlanove na trenutak, a onda ih polako razdvajala stvorivši snop svetlosti u vidu koplja koje je pokretom ruke usmerila ka muškarcu, zarivši mu se duboko u grudi. Muškarac je u tami zarežao, tupo se stropoštavši uza zid.

,,Ubijte ih!'', zapovedio je. ,,Sve ih ubijte! I postarajte se da savijačka kučka gleda.''

Katerina je naredne trenutke proživela kao da se radi o usporenom snimku koji će joj se zauvek odvijati u tamnom kutku njenih misli.

Okrenula se u tmini hodnika, nazirući senke oko sebe. Ugledala je bljesak oštrice koji se hitro pomera, a onda zariva u Mardžorinu utrobu. Katerina ispusti vrisak poput ranjene životinje. Potrčala je ka njima, ali drugi muškarac je bacio bodež ka njoj uspešno ga zarivši u njeno rame. Princeza se zateturala pre nego što ga je izvukla iz svog ramena, besno zarežavši.

Povikala je Mardžorino ime, ali začula je tiho jecanje devojke koja joj je bila najbliža sestri što je imala.

,,Pusti je!'', preklinjala je. ,,Ona nije kriva. Mene želite. Ne nju. Ona nema nikakve veze sa mnom. Pustite je na miru. Odvedite me sa sobom. Samo je ostavite u životu. Preklinjem vas.''

Muškarac koji je Mardžori naneo povredu je ćutao, na trenutak Katerini davši nadu koja je tiho tutnjila u njenim grudima, ali je onda iza sebe začula jezivi smeh ranjenog Etijoranina koji je tu nadu zgromio u paramparčad.

,,Slomi joj vrat, Edmunde.''

A onda je začula najmučniji zvuk koji će je proganjati u narednim danima tame i užasa koji će pasti na Rejvenšild.

____________________

Hvala svima koji čitate!

Nadam se da će vam se dopasti, narednih nekoliko poglavlja će biti emotivni rolerkoster. Barem za mene.

Ostavite svoje glasove i slobodno pišite utiske, jako mi znači svaki komentar ♥