Tog jutra je tragao za Katerinom kako bi joj saopštio da će uskoro kočija biti spremna, ali ona nije bila u svojoj sobi. Nakon kratkog lutanja po dvoru, najzad ju je našao na brdašcetu na kojem je i sam trenirao, kako se mačuje sa Markusom.

Oboje bi povremeno prostenjali, i, po već umornom položaju tela, videlo se da su mačevali već neko vreme. Andrej je zagledao Markusovu formu i stav, kao i način na koji je spretno držao mač i blokirao svaki Katerinin potez. Bio je vešt, čak i impresivniji no što bi Andrej ikada priznao na glas, ali s druge strane je to bilo potpuno razumljivo. Katerina i on su ovo radili od malih nogu, znali su kako dišu i znali su predvideti poteze jedno drugog i zatvorenih očiju.

Prisetio se priče koju mu je dan pre toga ispričala kraljica Aleksejeva, o rođendanu njenog preminulog supruga i prvog puta kada je Katerina počela da hoda. Bilo je neverovatno, prošaputala je, stajala je nekoliko trenutaka da nas sve dobro osmotri, a onda je nastavila da hoda. I nije se kretala ni prema meni, niti svom ocu ili ujaku. Kretala se prema malecnom Markusu, polako, još trapavim korakom, ali ozarena. Pružila je ruke ka njemu, kikoćući se, a on ju je dočekao poput pravog starijeg brata u zagrljaj. Još tada sam znala da, iako je Mardžori jako važna oboma, uvek će jedno drugome biti na prvom mestu. Uvek će naći put jedno do drugoga.

Andrej je mogao to da razume; slično je bilo sa Viktorom i njim. Postojali su odnosi i veze koje nisu bile lake za opisivanje, ali su bile opipljive poput bilo čega što je imalo fizičku formu i bilo vidljivo golim okom.

Prišao je dovoljno blizu da ih osmotri, ali ga nisu primetili, previše usresređeni na poteze onog drugog.

Izdana umorom, Katerina je ispala iz svoje simfonije koraka i odbrane, dajući prednost Markusu da joj priđe i u nekoliko hitrih pokreta mačem razoruža. Katerina digne ruke u znak predaje, frknuvši. Markus se pobednički naceri, davajući mi lažni osećaj predaje pre nego li ispruži ruke ka njemu i pecne ga svojim moćima kako bi ga oborila na tlo.

Nekoliko trenutaka su posmatrali jedno drugo, Katerina ozbiljnog i Markus unezverenog lica, a onda boje prasnuše u smeh.

,,Da li si ti to upravo koristila moći u mačevanju? Kakva si varalica, Katerina Aleksejeva'', prekrsti ruke, dureći se.

,,Ja?'', razrogačila je oči u lažnoj neverici, položivši šaku na grudi. ,,Ja nikada ne varam. Ali ako ćeš lakše spavati sa spoznajom da si šeprtlja, priznajem krivicu.''

,,O, pa ne bih se baš složio sa time'', Andrej prekine njihovu raspravu, zabavljeno nakrivivši glavu.

Katerina ga odsečno pogleda, prkosno napućivši proklete usne koje su ga izluđivale.

,,Tvoje mišljenje se ne uvažava.''

,,Ne bih baš rekao da je mišljenje. Bolje je reći iskustvo.''

Markus znatiželjno izvi obrvu.

,,Da li si ti to varala čak i kad si trenirala sa pukovnikom garde Vrhovnog Kralja?'', mladić cokne dok se sunce presijavalo na njegovoj bronzanoj koži. ,,Sto mu svetaca, zaista si nesnosna.''

,,Nosi se.''

Iako mu se nije dopadalo kako ga je dočekao kada su Petar i on doveli Katerinu natrag u Vindfols, nije mogao da ne oseti zadovoljstvo što je postojala osoba pored njega samog koja se nije ustručavala da razgovara sa Katerinom tako odvažno. Isprva je mislio da postoji nešto između njih, ali svaka njihova interakcija je bila u potpunosti bratsko-sestrinska. A videvši ih samo na trenutak u ovoj situaciji, mogao je samo da zamisli koliko su se tukli kao deca.

,,Pretpostavljam da si došao da mi kažeš da je vreme da krenemo?'', obrati mu se Katerina prišavši mu bliže, opazivši graške znoja koje su se formirale na njenom čelu. Obrazi su joj bili crveni, grudi se naizmenično dizale i spuštale, a onda obliza naizgled suve usne.

,,Da'', kratko klimne glavom i skrene pogled sa njenog usplahirenog lica, pokušavši da se fokusira i izbaci iz glave ne tako čiste misli. ,,Ali nisam očekivao da te nađem u toliko intenzivnom treningu.''

,,Nisam mogla da spavam.''

,,Imaš li nešto na umu?'', Andrej izvi obrvu, ali ovaj put bez začikavanja.

Katerina mu osmotri lice na nekoliko trenutaka, a onda izdahne i skrene pogled na nešto što se nalazilo iza njega. Kratko slegne ramenima. ,,Samo se osećam nemirno. Možda zato što znam da odlazim. Neću ih videti neko vreme.''

,,Razumem. Voleo bih da mogu da ti dam još koji dan više, ali nažalost-''

,,Moramo u Palatu na tvoj tajanstveni doček'', podiže obrvu podrugljivo, ivica usne joj se izvi u nestašan osmeh.

,,Činiš da zvučim kao špijun.''

Katerina mu priđe potpuno blizu, koji centimetar udaljena od njegovog lica, posmatrajući ga tim proganjajućim zelenim draguljima kao da urezuje sebe u svaki delić njega.

,,Kako bih ja mogla znati da nisi?''

,,Pa, nisam ja taj koji pokušava da me otruje svojom mirovnom ponudom'', iskrivio je glavu u stranu kako bi je bolje osmotrio, od njegovog daha zatrepere par zalutalih pramenova na njenom licu.

Nestašluk joj zatitra u očima, a onda podiže ruku kako bi položila dva prsta na žilu koja mu je pulsirala na vratu. Zadržao je stojički izraz lica iako ga je njen nagli pokret iznenadio. Pogledala je ka nebu kao da mu osluškuje puls razdvojenih usana koje je oblizala, šaljući signale u Andrejevu utrobu koja je gorela. Zadovoljno je sklonila prste sa njegove kože koja je i dalje bridila od njenog dodira.

,,Rekla bih da još uvek dišeš, pukovniče.''

Usne mu se iskriviše u stranu otkrivajući deo zuba. Nije mogao da sakrije da ga je zabavljala; ne seća se da je ikada upoznao osobu kao ona – i to je bio razlog koji ga je užasavao. Da su okolnosti drugačije, da nije kraljevske krvi ili pak Viktorova jednaka, ne bi gubio vreme da joj priđe. Fizički ga je privlačila, ali je znao da mora povući liniju i da ništa od toga nije moguće. Njihov ples je sam po sebi bio rizičan – pun netrpeljivosti, podbadanja i privlačnosti koja se morala ignorisati. Bila je Viktorova jednaka, njegova izabranica i sledbenica. On je samo bio čovek naspram dvoje najmoćnijih savijača. Dvoje najmoćnijih savijača čija je sudbina bila da se spoje i da vrate vladavinu onome kome pripada; uništavajući onog koji je nadvio tamu nad njihovim životima.

Uostalom, nije postojalo ništa što bi moglo da se umeša i poremeti vezu koja je postojala između jednakih.

,,Pukovniče'', Petrov glas ga je naterao da odvrati pogled od Katerininog lica. Iako mu je lice bilo kameno, primetio je mikro trzaje koji su mu se pojavljivali u vidu tikova na ivicama usana i iznad obrva. Paničio je.

,,Nešto se desilo, vojniče?''

,,Pismo, gospodine'', odgovori. ,,Podne je. Pismo nije prispelo.''

Dođavola.

Andrej se oseti kao da ga je neko upravo polio kantom kiseline.

,,Koje pismo?'', upitala je Katerina, ali Andrej ju nije pogledao iako je osetio njen pogled na sebi.

,,Markuse, možeš li mi učiniti nešto?'', ignorišući je, obratio se njenom prijatelju koji se pojavio kraj njega poput munje. Mogao je da pročita urgentnost u njegovom glasu, ostavivši svaki vid netrpeljivosti po strani.

,,Šta vam treba, pukovniče?''

,,Okupi vojsku i budite u pripravnosti dok ne dobijete naređenja ili od mene ili kraljice lično.''

Markus kratko klimne glavom i nestane istom brzinom kojom se pojavio. Katerina ga je zgrabila za biceps, okrećući ga ka sebi kako bi se susrela sa njegovim pogledom.

,,Koje pismo?'', ponovila je ovaj put zapovednički, onako kako bi očekivao od nje kada bi preuzela vladavinu nad Vindfolsom.

,,Pismo od odreda savijača koje smo grupisali i stacionirali nadomak Nort Kasla'', posmatrao je njeno lice koje je upijalo informaciju i sklapalo kockice o tome koliko je Nort Kasl bio blizu Vindfolsa.

,,Možda samo kasne.''

,,Moji savijači nikada ne kasne, otrovnice. Ako pismo ne stigne do podneva, postoji samo jedan razlog za to'', reče, a onda krene ka dvorcu odlučnim korakom, nateravši Katerinu da poskakuje kako bi ga sustigla. ,,Zato moramo upozoriti kraljicu ovog trena. Moramo preduzeti odgovarajuće mere dok nije prekasno.''

,,Prekini da govoriš u šiframa, sto mu svetaca!'', Katerina drekne na njega, ovaj put ga lupivši po bicepsu i nateravši ga da stane. ,,Šta sve ovo treba da znači?''

Uhvatio je vrhovima prstiju koren nosa, stežući kapke od tenzije koju mu je prouzrokovala glavobolja. Znao je da će od ovog časa morati da razmišlja biste glave jer su u velikoj opasnosti iz koje moraju da izvuku žive glave. Morao je da razmišlja kao da se radi o najgorem scenariju jer nije znao koliko su neprijatelji u prednosti. Morao je da održi red i da zaštiti Katerinu. Morao je da zaštiti Katerinu od neprijateljskih planova i izdaja koje su se odvijale unutar zidina Palate – makar život izgubio pokušavajući.

,,Znači da smo izgubili čitav odred, princezo'', izgovori najzad. ,,Svi su mrtvi.''

________________________

Žao mi je što kasnim ovoliko sa nastavkom, bila sam bolesna i raspored na poslu mi se pomalo istumbao, but I'm here now!

Ovo je veoma kratko poglavlje, ali razlog tome je što već od narednog počinje dosta turbulencija i biće veoma dugih pogljavlja, tako da... Pripremite se psihički za rolerkoster :D

Hvala svima koji prate ♥