Večera je prošla bolje no što je Katerina očekivala. Bilo je smeha, uljudnog razgovora, čak su i Andrej i Markus uspeli da se suzdrže od međusobnog koškanja. Napokon je videla ponovo i svog ujaka, koji je pun elana razmenjivao dogodovštine sa pukovnikom, kao i koliko obojica žele da skinu ciničan osmeh sa Simonovog lica. Delovalo je kao i da se Petar opustio, čak je u nekoliko navrata i sam inicirao razgovor. Katerina se nakon dužeg vremena osetila opuštenom. Osetila je kao da je sve što se dešavalo prethodnih dana i nedelja deo košmara koji je trajao duže no što je očekivala. Kao da nikada nije ni napuštala dom.

Bilo je rano jutro kada je princeza napustila svoju sobu i prošetala dugim hodnicima dvora. Spavala je mirno i nakon dužeg vremena se osetila punom energije. Razmišljala je o svom ujaku koji je u zoru otišao kočijom u Vinterfols, kako bi posetio Pavela Morozova i kralja Alberta. Radilo se na jakim savezima među kraljevstvima otkako je Kralj Tame izazivao razdor u mestima koji su bili pod okriljem kraljevstva. Svi su se trudili da se drže zajedno kako nijedan kralj ne bi poklekao uticaju Kralja Tame i poklonio mu autonomiju nad svojim kraljevstvom.

Filip je bio sa njenim ocem u tim vodama otkako je Katerina znala za sebe - uvek je sastančio, bio udubljen u višesatne razgovore sa njenim ocem, odlazio na putovanja i posete ostalim kraljevstvima. Zato se Ines nije nikada mešala u te stvari; njen brat je dovoljno dugo bio predstavik Vindfolsa i već je izgradio određen ugled među ostalim predstavnicima. Povrh svega, znao je kako da dopre do njih. Zato, kada ih je za večerom obavestio da u zoru odlazi u Vinterfols kojem je pripadao Velhejven, Katerini je samo jedna stvar bila na pameti. Trebala joj je usluga i znala je da je njen ujak jedina osoba koja će joj u tome pomoći.

Nakon večere, kada su ostali sami, nekoliko trenutaka ju je posmatrao u čudu, čak i znatiželjno, ali onda se samo osmehnuo i poljubio ju je u kosu.

,,Učiniću sve za tebe, Palčice'', prošaputa, gladeći je po kosi.

Trgla se iz prisećanja kada su joj pažnju privukla došaptavanja i cvrkutanje sluškinja u hodniku. Neke su bile gotovo prilepljene uz prozore, otvorenih usta i razrogačenih očiju, posmatrajući nešto što se odvijalo napolju.

Šta je toliko bilo zanimljivo?

Ugledavši princezu i njen zbunjeni pogled, sve su se rastrčale i vratile svojim dužnostima. Mogla je da se zakune da su bile crvene u licu, kao da su posmatrale nešto što nisu smele. Katerina napući usne i namršti se sama sebi, ali ne priđe prozoru. Uputila se ka dvorištu, želeći da vidi iz prve ruke šta je toliko privuklo pažnju sluškinja da su ostavile svoje obaveze po strani da bi to osmotrile.

Sunce joj je milovalo kožu dok je koračala ka delu u kojem se nalazila kovačnica Markusovog oca i mesto gde su uglavnom vežbali Markus i ona - mačevali se, bacali noževe, a nekad čak i igrali. Želela je da se uputi ka kovačnici kada joj je nečije teško disanje privuklo pažnju.

Zakopala se u mesto.

Andrej je bio na zemlji i radio je trbušnjake. Bio je mokar od znoja i bio je bez majice. Katerina proguta knedlu, zureći u njega. Povremeno bi ispustio prigušen izdah, nateravši princezi čudan osećaj u stomaku. Napokon joj je bilo jasno šta je privuklo pažnju sluškinjama. Pitala se kako nisu otvorile prozore i ispale kroz iste od savršenosti onoga što se nalazilo u dvorištu i proizvodilo te zvukove.

,,Dobro jutro, otrovnice'', reče zadihano, a onda se podiže sa zemlje u jednom pokretu, davajući joj priliku da bolje osmotri njegov torzo.

Ne da osmotri - da zuri.

Zurila je.

Mora prestati da zuri.

Ne sme da zuri u njegov znojav torzo sa pločicama i mišićima koje nije znala ni da postoje na telu.

,,Nešto si previše tiha. Jesi li dobro?'', uputio ju je šeretski uz nevini osmejak, a onda se okrene kako bi uzeo crnu majicu kratkih rukava ostavljenu na uredno podšišanom šimširovom žbunu. Katerina zahvalno izdahne u nadi da to neće primetiti.

,,Šta radiš ovde?'', upita ga napokon, glasom koji je zvučao piskutavo, gotovo dečije, a onda stavi ruke preko grudi u nadi da će joj to pomoći da se pribere.

,,Treniram, ako nisi primetila. Forma i kondicija se neće održati preskakanjem treninga.''

,,Naravno.''

Nije sakrila svoje prevrtanje očima, nateravši ga da se podsmehne. Nije mogla da ne primeti da se više smejao u njenom prisustvu nego inače.

Prišla mu je još koji korak bliže posmatrajući ga kako otpija zahvalnu količinu vode iz srebrne flašice, a onda uzme luk i tobolac sa strelama u ruke i pozicionira se nekoliko metara dalje od mete koja je bila prošarana farbom u vidu krugova obojenih crnom, plavom, crvenom i žutom bojom.

Potajno je volela način na koji se kretao, leđa pravih poput strele koju je držao u rukama, brade isturene i usresređenog pogleda poput predatora. Iz njega je isijavalo da je bio siguran u svaki svoj pokret, u sve što je činio. Posmatrala je kako mehanički pozicionira stopala i ramena, kako mu se biceps napreže, a onda zateže tetivu pre nego što otpusti strelu. Pogodio je centar. Ponovio je to nekoliko puta, svaki put pogadjajući metu, gotovo strelu preko strele.

,,Dobar si u tome'', prokomentarisa Katerina, nateravši ga da okrene glavu ka njoj kako bi je bolje osmotrio.

,,Najbolji.''

,,Rekla bih da treba da proširiš spisak stvari u kojim si najbolji i da dodaš skromnost.''

Prošao je rukom kroz vlažnu kosu, ponovo se zacerekavši. Bio je iznenađujuće dobro raspoložen. ,,Šta god kažeš, princezo. Tvoja želja je za mene zapovest.''

Neko vreme ga je streljala pogledom, ali delovalo je kao da ga sve to zabavlja. Delovalo je kao da i nju zabavlja, što je bilo najgore. Plašilo ju je da je počela da uživa u njegovom društvu.

,,Jesi li ikada probala?'', upita je, vrativši je iz misli koje su joj se sve više rojile u glavi.

,,Streličarstvo? Ne baš'', slegne ramenima. ,Markus i ja smo uvek više voleli oštrice.''

,,Pa, nije prekasno da probaš. Streličarstvo je dobra veština za posedovati. Pritom učiš sebe smirenošću, kako da se usresrediš i jačaš koncentraciju.''

,,Deluje kao da baš voliš streličarstvo.''

Klimne glavom. ,,Razbistri mi um.''

Par trenutaka je posmatrala luk u njegovoj ruci, boje tamnog drveta, a onda klimnula glavom. ,,U redu. Želim da probam.''

,,Dobar izbor.''

Ugao usana mu se trznuo na trenutak u prividan osmejak, a onda joj signalizira rukom da priđe. Stala je kraj njega, ramena im se skoro dodirujući.

,,Koje ti je dominantno oko?'', upita je Andrej.

,,Desno.''

Kratko klimnuvši glavom, pokaza kažiprstom na svoje noge.

,,S obzirom da si desnoruka kao ja, obratićeš pažnju koji stav zauzimam. Tvoja leva noga će biti pozicionirana napred. Nakon toga ćeš pozicionirati stopala u širini svojih ramena, čvrsto se oslanjajući na tlo.''

Katerina poslušno ponovi ono što je Andrej pokazivao, ponovo razumeći zašto su ga vojnici toliko poštovali. Bio je strpljiv i objašnjavao je suštinu.

,,Želiš da ti kolena budu lagano savijena, i budi sigurna da nisu zaključana jer ćeš u suprotnom izgubiti kontrolu i stabilnost. Kukovi neka ti budu usmereni napred. Donji deo leđa ti mora biti ispravljen i u potpunosti ravan. Donji deo tela i ramena nikako ne smeju da ti budu povijeni jer se možeš ozbiljno povrediti.''

Gestikulirao je i pokazivao na sebi svaki delić tela koji je potrebno da koristi ispravno kako bi uspela da pogodi metu bez da se povredi, a Katerina je sve upijala poput sunđera. Već je imala dobro držanje zbog mačevanja i bacanja noževa, shvativši da se ovo ne razlikuje puno od dve napomenute veštine.

,,Torzo ti mora biti okrenut ka napred, da gleda na liniju gađanja ili metu. Želiš stati uspravno, ali bez podizanja grudi. Početnici vrlo često znaju da se nagnu ka meti ili da se odguruju unazad. To ne želiš nipošto da učiniš.''

,,Šta će se desiti ako to budem uradila?''

,,Pitaj Luku kada se budemo vratili.''

Katerina se zacereka pre nego što je Andrej nastavio. ,,Ramena nemoj podizati i neka budu opuštena kao i svaki deo tela koji sam spomenuo. Želiš da budeš u potpunosti opuštena. Takođe, pošto si desnoruka, želećeš da nakriviš glavu na levu stranu'', nekoliko trenutaka ju je posmatrao, a onda joj pružio luk. ,,Zauzmi stav.''

Poslušavši ga, uzme luk iz njegove ruke, a onda razmislivši o svemu što joj je ispričao, ponovi postupak. Andrej je koračao oko nje sa palcem među zubima, detaljno prativši kako je pozicionirala svaki deo tela. Prišao je sa njene desne strane nakon dva kruženja i njegovi zglavci joj okrznu osetljivi deo vrata. Stresla se. Uputila mu je šta-misliš-da-radiš pogled, ali nije delovao uznemireno, čak kao da je to bio više mehanički nego promišljen potez.

,,Ne želiš kosu na svom licu kada nišaniš. Štaviše, ne bi trebalo uopšte biti puštena.''

,,Oprostite na propustu, pukovniče, ali niste nam ranije poslali plan i program današnjeg dana da bismo bili pripremljeni.''

Andrej frkne i prevrne očima. Promrmljao je nadomak njenog lica koliko je otrovna, a onda se odmakao kako bi joj pružio strelu. Posmatrala je nekoliko trenutaka strelu u rukama ne znajući na koji način da je pozicionira, ne primetivši da se našao iza nje - preblizu nje. Toliko blizu nje da je mogla da oseti njegov čvrsti torzo na leđima i njegov dah u njenoj kosi. Majica koju je nosio i koja je bila pretanka nije pomagala. Ugrizla se za usnu, blago ustuknuvši.

,,Potrebno je da nađeš odgovarajuće mesto na tetivi luka odakle ćeš strelu ispaljivati, jer ćeš odatle uvek to činiti. Ponavljanje je majka veštine u ovom slučaju, a isto mesto ispaljivanja će ti osigurati siguran pogodak svaki put.''

Prste je stavio na deo strele koji je bio podignut u njenim rukama.

,,Vidiš kako na streli postoje tri pera, ovo u sredini je druge boje - to je indeksno pero. Želiš da bude usmereno dalje od luka. Luk mora biti spušten ka zemlji kada budeš stavljala strelu jer ne želiš da opališ strelu u nebo kojim slučajem."

Obe ruke su sada bile oko nje pokazujući joj kako da pozicionira strelu i koliko da rastegne tetivu koristeći tri prsta, zarobivši je uz sebe i Katerina shvati da je prestala da diše. Njegove ruke su bile na njenim, moleći se da ne oseti izdajničko podrhtavanje.

,,Zašto si napeta? Mislio sam da si razumela da svaki deo tela mora biti opušten.''

Bio je opušten dok se nisi nalazio toliko blizu mene, želela je da kaže. Dok nisam osećala tvoj torzo na svojim leđima i dok nisam osetila mešavinu sandalovine, znoja i nečeg svežeg što me je izluđivalo na načine na koje nisam ikada pomislila, želela je da vrisne.

Pomerio se na tren od nje kako bi pokušala da ispali strelu. Začulo se glasno presecanje vazduha, a onda ništa. Promašila je. I frknula je.

,,Želim da probam ponovo'', izgovori i pruži ruku kako bi joj dodao novu strelu. Andrej se nasmeši otkrivši zube, a onda ih zari u donju usnu.

,,Ko bi rekao da toliko loše podnosiš poraz.''

,,Nisam poražena, tek sam počela.''

,,Dobro'', podiže ruke u znak predaje. ,,Probaj ponovo.''

I ponovo je promašila.

Možda joj ovo zaista nije ležalo.

,,Naginješ se ka meti'', jednu ruku je položio na njena leđa, a drugu tik kod ključnih kosti, ispravljajući joj stav.

,,Kako da znam da me zapravo sve vreme ne sabotiraš jer ne želiš da budem bolja od tebe?''

Zacerekao se, osetivši kako se od njegovog daha par zalutalih pramenova kose pomeraju na njenom vratu.

,,Da li zaista misliš da bi ikada bila bolja od mene u nečemu?''

,,Možda se bojiš da ću te naterati da klečiš i da ponavljaš pred svima kako sam najbolja i da si ti zapravo klipan što to nisi shvatio na vreme.''

Izgovorila je ne pogledavši ga, fokusirana na strelu i tetivu koju je istom razvukla, tek sekund kasnije osetivši njegove usne kraj njenog uha. Zaledila se. Znala je da je razvukao onaj šeretski osmeh, hrapavo se zakikotavši i zagolicavši joj izloženi vrat. Nešto u njenoj utrobi je zaigralo, nateravši je da diše isprekidano.

,,Jedini put kada klečim pred ženom je kada vrišti moje ime.''

Nije ni primetila kada je otpustila strelu jer je bila previše šokirana onim što je izgovorio, što je mogla da vidi to u svojoj glavi i što je želela isto da izbriše. Bila je zahvalna što je njen užasan pokušaj da pogodi metu bio dovoljno upečatljiv da promene temu.

,,Vau, zaista si užasna u ovome.''

,,Ti si užasan.''

,,Razmaženo derište.''

,,Samodopadni idiote.''

,,Prekidam li nešto?'', začula je Markusov glas iza sebe. Nosio je istu crvenu uniformu i stajao je na desetak koraka od njih, prekrštenih ruku i pogleda koji je bio između zbunjenog i namršetnog. Markus je uvek bio vedar i nasmejan, i retko ga je viđala ovoliko ozbiljnog; razumela je da je to bio samo zaštitnički nagon kada se nalazi pored muškarca kojeg i nije preterano podnosio.

,,Ne'',

,,Da'', izgovori Andrej preko princeze, nateravši je da ga prostreli pogledom. ,,Upravo utvrđujemo koliko je loša u streličarstvu.''

,,Nisam loša. Ti si loš trener'', branila se, iako je bila svesna toga da nije bio loš trener. Štaviše, bio je odličan, bresprekoran. Ona je bila ta koja nije mogla ostati dovoljno usresređena kada se nalazio toliko blizu nje. Osetila je žaoku krivnje pomislivši na Viktora. ,,Markuse, gde ti je tata? Želim da porazgovaram sa njime o nekom drugom luku. Nemam poverenja u ovaj koji mi je pukovnik tako olako dao.''

Andrej pored nje joj se izruga na to, ali ono što joj je privuklo pažnju je bilo Markusovo lice. Poprimilo je bolnu grimasu, stegavši vilicu i primetivši trzaj njegove gornje usne.

,,Bojim se da to nije moguće'', delovalo je kao da je još jače stegao ruke oko grudi.

,,Zašto?''

,,Ostaviću vas nasamo'', Andrej promrmlja više za sebe nego njima, znajući da ga trenutno nisu slušali. Bili su previše usresređeni jedno na drugo i na bol koja je mogla da se preseče strelom koju je do malopre pokušavala da ispali valjano.

,,Markuse, zašto nije moguće?''

Markus se ispusti nešto nalik osmehu puno bola i tuge, nateravši je da mu priđe bliže. Primetila je suze u njegovim očima i knedlu koja se jedva spuštala niz njegovo grlo.

,,Zato što je mrtav, Kat'', izgovori najzad, gotovo jecajući. ,,Poginuo je ono veče kada su napali Etijorani.''

Katerina nije mogla da oseti noge. Otvorila je usta u želji da nešto izgovori, ali reči nisu izlazile. Zurila je u Markusa zaprepašćeno.

,,Zašto mi nisi ništa rekao? Mogao si da mi kažeš kada sam se probudila.''

,,Bila si loše.''

,,Ti si bio loše, takođe'', izgovori oštrije no što je želela. ,,Prestani da me stavljaš ispred sebe. Imala sam pravo da znam. Imala sam pravo da budem tu za tebe.''

Prstima je prošao kroz gustu kosu, zadržavši je na temenu koji sekund duže, gledajući u tlo. ,,Imala si druge brige.''

,,Markuse, o čemu govoriš?'', bila je poražena, tužna i besna, besna što su je uvek stavljali ispred sebe, besna što nije video koliko joj je stalo do njega. ,,Markuse, ja sam ti prijatelj. Ti si mi poput brata, zaboga. Pričaj sa mnom. Zar to ne znaš? Zar ne znaš nakon svih ovih godina da takve stvari prolazimo zajedno?''

Našla se tik ispred njega, zureći u oči boje meda koje su bile pune suza koje je svim silama pokušavao da proguta grižući donju usnu.

,,Ne možemo biti uvek tu jedni za druge, Kat. Nismo više deca. Nismo već neko vreme'', prošaputa. ,,Imaš drugi život sada.''

,,Ne verujem ni u jednu reč koji izgovaraš'', odbrusi mu gorko, pokazavši mu zube. ,,Povređen si. Sve ovo te boli i proždire iznutra i ne želiš to da priznaš sebi. Znam, Markuse, jer i ja to činim isto. Prepoznajem to stiskanje vilice, i te progutane suze i osećanja koja te teraju da pucaš po šavovima. Znam. I ne planiram da se pomerim sa ovog mesta dok ne shvatiš da ne idem nikuda, Markuse. Ovde sam. I neću te pustiti da se udaviš.''

Grudi su mu se ubrzano dizale i spuštale, posmatrajući je kao da će se srušiti svakog trena. Ruka mu je drhtala kada je prešao njom preko lica, a onda se udaljio od nje, poraženo se spustivši na travu, leđima prilepljenim uz drvo kod kojeg su se uvek igrali kao deca.

,,Boli, Kat'', reče najzad, zureći u šake koje su slabašno visile sa njegovih kolena. ,,Boli kao sam đavo i nisam siguran da će ikada prestati.''

Srušila se kraj njega, spustivši glavu na njegovo rame. ,,Osećaš kao da je bol podivljala rana koja stalno gnoji. Kao da će eksplodirati svakog trena, ali zapravo te samo još više preplavljuje. Kao da imaš groznicu, potpuno nemoćan da normalno funkcionišeš'', osetila je kako klima glavom. ,,Osećala sam isto od one večeri kada je tata preminuo. Osećala sam kao da je deo mene poneo sa sobom. Kao da... da jedan deo mene živi poput fantoma. Kao da je sve vreme tu, ali ga ne osećam.''

,,Da li postaje lakše?''

Katerina se slabašno osmehne, ali joj osmeh ne dopre do očiju. ,,Volela bih da mislim da postaje'' prošaputa u njegovo rame. ,,Ali mislim da vremenom toliko naviknemo na tu bol da je više ni ne primetimo. Ne sećaš se više vremena kada nije bila sa tobom, jer je uvek tu - pulsira ispod površine.''

Markus se pomerio kako bi obavio ruku oko nje, prelazeći njom preko gornjeg dela leđa. Nedostajalo joj je sve ovo, njegovi zagrljaji, njihovi razgovori. Uvek su imali neizrečeni odnos, odnos koji je prevazilazio sva prijateljstva i formirao nešto jače, iskrenije, čisitije. Pomislila je na reči koje joj je izgovorio Andrej u kočiji o tome kako porodica nije krv koja teče tvojim venama, shvativši da je Markus baš to - Porodica, i mnogo više.

,,Mardžori je u pravu. Zaista smo užasni sa ispoljavanjem osećanja.''

Oboje se zakikotaše, iako im se nešto u grudima stezalo. ,,Zaista jesmo.''

,,Mislim da ću joj reći'', reče nakon par trenutaka tišine. ,,šta osećam. Mislim da ću eksplodirati ako joj ne kažem uskoro.''

,,Mislim da bi trebalo. Znaš da ona oseća isto prema tebi. To se može videti kilometrima daleko.''

,,Uvek sam se bojao da joj se možda ideja o meni sviđa više od mene samog. Da će shvatiti da je pogrešila. I da više nećemo biti prijatelji.''

,,To se neće desiti'', Katerina uzme njegovu ruku u svoju. ,,Mardžori voli svaki deo tebe. Ti si divna i brižna osoba, Markuse. Imaš srce veliko kao čitav Rejvenšild. Ako bude odlučila da nisi dovoljno dobar za nju, lično ću je premlatiti.''

Markus se nasmeja iz srca. Nedostajao joj je njegov smeh.

,,Mislio sam da ti je bolja prijateljica od mene.''

,,Volim vas oboje. Zaista. Celim srcem vas volim oboje i zaslužujete jedno drugo. Zaslužujete da budete srećni.''

,,Da li je dobar prema tebi?'', upitao ju je Markus iznenada, palcem prelazivši preko njene šake.

,,Ko?''

,,Pukovnik'', reče. ,,Da li te čini srećnom?''

Katerina prasne u smeh, a Markus nabra obrve zbunjeno. ,,Ne znam o čemu govoriš.''

Bila je šokirana njegovom insinuacijom, i dalje jedva zadržavajući smeh.

,,Mislio si da se nešto dešava između nas?''

,,Zar se ne dešava?''

,,Svi Sveci, ne'', rukom poče mahati u vazduh i razrogačenih očiju odmahne glavom. ,,Tek smo počeli da podnosimo međzsobno prisustvo bez da poželimo da ubijemo jedno drugo. Zašto si pomislio nešto tako suludo?''
,,Primetio sam kako me posmatra. Kao da sam mu pretnja."
,,Vezan je za mene zakletvom. Naš odnos je drugačiji. Komplikovaniji. I još uvek pokušavamo da shvatimo kako funkcioniše", prizna Katerina. ,,Uostalom, mislim da mi se dopada neko drugi."

Markus se na poslednju rečenicu nasmeja i odmahne glavom u neverici. Nikada jedno drugo nisu posmatrali u nekom drugom smislu osim porodice, jer su oboje znali za jedno drugo pre nego što su bili svesni okoline i bilo čega drugog.

,,O?'', Markus izvi obrvu znatiželjno. ,,Da li je general u pitanju?''

,,Kako znaš?''

,,Filip mi je rekao da je video da se držite za ruke na većanju. I bio je besan nakon tvog predloga da odeš kući.''

Katerina se ugrize za usnu prisetivši se načina na koji ju je posmatrao nakon veća. I njegovog hladnog tona, pun trnja i nečeg gorkog.

,,Mislim da sam sve upropastila'', prizna tiho, ponovo spustivši glavu na njegovo rame. ,,Bila sam brzopleta i potkopala sam ga. Pred svima. Bila je to glupa odluka.''

,,Žao mi je, Kat. Da li mu nisi verovala?''

,,Ne'', odmahne glavom. ,,Nije ništa učinio da mu ne bih verovala. Bila sam samo... nepromišljena i glupa. Bio je uvek dobar prema meni i fin, i ne znam zašto sam to učinila.''

Oboje su izdahnuli istovremeno, posmatrajući pejzaž koji se prostirao ispred njih, pun drveća i reke koja je prolazila kraj dvora.

,,Ako je svestan koliko si posebna, neće mariti za to'', prošaputa u njenu kosu, nateravši Katerinu da poželi kada bi je malo manje smatrali posebnom. Kad bi prestali da je precenjuju.

,,Nemaš predstavu koliko si mi nedostajala, Kat'', prošaputa u njenu kosu. ,,Mardžori takođe. Mislio sam da nedostaje deo mene.''

,,I ja sam to osetila'', podigla je glavu kako bi ga pogledala. Pogled mu je i dalje bio pun tuge, ali lice mu je bilo nežno, opušteno. Delovao je umorno.

,,Voleo bih kada ne bi morala da se vratiš. Voleo bi kada bi mogla da ostaneš zauvek ovde.''

,,I ja bih to volela, Markuse. Više od svega'', ugrize unutrašnjost obraza dok je to izgovarala, pokušavši da suzbije bol u grudima. ,,Sve ovo... postaće još gore. Već jeste. Ne želim da ovo bude poslednji put da vas vidim.''

,,Neće biti'', odmahivao je glavom odlučno. ,,Neće biti. Sve ovo će se uskoro završiti i ponovo ćemo biti zajedno. Vratićeš se na dvor. I ponovo će sve biti kao nekada.''

,,Šta ako ne bude?''

Položio je šake na njene obraze, prodorno je pogledavši, osmehnuvši se način na koji je to uvek činio. ,,Imaćemo svo vreme ovog sveta da to promenimo. Zajedno.''

___________

Hvala svima koji prate ♥

Ostavite svoj glas i komentar, jako mi znači ♥