Koncentrisala se na udubljenje koje je napravila u kori velikog bora i oslobodila suvišan vazduh nakupljen u plućima, bacivši bodež ka svojoj meti. Bodež je hitrim okretanjem prostrujao vazduhom i zario se u željenu tačku. Pobedonosno se nasmešila po ko zna koji put tog jutra zbog svog preciznog gađanja.

Bacanje noževa je bila stvar koju je naučila od svog ujaka Filipa. Volela je činjenicu što je i sa ocem i sa ujakom imala aktivnosti koje su bile samo njihove. I nije mogla da ne bude ponosna na to koliko je u obe bila dobra. Mačevanje je iziskivalo mnogo više naprezanja, a bacanje noževa joj je bilo poput vožnje bicikla. Telo joj je već zapamtilo šta treba činiti, kolika je udaljenost potrebna da se nož obrne dovoljan broj puta da bi se zario u metu i koji položaj treba zauzeti. Jedino što joj je bilo potrebno jeste adekvatan nož za bacanje – a sada je i to imala.

Izvukla je bodež iz drveta, i dalje se diveći dršci prekrivenoj smaragdima i kvarcom, potiskivajući Andreja iz svojih misli. Potisnula je Viktora. I potisnula je sve što je imalo veze sa njenim roditeljima. Sve što ju je zbunjivalo i stvaralo trnje oko srca je odložila po strani. Jedino što je sada bilo bitno jeste disanje i bodež u njenim rukama.

,,Neko nam je vredan'', začula je Ninin zvonki glas iza sebe u trenutku kada je zamahnula bodežom. Odeća koju je nosila se poklapala sa Katerininom – pantalone koje su joj davale dovoljno prostora za kretanje i bluza dugih rukava u boji njenog odreda.

,,Samo mi je potrebna distrakcija'', okrenuvši se ka Nini, ugledala je i Luku koji je prekrštenih ruku posmatrao Katerininu tehniku.

,,Prilično si dobra u bacanju'', izgovori Luka ne pokušavajući da sakrije svoju iznenađenost.

,,Imala sam dobrog učitelja.''

,,Sto mu svetaca! Mogu li ga videti?'', Nina je ushićeno i razrogačenih očiju prekinu, usmerivši svu pažnju na bodež koji je Katerina držala u rukama. Princeza se nasmeje i pruži joj ga. Nina je upijala svaki delić njega na isti način na koji je Katerina činila prvog puta kada ga je ugledala.

,,Nije li to Poskok?'', upita Luka fascinirano, digavši obrvu. Katerina klimne glavom.

,,Popov mi ga je poklonio nakon ceremonije'', reče, igrajući se ivicom tkanine rukava.

,,Zaista? Samo ti ga je poklonio?'', Nina upita.

,,To je sitnica'', nehajno slegne ramenima. ,,Rekao je da je tradicija pokloniti savijaču nešto što će ga služiti.''

,,Naravno, služiće te običan set noževa za bacanje ili manžetne koje eksplodiraju kada ih bacis na tlo, ali ovo je jedinstveno. Ne postoji nijedan bodež nalik ovom.''

,,Možda samo voli unikatne stvari'', reče Katerina ponovo slegnuvši ramenima, pokušavajući da zvuči što pribranije. Fjedorov ju je posmatrao značajno nekoliko trenutaka, kao da pokušava da razbije enigmu koja se našla pred njim.

,,Da, možda.''

Nekoliko trenutaka kasnije se pojavila Anja u crvenoj odeći za trening u pratnji mladića kojeg Katerina nije poznavala. Po boji odeće, zaključila je da se radi o momku iz četvrtog reda. Ignorišući se sa Anjom dovoljno dugo da ne izbije bilo koji vid okršaja, Katerina ni ne primeti kada se Tatjana pojavi ni od kuda.

Nosila je haljinu boje pepela sa korsetom punim sitnih vezica. Haljina je isticala njene hladne oči i mermeran izraz lica, isti onaj koji je toliko bio učestao kod dosta pripadnika savijača. Sličan onom koji je imao i sam Andrej – osim što je u njegovim očima tinjila određena žaoka vatre dok vreba poput predatora.

Sa rukama sakrivenih iza leđa, dobro je osmotrila svo petoro. Stajali su jedni pored drugih u razmaku od metar, spremni na ono što im je mučiteljica pripremila. Katerina je znala da će danas imati poseban trening sa Tatjanom, ali nije očekivala i po jednog pripadnika iz svakog reda savijača. Stegavši ruke u pesnice, sakrila ih je iza leđa, a onda ispravila leđa poput strele i isturila bradu poput pravog vojnika, sakrivši zajedno sa svojim šakama svaki vid brige i rasejanosti koja je mogla da je oda.

,,Danas će svako od vas demonstrirati svoje sposobnosti'', Tatjana pređe odmah na stvar, ne časeći časa. ,,Pozvani ste jer je svako od vas najbolji u svom redu. I očekujem samo najbolje rezultate u toku današnjeg treninga. Pokazaćete našoj ljubimici kako se zapravo moći prizivaju i koriste.''

Anja frknu na očigledan sarkazam u Tatjaninom glasu. Katerina oseti potrebu da učini isto, znajući da se odlično pokazala na ceremoniji i predstavljaju pred Vrhovnim kraljem.

Tatjana pucne prstima i stvoriše se pet čovekolikih lutki visoke oko dva metra, po jedna ispred svakog od njih. Katerina osmotri savijače oko sebe, ali njihova lica su bila kamena, ne odavajući nijednu emociju. Mrzela je što još uvek nije mogla da se navikne na to.

,,Vi ste vojnici. Pripadnici armije Vrhovnog kralja. Naučeni ste da znate da se odbranite, ali isto tako znate i kada je potrebno da ubijete. Danas će svako od vas dobiti po jednu priliku da to i učini.''

Demonstrativno pokaza ka lutkama, a onda se obrati Luki da istupi. Katerina osmotri njegovo hladno i ozbiljno lice, sušta suprotnost njegovom razdraganom osmehu i rupicama koje je otkrivao smejući se šalama koje su zbijali. Momak kojeg je ona poznavala je delovao kao običan mladić iz kraljevstva, bezazlen i pun dobrih namera. Momak koji je sad stajao ispred nje je bio proračunati ratnik – a po potrebi i ubica.

Mladić stade na nekoliko koraka dalje od lutke, pomerivši ramena nekoliko puta oslobađajući nakupljenu tenziju u njima. Čula je pucketanje njegovog vrata, a onda ispravi leđa poput strele, spreman za napad. Nabrao je obrve i fokusirao se na beživotnu metu ispred sebe. Podigao je desnu ruku, svi prsti osim srednjeg i kažiprsta su bili savijeni, ponavljajući kružni pokret nekoliko puta pre nego što je vetar počeo da joj mrsi kosu raspuštenu preko leđa. Delovalo je kao da dolazi oluja. Katerina se okrenula oko sebe u divljenju, shvativši da se nevreme bilo prisutno samo na prostoru na kojem su se oni nalazili. Nebo iznad Palate je i dalje bilo vedro bez ijednog oblačka.

Oluja vetrova je kretala silovito, naterašivši sve da se odmaknu koji korak unazad. Luka je i dalje bio oštrog pogleda, fokusiranog na svoju smrtonosnu kreaciju. Stegao je šake blizu grudi, usmeravajući pravac oluje pre nego što je raširio obe ruke i naterao oluju pravo na lutku. Katerina je sa divljenjem posmatrala prelepu kataklizmu koja se dešavala ispred njenih očiju.

Par trenutaka kasnije, oluja je nestala - kao i lutka koja je bila namenjena Luki, ne ostavljajući ništa za sobom.

Luka se zadovoljno osmehnuo, a onda se okrenuo na pete i vratio na svoj položaj. Anja je bila naredna, istovremeno zavodljivo i smrtonosno se krećući ka svojoj žrtvi. Njen napad se dosta razlikovao od Lukinog, nije stvarala plamenove koji su uništavali kožu žrtve dok se ne pretvori u pepeo. Ona je delovala poput otrova – iznutra.

Prošle su sekunde dok Katerinine oči nisu spazile dim koji je dopirao ispod površine lutke. Anja je usresređeno napadala iznutra, topeći materijal od kojeg je meta bila napravljena poput voska. Katerina nije mogla da ne bude zadivljena njenom tehnikom. Bila je izvanredna – iako je imala konstantnu potrebu da je povredi.

Vesela i razdragana Nina je otvorila zemlju pred sobom, čekajući da lutka propadne u ambis beznađa, a onda je zatvori. Vesela i razdragana Nina je bila u stanju da natera tlo da neprijatelje žive proguta. Katerini se niz grlo spusti bolna knedla; što zbog činjenice da nije znala razmere njihovih moći dok ih nije videla na delu, što zbog toga što je znala da nije sposobna da nešto slično učini.

Poslednji mladić, Mihail, u jednom potezu je svog neprijatelja uspeo da udavi napunivši mu pluća vodom.

Naspram svih njh, Katerina je bila niko. Predstavljala je njihovog spasitelja, a zapravo nije bila ni približno dobra poput njihovih najboljih savijača. Svi su zurili u nju iščekivajući njen pokušaj.

,,Hajde, dete, nemamo ceo dan'', procedi Tatjana.

,,Ne znam šta treba da uradim.''

,,Skontaj.''

Delovalo je kao da namerno želi da razbesni Katerinu, nateravši je da odluči da kanališe baš te emocije koje joj je govorila da izbegava. Katerina istupi, osećajući blag povetarac kako joj miluje obraze, te zažmuri. Osetila je peckanje moći u prstima, prizivajući sećanja na noć kada je dvorac bio napadnut. Prisećala se vrisaka, krvi, beživotnih tela i životinjskog cerenja Etijoranina. Grudi su počele da se dižu ubrzano sa njenim disanjem, osećajući kako je bes preplavljuje i meša se sa moćima koje su vrištale da izađu na površinu. Silovito je stegla šake u pesnice, kanališući moć, a onda ih raširi u naletu najveće energije, otkrivajući snop svetlosti koji se kretao ka lutki poput smrtonosne oštrice. Prošao je delić sekunde pre nego što je videla kako prepolovljena lutka pada na tlo.

,,Opet kanališeš bes'', odgovori joj Tatjana monotono kao da govari o činjenicama. ,,Ali nije loše za prvi put.''

Znala je da je to najbliže komplimentu što će ikada od nje dobiti i zahvalno ga prihvati. Tatjana ih je posmatrala još nekoliko trenutaka sa nedokučivim izrazom lica, a onda im reče da su slobodni. Već u narednom trenutku su Ninine ruke bile oko njenog vrata, ponosno cičeći.

,,Znala sam da ćeš uspeti!'', delovalo je kao da je steže sve jače i jače od uzbuđenja, ali Katerina nije marila. Prijalo joj je da ima uza sebe osobu kao što je Nina. Divila se njenoj veseloj ličnosti i pored svih tragedija i odbacivanja koje je doživela.

,,Posrećilo mi se.''

,,O, pa ne bih ja to nazvala srećom'', slegne ramenima uz kikot. ,,Ti si mnogo više od toga.''

Vraćali su se ka Palati kad je ugledala nepoznatu i veoma raskošnu kočiju kako staje ispred Palate Evermor. Luka i Nina su bili udubljeni u razgovor oko narednog treninga koji je trebao Popov da im održi kasnije tog dana da nisu obraćali pažnju na ono što je privuklo Katerini.

,,Da li očekujemo nekog posebnog danas?'', upita Katerina, nateravši oboje da odvrate pogled od jedno drugog.

,,Rekla bih da je to kočija Nikolajevog.''

,,Što znači da zastupnici šest kraljevstva danas zasedaju'', doda Fjedorov na Nininu konstataciju.

,,Biće krvavo'', doda Nina uz uzdah i prekrsti ruke preko grudi.

,,Zar je zaista toliko loše? Ne bi li trebalo da zasedaju o planovima za rat i oslobođenje?''

,,Više se raspravljaju nego što se dogovaraju. Ipak je to sastanak nadobudnih i arogantnih zastupnika koji žele da se osete važnim što raspravljaju o stvarima na koje sami kraljevi ne žele da troše vreme'', frkne Fjedorov neodobravajući.

Ali na pomen svih šest kraljevstva, naravno, osim onog dela Rejvenšilda kojim je upravljao Kralj Tame poznat i kao Šedoufols, Katerinino srce ustukne. Ako su bili prisutni zastupnici Najtfolsa, Vinterfolsa, Fajrbenda, Ešborna i predstavnici Vrhovnog kraljevstva, to je značilo-

,,Moram da idem'', Katerina je potrčala koliko je noge nose, ne čuvši ni reči koje su Nina i Luka izgovorili od siline uzbuđenja koje je osetila. Trčala je toliko brzo da je mislila da će joj srce svakog trenutka iskočiti iz grudi. Bila je zahvalna što je bila u odelu za trening, omogućivši joj lakše kretanje.

Zaobišla je grupu savijača koji su se nalazili u predvorju, promumlavši izvinjenje devojci koju je zakačila laktom u prolazu. I dalje okrenuta ka devojci kojoj se izvinila, lupila je u nečije čvrste grudi. Osetila je šake na svojim ramenima, a onda i miris sandalovine, noći i mesečine.

Viktor.

,,Mogu li da znam gde se moja draga savijačica svetlosti zaputila toliko hitro?'', posmatrao ju je ljubopitljivo, izvivši obrvu. To je bio prvi put da ga vidi nakon nekoliko dana. Da bude preciznija, od večeri kada su se poljubili. Vešto je uspevala da izbegne obojicu, ne želeći da se suoči sa osećanjima koja su je zbunjivala.

,,Zapravo, tebe sam tražila.''

,,Nije valjda?'', šeretski se osmehne. ,,Već sam pomislio da me namerno izbegavaš.''

Katerina se nervozno nasmeje. ,,Znam da je izgledalo kao da jesam, ali poslednjih par dana su bili veoma zbunjujući. Trebalo mi je vremena da se saberem.''

Ponovo se igrala rukavom bluze, skrenuvši pogled sa njegovog lica koje je bilo sve samo ne povod za odvraćanje pogleda.

,,Razumem. Imaš svo vreme ovog sveta da razmisliš o svemu što osećaš.''

Katerina se slabašno osmehne, znajući da vreme nije nešto što iko od njih ima na pretek.

,,Da li ideš na zasedanje?'', upita naprasno, uhvativši ga nespremnog. Uputio joj je znatiželjan pogled.

,,Zapravo, da. Idem na vanredno zasedanje. Želim li da znam kako si to saznala?''

,,Možda samo brzo sklapam kockice.''

Nevino slegne ramenima, a on se nasmeja. Imao je zanosan pogled, onakav koji te opčini i učini da se osećaš obrgljenim njegovim čarima.

,,Zašto mi se čini da imaš određen zahtev po tom pitanju'', začkilji ka njoj, a ona nemo klimne glavom. ,,Pretvorio sam se u uši.''

,,Mogu li da pođem sa tobom?'', upita ga nakon kratkog oklevanja.

,,Da li si sigurna da želiš da prisustvuješ sastanku? Nije ništa drugo do mešavine testosterona i loših predloga u većini slučajeva.''

Oboje se zakikotaše na to. Bogdanov ju je posmatrao nekoliko trenutaka zamišljeno, sa donjom usnom među zubima, kao da vaga da li je to pametna odluka.

,,U redu'', reče nakon kratkog razmatranja. ,,Ali nemoj posle reći da te nisam upozorio. Znaju biti veoma neprijatni. Neće mariti što si žensko.''

,,Onda ću im dati povoda da začepe.''

Grohotno se namejao, nateravši Katerinu da se nasmeje i sama, uživajući u milozvučnoj melodiji koju je stvarao.

Nekoliko minuta kasnije, našli su se ispred sale za pregovaranje i nakon što je Viktor utešno spustio ruku na njeno rame, ušetali unutra. Sva mesta su bila i dalje slobodna osim jednog koje je zauzeo čovek srednjih godina, plave kose i plavih očiju. Bio je širokih ramena i obučen u ponoćno plavo odelo, predstavljajući sliku i priliku osobe koju je poznavala – njene majke.

,,Ujače!", ciknula je, privukavši mu pažnju. Prošle su milisekunde od trenutka kada ju je ugledao do skakanja iz stolice i jurnjave u zagrljaj.

Stegla ga je čvrsto bacivši ruke oko njegovog vrata, ne želeći da prekine zagrljaj u strahu da će nestati i da je sve ovo samo san. Delovalo je kao da je i on osećao isto, ljubeći je u slepoočnicu i milujući po kosi. Osetila je suze u uglovima očiju koje su se borile da izađu.

,,Ne mogu da verujem da si to zaista ti'', uspela je da izgovori na njegovom ramenu.

,,Palčice, nemaš predstavu koliko si nam nedostajala'', odmakne se iz zagrljaja kako bi položio ruke na njene obraze i dobro je osmotrio. Njegove svetle oči su bile kristalne od suza, na isti način na koje su bile oči njene majke kada ju je poslednji put videla. Ujak Filip nije bio neko ko je olako zaplakao ili pokazao da ga nešto tišti, načinivši ovom prilikom bol u njenim grudima što ga vidi takvog.

,,I vi meni svi nedostajete. Beskrajno'', nagnula je glavu u njegovu šaku, upijajući toplotu njegovog dodira. Zaboravila je koliko je volela da zaspe u njegovom naručju kada je bila dete. ,,Da li su svi dobro?''

,,Pokušavaju'', Filip stisne usne. ,,Nije isto bez tebe, Palčice.''

Palčice.

Samo ju je on tako zvao. Dobila je taj nadimak kada je imala pet godina. Markus i Katerina su se igrali žmurki kada je naišao ujak Filip i odlučio da im se pridruži. Markus i Katerina su imali zadatak da smisle plan i da se sakriju, a on će ih tražiti. Katerina je znala savršeno mesto za skrivanje, mesto za koje niko nije znao. Sakrila se u udubljenju drveta na bregu blizu dvora, kikoći se u iščekivanju da će je ujak Filip pronaći svakog časa.

Ali on je nije pronašao.

Posle nekog vremena je Katerina zaspala i otplovila toliko daleko u snovima da nije čula povike njenih uplašenih roditelja, ujaka i Markusa. Tek kada je pala noć je Katerina ispuzala iz svog skrovišta, taman dovoljno da je ujak Filip, koji je presvisnuo od brige, spazi. Grleći je na isti način na koji je to činio i sada, rekao je da je njeno skrivanje u udibljenju drveta tako nešto što bi Palčica učinila.

Katarina je tada prasnula u smeh, smejući se čitavim putem do Palate.

Nije imala predstavu ko je bila Palčica.

Začula su se vrata iza njih i nagovestila nečiji ulazak, te se oboje odmaknuše jedno od drugog. Ujak nije ispustio njenu ruku iz svog stiska, kao da je i dalje proveravao da li je stvarna. Odlučan topot koraka ju je naterao da pogleda ka vratima, znajući da je njegov siguran korak nesvesno memorisala.
Andrej.

Uspela je da pročita iznenađenje u njegovom pogledu pre nego što je vratio bezizražajni štit na lice. Prebacio je težinu s jedne noge na drugu netremice promatrajući nju i njenog ujaka, predstavnika Vindfolsa. Učtivo se naklonivši, prošao je kraj nje kao pored duha i zagnjurio u stolicu na desnom kraju okruglog stola.

Delovalo je kao da nije bila jedina koja je pokušavala da igra igru izbegavanja.

,,Sedi kraj mene'', izusti Filip pre nego što se smestio u stolicu kraj Andreja. Viktor se smestio sa njene leve strane. Nekoliko trenutaka kasnije, i ostali zastupnici dvorova su ušetali u prostoriju.

,,Ko je ovo?'', zareža pomalo zdepasti čovek zalizane kose i prkosnog tamnog pogleda smestivši se u stolicu. ,,Mislio sam da publika nije dozvoljena.''

,,Ovo je moja nećaka, Simone Pavlov'', izgovori Filip, isturivši bradu. ,,Mislio sam da možda duboko u tebi postoji barem naklonost prema ženama, ali izgleda da osnovna kultura nije neophodna u Ešburnu.''

Andrej je pokušao da priguši smeh, udubivši se još više u stolicu i prebacivši desno stopalo preko kolena.

,,Pritom je i štićenica ove Palate'', doda Viktor hladno i proračunato, izgubivši svaki nagoveštaj one opuštene prilike kojoj je bila svedok mnogo puta. ,,Kako mene lično, tako i pukovnika Popova. Zahtevamo da se svi ophode prema njoj kao i prema nama. A ne želite da naljutite vrhovnog Kralja zato što ne poštujete našeg spasioca, zar ne?''

Na licu Simona Pavlova se ukazalo gorko neodobravanje koje je pokušao da proguta, ali je bilo previše bolno. Laktove je naslonio na drvenu površinu stola, a prste pripio formirajući piramidu. Nije delovalo kao da je prihvatio kritiku iole dobro.

,,Nismo ni seli, a već ste spremni za partiju opsežnih dosetki i uvreda'', uzdahne čovek smeđe uglađene kose i mladolikog lica. Nije mogao da bude stariji od trideset i neke; mada izgled je vrlo lako mogao da zavara. Nosio je odelo od skupog materijala koje Katerinino oko nije moglo da prepozna, a sudeći po amblemu zvezdanog neba koji se nalazio na njegovim grudima, nije joj bilo potrebno puno da prepozna o kome je reč.

Konstantin Nikolajev, predstavnik Najtfolsa.

Ubrzo je upoznala i preostala dva zastupnika kraljeva Fajrbenda i Vinterfolsa – Lev Maksimov i Pavel Morozov.

,,Pa, gospodo, čemu dugujemo zadovoljstvo ovog naprasnog sastanka?'', upita Andrej, nateravši jezu duž Katerinine kičme. Gotovo da je zaboravila da se nalazi nedaleko od nje. Glas mu je bio formalan i autoritativan, sličan onom koji je čula kod Viktora.

,,Zadovoljstvo?'', Pavel Morozov ispljune te reči poput okorele psovke. ,,Pristalice kralja Tame su napale sela koja pripadaju Vinterfolsu. Imamo stotine stradalih vojnika. Mislim da je to dovoljan razlog za naprasno sastajanje osim ako niste previše zauzeti bacanjem čini.''

Viktor je bio u pravu kada je rekao da su ovo sastanci mešavine testosterona i loših predloga. Mada, ona bi rekla da se više radilo o testosteronu i prevelikoj aroganciji.

,,Poslaćemo još vojske'', izgovori Viktor.

,,Nije stvar u slanju vojske već što vaša rešenja nisu dugoročna'', procedi Pavel. ,,Kralj Albert neće dopustiti da kralj Tame dođe do njegovog dvora i zahteva preuzimanje istog. Znate da je to sledeća etapa. Oslabljaju nas postepeno dok svi ne budemo imali izbora osim da padnemo u njegove kandže. Zaista mislite da smo toliko očajni da ćemo prihvatiti vašu grupicu dečice koja se igra činima u slobodno vreme?''

Prezir prema savijačima je bio opipljiv u svakoj njegovoj izgovorenoj reči. Katerina je nemo pratila okršaj između zastupnika, shvativši da i da ima nešto da kaže, verovatno je neće poslušati.

,,Ako ne želite dečicu, onda možete slobodno otvoriti kapije i sačekati kralja Tame da dođe do vas lično.''

,,Da li je ovo za vas šala, pukovniče Popov?'', pogled mu je bio pun otrovnih strelica dok se obraćao Andreju kome je lice i dalje bilo kameno. Katerina nije mogla da prokljuvi kako je mogao uvek da bude tako smiren, ali neki deo nje mu je zavideo.

,,Ne, nije šala'', nalaktio je desni lakat na ivicu naslona stolice, a prsti leve ruke su tupkali po površini stola. Možda ipak nije bio u potpunosti smiren. ,,Ali svaki put odbijate naše predloge. Dolazite sa željom da se nešto uradi, ali čim vam se nešto predloži, vi odbijete. Znate da raspolažemo armijom izuzetno obučenih vojnika. A to ne bih rekao da ih nisam sam obučio i znao na šta su sposobni.''

,,Slažem se sa pukovnikom'', izgovori Nikolajev. ,,Mislim da niste u situaciji da se cenkate, gospodine Morozov. Civili umiru, a sa njima i vaši vojnici.''

,,Ali i da pošaljete novu trupu ka Vinterfolsu, pitanje je da li ćete pronaći ikoga. Pristalice mogu već biti na putu ka drugom kraljevstvu'', izgovori Lev Maksimov, zvonkim glasom. Zlatna kovržava kosa mu je padala preko čela, isticajući njegove privlačne crte lica.

,,Možete ih prerušiti'', naprasno izgovori Katerina, nesvesna da je to izgovorila naglas. Ubrzo su svi pogledi bili upereni u nju, uključujući i trojicu muškaraca sa njene strane.

,,Izvinite, cenjena Filipova nećako, zašto bismo uopšte vas išta slušali? Ne sećam se da ste postali deo ijedne strane koja se pita'', Simon joj se ponovo obrati, a Katerina mu uputi otrovni pogled. Počinjalo je da deluje kao da je nešto lično imao protiv nje.

,,A ko je vama dao ovlašćenje da upravljate bilo kim i dajete dozvolu za govor? Koliko sam upućena, sloboda govora još uvek postoji, a ukoliko imate određeni kompleks niže vrednosti i osećate se ugroženo što se žena setila nečega što vi niste, izjavljujem žalost vašem krhkom egu.''

Nastao je muk u prostoriji. Viktor je ispod stola neprimetno spustio ruku preko njene, pružajući joj podršku. Na Andrejevim i Konstantinovim usnama je titrao prekriven osmejak. Simon je ljutito provlačio vazduh kroz zube.

,,Trebalo je tako nešto da očekujem od naslednice Vindfolsa'', izgovori. ,,Oduvek sam mislio da je potrebno odseći vam jezik.''

,,Obratiš li se još jednom tako mojoj nećaki, jedini kome će faliti jezik ćeš biti ti'', Filip udari šakom o sto.

,,Nemojte se trošiti, vojvodo Stepanov'', Andrej spusti ruku na Filipovo rame i vrati ga u stolicu iz koje je umalo ustao i bacio se ka Simonu. ,,Mislim da je princeza dovoljno sposobna da to i sama uradi.''

Katerina ne sakri iznenađenje na njegove reči. Gledala ga je u čudu, ne verujući da ju je upravo odbranio. Andrej ju nije pogledao, bio je usresređen na Simonovo lice koje je menjalo bolje svake sekunde. Pogled mu je bio proračunat, predatorski i pun nemog upozorenja. Simon je poraženo ućutao.

,,Sad, ukoliko ste završili sa raspravom, voleo bih da čujem šta princeza Aleksejeva ima na umu'', Konstantin usmeri pogled ka njoj iščekujući obrazloženje, posmatrajući je sa dozom opipljive fascinacije.

__________

Poglavlje je malo duže, ali tu je!

 Kroz nekoliko narednih poglavlja će krenuti radnja da se jako zahuhtava, pa se nadam da će vam se svideti dalji tok radnje.

Hvala svima koji čitate ♥