Stajala je neko vreme unezverenog pogleda piljeći u vrata balkona poput pobesnelog risa, stiskajući šake u pesnice. Dahtala je isprekidano, osećajući kako je moć pecka u prstima.

Neću puknuti.

Neću puknuti.

Neću mu dati to zadovoljstvo.

Odmahivala je glavom pokušavajući da ubedi sebe u svoje reči, ne želeći da pokaže Popovu koliko su njegove reči i postupci uticali na nju. Kako se usuđuje? Želeo je da je iznervira, da dokaže da može da je poremeti. I mrzela je što je bio u pravu. Mrzela ga je što je stalno nalazio kako da dopre do nje na najgori mogući način. I mrzela je što mu je dozvolila da joj bude toliko blizu. I dalje je osećala njegov dah na svom licu, besno se ugrizavši za usnu. Osetila je metalni ukus na vrh jezika.

Izvevši još jednom vežbu disanja koju ju je učila Tatjana, vratila se u dvoranu. Želela je samo da se povuče u svoju sobu, mirno i neprimetno. Znala je da je sa ovoliko ljudi u blizini to prosto nemoguće, ali bilo je vredno pokušati.

Pogledom je šarala po dvorani ukrašenoj u zlatnoj nijansi, tražeći najkraći i najidealniji put do hodnika. Ali pogled joj se zaustavio na njega. U svom crnom odelu na kojem je igrala polarna svetlost zavodnički je stajao kraj izlaza iz dvorane, razgovarajući sa devojkom duge crne kose u balskoj haljini boje vina koja je bila obasipana rubinima; zaključivši da je ili deo jednog od kraljevstva ili imućne porodice. Katerina je po njenom profilu mogla da zaključi da je bila izuzetno lepa. Andrej ju je posmatrao na način kao da je jedina osoba prisutna, smejući se onom što je govorila. Imao je pogled koji je mogao da vas učini da se osećate ili kao najbitnija osoba na svetu ili kao da ne zaslužujete ništa.

Primakavši čašu usnama, odvojio je pogled od devojke i fiksirao ga na Katerinu. Nije znala kako je znao gde da pogleda. Da li je mogao da je oseti? Nemoguće, to je besmislica, svađala se Katerina u svojim mislilma sa sobom. Uputila mu je prkosan pogled i isturila bradu kao da se sprema za bitku. Vragolast osmeh mu je titrao u uglovima usana, očiju punih žara koji vrište nevolja. I dalje ne skidajući pogled sa Katerine, primakao je usne devojčinom uhu, šapnuvši joj nešto. Devojka je klimnula glavom, uzvrativši mu osmeh. Znala je šta čini, osetila je njegove čari na sebi te večeri na balkonu. A i sam je znao kakav uticaj ima na druge. Zašto ju je uopšte bilo briga? Zašto je imala želju da ga udara pesnicama u grudi dok joj ne utrnu?

,,Zašto si toliko napeta na sopstvenoj ceremoniji?'', trgao ju je Ninin glas, nateravši je da prekine borbu pogleda koju je održavala sa Andrejem. Ninina tamna kosa je bila podignuta, a uši su joj krasila dva ljubičasta kamena koji su joj se slagali sa haljinom. Videći je u ovom izdanju, Katerina je sa sigurnošću mogla da izgovori da njena razdragana prijateljica oduzima dah. ,,Da li se nešto desilo?''

,,Ne'', reče brže no što je očekivala, a Nina je pogleda iskosa, shvativši da joj nije poverovala. ,,Možda.''

,,Nemoj mi reći da ste Popov i ti ponovo imali okršaj'', rekla je to u nadi da će joj Katerina reći ne, ali ugledavši Katerinin izraz lica, Nina frkne. ,,O, sto mu svetaca! Možete li se vas dvoje obuzdati? Večeras ste toliko ranjivi i toliko ste oduzimali dah da sam verovala da će se zla kob među vama smiriti, ali ne, pet minuta kasnije vi ste ponovo jedno drugom za vratom. I to ne u romantičnom, seksi smislu.''

,,Nina!'', cvilnu Katerina. ,,U moju odbranu, on je bio kriv.''

,,Želim li da znam oko čega ste se ovaj put pokačili?''

Katerina se ugrize za usnu ponovo se prisetivši njegovih usana toliko blizu njenog lica i njegovih šaka preko njenih zapešća. Toplina njegovog tela je isijavala, mešala se sa hladnim noćnim vazduhom. Katerina se stresla. Nije smela više da razmišlja o tome šta se desilo na balkonu – naročito ne o njemu.

,,Oko obične gluposti'', slagala je, nesvesno bacivši pogled na mesto gde je nekoliko trenutaka ranije Andrej zavodio nepoznatu devojku, ali njega više nije bilo na vidiku – kao ni njegove sagovornice.

,,Gde je Luka?'', upitala ju je princeza u nadi da će skrenuti temu. ,,Večeras izgleda veoma šarmantno, zar ne?''

,,Pretpostavljam'', Nina nehajno slegne ramenima i prekrsti ruke prego grudi, isturivši bradu u smeru u kojem je bio Luka. ,,Razgovara sa Petrom i Viktorijom.''

,,Šta se dešava sa vama dvoma?''

,,O čemu pričaš?''

,,Očigledno je da se sviđate jedno drugome'', reče najzad Katerina, a Nina je razgoračenih očiju mune laktom.

,,To nije istina!'', branila se demonstativno. ,,Ne govori to naglas, neko bi mogao da čuje.''

,,Da li bi to bilo loše?''

,,Naravno da bi bilo loše! Mi smo samo... prijatelji'', Katerina ju je posmatrala na isti način na koji ju je Nina posmatrala nekoliko trenutaka ranije – ne verujući joj ni jednu jedinu reč.

,,Zaista?'', Katerina sa nestašnim osmehom prekrsti ruke preko grudi oponašajući Ninu koja je samo nemo klimnula glavom. ,,U redu. Reći ćeš mi kad budeš bila spremna.''

,,Spremna? Spremna na šta? Da li ti je Luka nešto rekao?''

Lančana pitanja koja je Nina imala za nju su ostala da lebde u vazduhu opazivši Bogdanova koji im je prišao korakom laganim poput mačke.

,,Moja jednaka'', prišao joj je i ponovo poljubio ruku, probudivši leptiriće u Katerininom stomaku. ,,Bila si izvanredna večeras.''

,,Drago mi je što sam ostvarila očekivanja.''

,,Premašila si ih, kao i uvek'', osmehnuo se otkrivajući zube, a onda prošaravši pogledom po dvorani, spusti usne uz njeno uho. ,,Želiš li da učinimo jednu jako zločestu stvar i pobegnemo sa ceremonije?''

Katerina se osmehnula od uha do uha.

,,Ništa lepše nisam čula cele večeri.''

Bogdanov se milozvučno nasmeja, onim smehom koji je mogao da osvetli čitavu dvoranu iako je bio satkan od senki. Uhvativši je za ruku, kretali su se spretno kroz gužvu, izbegavajući znatiželjne poglede i ljude koji su želeli da popričaju sa bilo kim od njih dvoje.

U tišini su koračali do njene sobe, uživajući u nedostatku reči i muzike koja ih je okruživala čitave večeri. Njegova topla ruka je i dalje bila oko njene, osećajući poznato peckanje u prstima. Pitala se da li je i on to osećao.

,,Pa, stigli smo'', rekla je demonstrativno, leđima i dlanovima se oslonivši na drvena vrata svoje sobe.

,,Stigli smo'', ponovi Bogdanov, izgovarajući reči usporeno. Pogled mu je bio sanjiv i posmatrao ju je sa dozom fascinacije i intimnosti koju nije videla od one večeri u sobi za strategiju – ali i tada je bilo određenog okolišanja sa njegove strane, okolišanja kojeg sad nije bilo u njegovim očima. Posmatrao ju je kao da je ispred njega nešto što je odlučio da želi i da nije ništa moglo da ga spreči u tome.

Katerinino srce je ustuknulo, a grudi su počele naglo da se dižu, posmatrajući ga znatiželjno. Želela je da vidi njegov sledeći korak, a po njegovom pogledu znala je da ga neće dugo iščekivati. Bogdanov nije bio neko ko nije pokazivao šta želi, a kada je nešto naumio bio je spreman da zapali sve do temelja da to i dobije.

Usisavajući donju usnu među zube, Bogdanov je prišao Katerini korakom toliko laganim da je mogla da upije svaki njegov pokret do detalja i ureže ga u sećanje. Stajao je ispred nje, toliko blizu da je mogla da oseti toplotu njegovog tela. Glava mu je bila blago nakrivljena kako bi bolje osmotrio njeno lice, nateravši Katerinu da se izgubi u ambisu njegovih očiju koje su plesale sa senkama noći. Progutala je knedlu i oblizala usne, čvrsto pritisnuvši ruke na hladno drvo kao potporu da se od iznemoglosti ne prosipa pred njegovim nogama.

Njegovi prsti su plesali po ivici njene vilice, na sličan način na koji je to iste večeri činio Andrej, ali u Bogdanovim prstima nije bilo neispričanih upozorenja i ukusa loših odluka. Katerina isturi bradu ne bi li okrznula njegove usne svojim, nateravši ga da ekstatično izdahne.

,,Nemam predstavu koliko dugo razmišljam da učinim ovo'', prošapta na njenim usnama i dalje je zanosno posmatrajući. Mirisao je na sandalovinu, noć i mesečinu.

,,Onda uradi to.''

Bilo je sve što je uspela da izusti pre nego što su njegove usne našle put do njenih. Poljubac nije bio nežan, bio je pun strasti, moći i požude koja nije mogla da se kontroliše. Imao je ukus moći, baruta i beznađa. Njegove ruke su sa njenih uzavrelih obraza zalutale na struku, a njene su se našle u njegovoj gustoj kosi. Svojim telom ju je priljubio uz vrata, da prekidajući poljubac kao da im od toga zavise životi. Magija ispod njihovih koža se komešala, igrajući zavodljivi ples i boreći se za prevlast. Katerini je napokon bilo jasno zašto su priče o suncu i mesecu bile epskih razmera, o kojima su pesnici pevali, a ljudi čeznuli – njihovo pomračenje je bilo neizbežno, praćeno erupcijom osećanja i moći koje se nisu mogli kontrolisati.

Želela je da spere Andrejeve otrovne dodire i reči sa sebe i iz svojih misli, zamenjujući ih požudnim i strastvenim poljupcima i dodirima Bogdanova. Želela je da ga izbriše iz svog sećanja, iz dela koji je na trenutak uhvaćen u slabosti pod njegovim dodirom.

Začuvši korake u blizini i kikotanje, uspeli su da se odvoje na trenutak jedno od drugog, nateravši Bogdanova da prostenje u znak pobune.

Ne trošeći vreme na razmišljanje, Katerina otvori vrata sobe i povuče Bogdanova za kragnu ne bi li ga sklonila od znatiželjnih pogleda. Izgledalo je da mu se njena inicijativa svidela jer je u mraku mogla da spazi senku vragolastog smeška.

,,Mislim da ću morati da ponovim da ne prestaješ da me iznenađuješ'', šeretski se osmehnuo. Katerinini dlanovi su bili na njegovim čvrstim grudima, osećajući izdajničke otkucaje njegovog srca. Bio je nešto viši od nje, ali je to nije sprečilo da ga pohotno privuče sebi i poljubi. Nežno je prostenjao na njenim usnama, obavivši ruke oko njenog struka i povukavši je još ka sebi, kao da želi da upije svaki deo nje.

Dopadalo joj se kako čini da se oseća. Moć i strast su se preplitale u njihovim venama, shvativši zašto ju je magnetski privukao od prvog momenta kada ga je ugledala.
Moć je opasna stvar; privlači i opija poput pitkog nektara i dok shvatiš da se radi o otrovu koji te izjeda iznutra, već bude prekasno.

Ruke koje su lutale po njenim ramenima i spuštale ka butinama i činile da gori svaki deo njene kože, naglo su se zaustavile kada su začuli kucanje sa druge strane vrata. Bogdanov je zainteresovano izvio obrvu.

,,Očekuješ još nekog, draga?'', okrznuo joj je donju usnu zubima, mameći je da vrati usne na njegove.

,,Ne, koliko znam'', odmakne ga od vrata i zagladi kosu rukama, ne bi li se iole dovela u red. Katerina pročisti grlo i udahne kako bi smirila svoje nemirno srce, a onda otvori vrata, pustivši prigušeno svetlo iz hodnika da uđe u sobu.

Osetila je kako joj noge ponovo klecaju, ugledavši Andreja na drugoj strani. Senka mu je padala preko lica, kosa nemirna i razbarušena kao da je neko prolazio prstima kroz nju, osetivši tračak besa pomislivši na devojku sa kojom je flertovao. Ruke su mu bile sakrivene iza leđa, a zagonetni osmejak titrao u uglovima usana.

,,Loš tajming?'', preo je poput mačke, izvivši obrvu, ponovo joj vrativši scene sa balkona u sećanja. Zainteresovano je skenirao njene nabrekle usne i crvene obraze na prigušenom svetlu hodnika, kao i haljinu koja se pomalo zgužvala pod Bogdanovim prstima. Šeretski se nakezio, kao da je otkrio tajnu koju niko nije doznao, a onda zabavljeno digne obrvu. ,,Otrovnice, bila si nevaljala.''

,,Ućuti'', prosiktala je, zalupivši vratima za sobom i izašavši na hodnik. Prekrstila je ruke preko grudi, ispitivački ga posmatrajući. ,,Šta želiš?''

Nekoliko trenutaka ju je posmatrao u tišini, prelazeći vrhom jezika preko gornjeg veza zuba, kao da vaga šta će joj naredno reći.

,,Ranije sam zaboravio nešto da ti dam'', prišao joj je bliže, a Katerina pokuša da potisne želju da se odmakne. Našavši se ponovo blizu njega, svaki Bogdanov dodir je bio nedovoljan da prikrije ono što joj je on činio. Stavio je ruke u kojima je bila crna kutija sa zelenom mašnom ispred nje. ,,Poklon.''

Katerina je naizmenično gledala u kutiju i u njega, tražeći neku skrivenu nameru koju je mogao da ima. Da li je želeo ponovo da je nauči neku lekciju?

,,Zaboravio si pre ili nakon što smo došli do zaključka da me toliko ne možeš podneti da me odguruješ od sebe?''

Andrej se kiselo podsmehne, a onda zubima pređe preko donje usne.

,,To je deo tradicije'', reče. ,,Savijaču kojem se zaklinješ na vernost treba pokloniti nešto što će ga služiti. Tako da je ovo tvoj poklon. Bez caka i skrivenih lekcija'', zadnji deo izgovori kao da je mogao da pročita šta joj se trenutno motalo po glavi.

Katerina sumnjičavo preuzme kutiju od njega, očešavši njegove prste svojima. Da nije znala bolje, pomislila bi da je osetila trzaj pod prstima. Kutija nije bila teška, a ni preterano lagana, ne dajući Katerini naznaka šta bi u kutiji moglo biti. Skinuvši svilenu mašnu sa kutije, podigla je poklopac. Razdvojila je usne u neverici, ne umejući da sakrije iznenađenje koje je osetila.

Poskok.

Bio je to bodež na kojem je Ksander radio prethodnih dana i kojem se toliko divila. Drška prekrivena smaragdima i kvarcom, a vrh bodeža isklesan u otrovu poskoka. Ispustila je dah koji je zadržavala u šoku, i dalje ne skidajući pogled sa bodeža.

,,Poklanjaš mi... Poskoka?'', jedva je izgovorila dok je vadila oštricu iz kutije i prelazeći prstima preko oštrih ivica u divljenju.

,,Kako znaš da je Poskok?''

,,Ksander mi je pokazao ovaj bodež'', napokon podigne pogled ka njemu, ne umeći da sakrije sve što je u tom trenutku osećala. Izgledao je iznenađeno što je to znala. ,,Rekao je da ga je izradio za tebe.''

,,Jeste.''

,,Ne mogu ga uzeti'', odmahne glavom nakon dugog posmatranja, i pruži mu bodež. Andrej ne podiže ruke da ga preuzme. ,,Izradio ga je za tebe.''

,,Da, izradio ga je za mene jer sam želeo da ga poklonim tebi.''

,,Ali-''

,,Nema ali'', izdahne. ,,Napravio ga je po onome što sam mu ja rekao. Znao je da je bodež zapravo namenjen tebi. Bodež od otrovnice za otrovnicu.''

Katerina se grohotno nasmeje.

,,Zaista? Zato si me nazvao otrovnicom? Jesi li zaista toliko vremena proveo razmišljajući o nadimku koji će ići uz bodež?''

Naslonio se leđima uza zid kraj nje, prekrstivši ruke preko grudi. Na usnama mu je titrao iskrivljen osmeh koji mu nije dopirao do očiju.

,,Možda jesam. Možda nisam'', slegne ramenima, zadirkujući je. ,,Izgleda da nikad nećeš saznati.''

,,Užasan si.''

,,Ali ti se to dopada'', prišao joj je dovoljno blizu da oseti njegov dah na licu dok je to izgovarao potpunim šapatom i šeretskim osmehom, a onda se naglo odgurne od zida. ,,Prosledi našem generalu moje pozdrave.''

Nestao je iza ugla, ostavivši je u pola izgovorenih reči. Želeo je da ostavi utisak da je ovo bila samo sitnica za njega i da ga nije bilo briga što je u sobi očekuje general i najbolji prijatelj koji mu je bio poput brata. Katerinu prožme nešto nalik mešavini ljutnje i razočarenja što nije pokazao nijednu emociju na to, kao i činjenica da je o tome uopšte razmišljala. Bogdanov je bio u njenoj sobi. Dopadao joj se. Dopadao joj se način na koji joj moć ključa u venama kada je dodiruje. Želela ga Bogdanova. Nije želela Popova; Popova kojeg je prezirala.

Ušla je u sobu i ugledala Bogdanova na tapaciranoj stolici u uglu. Brada mu je ležala na ruci, košulje zgužvane od Katerinine želje i očiju koje sijaju u mraku.

,,Poklonio mi je bodež'', izgovori Katerina.

,,Uvek je imao dobro oko za posebne stvari'', izgovori Bogdanov dok se protezao poput mačke i došetao do nje, nežno joj sklanjajući uvojak kose sa lica. ,,A ti si posebna.''

Ovaj put ju je poljubio nežno i kratko, ne dajući Katerini priliku da izbriše Andreja iz svoje podsvesti. Zašto nije mogla da ga otrese?

,,Znaš'', izgovori na njegovim usnama. ''Mislim da nije primereno da ljubiš princezu, a da pritom ne zna ni tvoje ime.''

Bogdanov se grohotno nasmeje pre nego što utisne još jedan poljubac i poželi joj laku noć.

,,Viktor'', izgovori poput uspavanke i najslađeg prokletstva koje je čula.

___________________

Hvala svima koji čitaju ♥

Mišljenja? ♥