Probudio se ujutru, a onda ugledao Elenu kako leži kraj njega i mirno spava. Ustao je, istuširao se, pa otišao do kuhinje kako bi skuvao kafu, kad mu je zazvonio telefon. "Kaži?"

"U sedam večeras polećemo, ovi hoće da se sutra uveče nađemo u Sinaju."

Vuk je počeo da se smeje. "Ma nemoj da me zajebavaš, ozbiljno, gde idemo?"

"U Sinaj, jebote, jesi li gluv?", Mitar je zarežao.

"Idemo u Transilvaniju? Da nećemo možda u lov na Drakulu?", upitao je umirući od smeha.

"Daj, jebote, uozbilji se. Ako treba, lovićemo i Drakulu, ali taj posao ćemo uzeti."

"Pa, baš i nisam zainteresovan da se jurim sa vampirima, zarad love.", cerekao se.

"Budalo, u pet da si na aerodromu."

"Biću, ne brini.", progunđao je i spustio slušalicu.

"Jel sve u redu?", Elena je upitala sa vrata.

Okrenuo se i pogledao je. Na sebi je imala samo njegovu majicu i gaćice. Uzdahnuo je kad mu je penis odmah reagovao na nju. "Jeste, ali neću biti tu par dana.", promrmljao je, stavio kafu na sto i seo na stolicu.

Sela je preko puta njega. "Gde ideš?", tiho je upitala. Nije imala naviku da ga ispituje gde ide i šta radi, ali nikada nije bio duže odsutan od jednog dana.

"U lov na Drakulu.", nasmejano je rekao, ali je dobio mrk pogled od nje. "U Transilvaniju, zbog posla, sa tvojim dekom i Mitrom.", promrmljao je.

"U Transilvaniju?"

"Mhm, partneri žele da se tamo nađemo."

"Zašto baš tamo?"

Uzdahnuo je. Pobogu, koliko pitanja je ova devojka u stanju da postavi i odkud baš danas? Nikad mu do sada nije postaviljala ovoliko pitanja, kad bi joj rekao da ide poslom. "Prvo, Magdalena je želela da se dogovor sklopi na nekom neutralnom mestu, drugo, verovatno im je tamo najsigurnije.", progunđao je. 

Klimnula je. "Razumem."

Skupio je oči. Imao je osećaj da iza tog "razumem" stoji još milion pitanja, koje nije postavljala. "Pitaj.", progunđao je.

"Volela bih da posetim Transilvaniju."

Nasmejao se. "Poveo bih te sa nama, da ne idem zbog posla, lutko. Šta kažeš da jedan vikend, nakon što završim sa ovim poslom, odemo tamo u rzagledanje?"

Osmehnula se. "Važi.", promrmljala je. Ako bi bila iskrena, bila je veoma razočarana što nije mogla da ide i ona sa njima, ali je bila razumna devojka, pa je shvatala da ne može da ide sada sa njim. Uostalom, sigurno bi joj i bilo dosadno, dok bi on radio. 

Ponovo mu je pozvonio telefon i on se nasmejao kad je video da ga Magdalena zove video pozivom. "Hej, kevo?"

"Hej, šta radiš?", raspoloženo je upitala.

"Pijem kafu sa Elenom i..."

"Okrenu da je vidim." Uradio je šta je rekla i Elena joj je mahnula. "Kako si?"

"Dobro, Magdalena, ti?"

"I ja, pakujem se, za tri sata putujem u Transilvaniju.", veselo je rekla.

Vuk je raširio oči, a onda okrenuo kameru ka sebi. "Gde bre?"

"Dolazimo i Danilo i ja, sine. Nikola i ja mislimo da ne treba da se sami nađete sa njima.", progunđala je.

Uzdahnuo je. "U redu, onda se vidimo tamo.", promrmljao je i spustio slušalicu.

"Baš je lepo videti kako si se obradovao majci.", Elena je zajedljivo rekla.

Nasmejao se. "Samo nikad nisam radio sa njom direktno, a ono što sam čuo mi već nagoveštava da nećemo imati ni tren odmora, dok sve ne završimo."

"Shvatam, moram da krenem, rekla sam Neveni da ćemo se u jedan naći na kafi.", promrmljala je.

Klimnuo je glavom, ustao, a onda je poveo ka vratima. Obuhvatio joj je lice rukama i zahtevno je poljubio. "Vidimo se čim se vratim?"

Klimnula je glavom. "Važi.", promrmljala je, pa ga ponovo poljubila. "Čujemo se?"

"Mhm, zvaću te kad budem mogao.", promrmljao je, otvorio joj vrata, a onda je još jednom poljubio i ona je otišla. Na brzinu se spakovao i u pet je već bio na aerodromu. "Gde slećemo?"

"U Bukureštu, posle ćemo autom do Sinaja, jebeš mi sve, ovo je najluđe mesto na kojem sam morao da idem radi posla.", Mitar je progunđao.

"Mislim i da znam ko nas je uvukao u ovo. Nikola, jesi li ti dogovarao susret?"

Odmahnuo je glavom. "Magdalena mi je javila."

"Tačno sam znao.", promumlao je.

Mitar se nasmejao. "Misliš da nema poverenja u nas?"

Odmahnuo je glavom. "Ima, Mitre, ali ne može ona da sedi i razmišlja, mora da bude prisutna. Zovu nas, hajmo.", progunđao je i njih trojica su ušla u avion. "Gde nas čekaju?"

"U Sinaju."

Vuk je prevrnuo očima kad je ugledao roditelje kako se ljube i smeju, dok su ih čekali u nekom restoranu. "Ne bi vas ubilo da pokažete malo pristojnosti.", progunđao je.

Magdalena se zasmejala, a onda ustala i zagrlila sina, a onda pogledala u Nikolu, priužila mu ruku, pa i njega zagrlila. "Dobro veče, prijatelju. Drago mi je da te konačno vidim. Upoznaj Danila."

Nikola se nasmejao, pa pružio ruku Danilu. "Čast mi je da te najzad upoznajem."

"Takođe, Nikola. Sedite."

Magdalena se pozdravila sa Mitrom, a onda i ona sela. "I kako ste putovali?"

"Odlično, kevo, samo nismo tako odmorni kao ti."

Nacerila mu se. "Mi smo došli privatnim avionom, moj muž se potrudio.", rekla je. "Pa, Nikola, kako je, jebote?"

Nikola se nasmejao. "Mnogo bolje, nego u zatvoru, a od kako sam se vratio, uz vašu pomoć, posao ide fantastično."

"To je malo, da živim i sto života, ne bih mogla da vratim, koliko si me zadužio. Nego, da se manemo toga. Sad da čujem i zanima me sve, Vuče, od a do š.", progunđala je kad je krenuo nešto da je pita

Klimnuo je i njih trojica su počeli da joj pričaju sve. "To je, od prilike to."

Pogledala je u Danila. "Šta ti misliš, jedini?"

"Pola-pola. Oduvek smo bili korektni prema našim saradnicama, zato i svi hoće da rade sa nama." 

Osmehnula se. Bila je tako prokleto ponosna na svog muškarca. "Nikola?"

"Delim mišljenje sa Danilom."

"Mitre?"

"Ja sam tu samo da pomognem šta treba, ne i da se mešam u odluke, Đavolice."

Danilo se nasmejao. "Čim te je pitala, želi i da čuje i tvoje mišljenje. I?"

"Naravno da se slažem, Danilo. Tu smo svi na dobitku."

Klimnuo je. "Vuče, pretpostavljam da deliš mišljenje sa nama?"

Slegnuo je ramenima. "Naravno, jedino je bitno da preuzmemo taj posao.", promrmljao je.

"Odlično. Rezervisali smo vam sobe u hotelu preko puta."

"A vi?"

Nacerila se. "Mi idemo u "Hoblin" hotel."

Vuk ju je bledo pogledao, a onda odmahnuo glavom i nasmejao se. "Vas dvoje se ponašate kao dva tinejdžera.", rekao je cerekajući se.

Mrko ga je pogledala. "Tebi bi bolje bilo da počneš tako da se ponašaš, nego što glumiš mangupa.", odsekla je.

Pocrveneo je. "Kako ti kažeš, majko.", ironično je promrmljao. 

Nastavili su da se smeju i razgovaraju, a onda su se nešto posle ponoći rastali. Vuk je ušao u svoju sobu, a onda uzeo telefon i okrenuo Elenu. Javila mu se tek posle trećeg zvona. "Molim?"

"Gde si ti to?"

"Rešile smo Nevena i ja da večeras izađemo malo. Šta ti radiš?"

"Ništa, sad smo zavrišili sa večerom.", promrmljao je.

"Jel sve u redu, Vuče?"

"Da, da, naravno. Lepo se provedi da drugaricom. Čujemo se sutra.", progunđao je i spustio slušalicu. Ako bi bio iskren, ni najmanje mu se nije sviđalo to što je izašla bez njega, ali nije želeo da oda svoju ljubomoru, na karaju krajeva, nije ni imao prava da joj prigovara, jer je zbog prirode posla i sam morao da izlazi bez nje.

"Šta je bilo?", Nevena je upitala Elenu, kad je videla njen namršten izraz lica.

Uzdahnula je. "Nemam pojma, jebote. Navodno je sve u redu, ali imam osećaj da je ljut.", progunđala je.

Nevena se nasmejala. "Ja samo mislim da je on ljubomoran, Ele. To sam primetila i kad smo izlazili zajedno."

Elena ju je bledo pogledala. "Na šta ljubomoran, jebote?"

Zacerekala se. "Na druge momke, dušo, na druge momke. Misliš da nije primetio koliko te gledaju?"

"Ma daj, bre, ne lupetaj. Prvo, ja nisam gledala ni jednog, drugo, da bi na nekog bio ljubomoran, treba da ga voliš, a on..."

"Je zaljubljen do ušiju, a da toga nije ni svestan, Ele."

"Ne znam."

"Zato ja znam. Nemoj da slušaš šta priča, Ele, gledaj šta radi."

Elena se zamislila. Da, reči i dela mu se nikako nisu poklapala. U poslednja dva meseca je više vremena provela kod njega, nego kod kuće. Bili su razdvojeni samo kad je radio, ili kada je ona imala obaveze na fakultetu. Duboko je uzdahnula. "Nadam se da si u pravu, Nevi."

"Ja se ne nadam, ja znam da jesam.", arogantno je rekla.

Vuk tu noć oka nije sklopio, šetao je kao lav u kavezu. Ljubomora ga je mučila, a u glavi je zamišljao razna scenarija. Bilo je oko tri sata posle ponoći kad mu je Elena poslala poruku da je stigla kući. Prvo je pomislio da ignoriše poruku, ali ju je ipak nazvao i dugo su razgovarali. "Evo, evo!", dreknuo je kad je neko zalupao po ko zna koji put. "Daj, mama..."

Magdalena je ušla u sobu, ne obazirući se na njegov mrk pogled. "Dva sata je, a u pet je ručak sa partnerima, dokle misliš da spavaš?"

Uzdahnuo je. "Pričao sam sa Elenom do pet.", progunđao je.

Magdalena se nasmešila. "Veruj mi da te razumem, Vuče. Noćima sam provodila sa tvojim ocem na telefonu, ali posao nije trpeo. Nije smeo da trpi. Ponekad bih bila na izmaku snaga, ali sam gazila dalje. Dakle, ako želiš i jedno i drugo, onda moraš da budeš spreman i da provodiš noći sa Elenom i da radiš.", nežno je rekla.

Uzdahnuo je. "U pravu si."

"Možeš i da se vratiš na fakultet i zaposliš kao svi normalni ljudi.", promrmljala je i pogledala ga.

Nasmejao se. Nije mogla da sakrije da je ponosna na njega, ali isto tako i da bi mnogo više volela da se bavi običnim poslom. Prišao joj je, zagrlio je oko ramena i poljubio je u obraz. "Znam da bi ti volela..."

Uzdahnula je. "Samo se pitam da li bi krenuo drugačijim putem, da sam bar ja bila van svega ovoga.", progunđala je.

Osmehnuo se. "Verujem da bih. Sve što sam želeo je da budem poput tebe."

Nasmešila se. Morala je da prizna da je u tom trenutku bila najponosnija majka na svetu. "Bićeš ti i bolji od mene, Vuče, ali... Budi onda poput mene i kad voliš, a ne poput sebe.", progunđala je.

"Hej, šta to znači?"

"Vuče, ne želim da se mešam, znaš da se nikad nisam mešala u tvoj odnos sa devojkama, ali Elena zaista ne zaslužuje da bude samo jedna više na broju.", nežno je rekla.

Osmehnuo se. "I nije."

Izvila je obrvu. "Ne?"

Odmahnuo je glavom. "Ne, nije. Možda nikad nije ni bila, ne znam."

Klimnula je. "I nije, ali lepo je što si to priznao sam sebi, sine. Vodi računa, smučiće joj se da bude večita kombinacija, posle ćeš se kajati."

"Ne brini, srediću sve."

"Dobro, to sam htela da čujem. Čekamo te dole, požuri.", promrmljala je, poljubila ga u obraz, a onda izašla iz sobe.

Vuk je duboko uzdahnuo, pa stao kraj prozora i zagledao se van. Znao je da je Magdalena u pravu, ali ga je bilo strah vezivanja i obaveza. Onda je pomislio i na to da može da izgubi Elenu i to mu se ni najmanje nije sviđalo. Uzdahnuo je, pogledao na sat, a onda počeo da se sprema. Rešio je da će o ovome razmišljati nakon što završi sa poslom, ioanko odavde nije bio u mogućnosti ništa da uradi. Sad mora da se skoncentriše na posao. Poslao je Eleni poruku da će joj se javiti kad završi sa poslom, a onda izašao iz obe i pridružio se ostalima.