Bilo je nešto posle jedanaest kad je Elenin avion sleteo na aerodrom u Moskvu. Prošla je carinu i odmah ugledala Vuka kako je čeka.  Bio je baš upadljiv i među tolikim narodom, nije mogla a da ga odmah ne primeti. Prišla mu je. "Hej...", promrmljala je.

"Hej, lutko. Jesi li za tu kafu, pre nego što te odvedem kod moje majke?"

Elena se nervozno nasmejala. "Naravno, mislim da bih odložila još koji sat pre nego što je upoznam.", progunđala je.

Prasnuo je u smeh. "Nije ona tako loša kako pričaju, Elena. Samo za one koji joj se zamere.", dodao je kad ga je nepoverljivo pogledala.

Osmehnula mu se. "Videćemo."

Zaustavio je taksi, pa joj otvorio vrata, kako bi ušli, dok je taksista ubacivao njen kofer u gepek. "Dokle, gospodine?"

"Crveni trg."

Taksista je klimnuo glavom i pokrenuo auto. Elena je zadivljeno gledala u Moskvu, okupanu toplim, popodnevnim suncem. "Nikad nisam nešto bila impresionirana Moskvom, do sad. Mnogo je lepša uživo, nego na slikama."

Vuk se nasmejao. "Meni je najpeša zimi, lutko. Onda zaista dobije onu svoju pravu čar.", promrmljao je.

Klimnula je glavom. "Mogu da zamislim. Gde idemo?"

"Na Crveni trg, odatle ćemo prošetati do moje kuće, nema deset minuta peške."

"Opa, visoko.", promrmljala je.

Nasmejao se. "Sve ćeš shvatiti kad vidiš Magdalenu.", rekao je cerekajući se. 

Uskoro su bili na Crvenom trgu, izašli su iz taksija, uzeo je njen kofer i povukao ga za njima. "Vau...", rekla je kad ju je uveo u jedan kafić. Sav u crno belim, elegantim tonovima, veoma intiman, ali i veliki. 

"Dođi.", promrmljao je, pa je poveo ka suprotnim vratima. Uskoro su se nalazili u bašti restorana, koja kao da se nije nalazila u centru grada, već u ogromnoj šumi. Svuda između stolova su bila posađena drva, a baštu je okruživala visoka živa ograda, uz koju su se puzale ruže puzavice raznih boja. Izvukao joj je jednu stolicu, pa seo na stolicu suprotnu od nje. Došao je konobar, naručiji su po kafu i limunadu i on je otišao. "I?", nasmejano je upitao.

"Fenomenalno je, nisam znala da ti posećuješ ovakva mesta."

Nasmejao se. "Kafić  majčinog mog strica, u stvari, strine. Ona je sve ovo uradila i od ovog kafića napravila ovo. Ne bi verovala koja je ruševina bio kad su ga uzeli.", promrmljao je.

"I ona se bavi istim poslom, kao i vi."

Prevrnuo je očima i odmahnuo glavom. "Ne, ona je hirurg."

Elena je klimnula glavom. "Njeni roditelji..."

"Ovde se roditelji ne mešaju svojoj deci u izbor, uvek su ga poštovali, kao i moje roditelje, a i oni su njih."

"Znaju..."

Vuk se zasmejao. "Svi znaju ko su, ali su dobili azil i to je to."

Klimnula je glavom. Po njenom mišljenju, to nije bilo u redu, nije bilo pravedno, ali je rešila da se ovog puta ujede za jezik. Ako je rešila da mu da šansu, morala je svoje predrasude da zadrži za sebe. "Razumem. Malo je čudno biti ovde sa tobom.", promrmljala je.

Izvio je obrvu. "Pozitivni čudno, ili negativno čudno?"

Slegnula je ramenima. "Ne znam, to ću moći da odlučim tek kad odem odavde, Vuče.", mirno je rekla. 

Klimnuo je, konobar je doneo narudžbinu, a onda je pogledao u oči. "I, zbog čega si želela da se vidimo?", direktno je upitao.

Uzdahnula je. "Zato što mislim da smo oboje ishitreno izgovorili i uradili neke stvari, zbog ponosa i ega, pa smatram da bismo to mogli da ispravimo, ako želimo, naravno.", promrmljala je. Ona je želela, ali nije znala da li on želi i da li ga dovoljno privlači da bi pristao da i posle svega nastave tu kombinaciju. 

Uzdahnuo je i slegnuo ramenima. "Meni je to u redu, zašto da ne?", mirno je rekao. "Mislim, privlačimo se, dobro nam je zajedno, ako izuzmemo onih par ispada, ali tek se upoznajemo, a možda ćeš kad odeš odavde imati i manje predrasude o nekome poput mene."

Uzdahnula je. "Neću poreći da ih imam, Vuče, iako mi je deda i sam jedan od vas. Stric me je jednom odveo da ga upoznam u zatvoru i rekao da je to samo naša mala tajna, od tad ga viđam, prema meni je super, ali sve ono što sam čula..."

"Ti se ne sviđa i ne možeš dovoljno da se opustiš sa njim, da bi ga gledala kao i sasvim običnog dedu.", završio je.

"Da."

Vuk se posprdno nasmejao. "Možda se bavimo malo drugačijim poslom od većine, al... Ma videćeš, ovih par dana što ćeš provesti ovde."

"Videćemo."

"Jesi li spremna da krenemo?", upitao je nakon što su popili kafu i nakon što je platio račun.

Klimnula je glavom i duboko uzdahnula. "Idemo.", promrmljala je. Imala je poriv da se okrene i pobegne odavde, ali sada nije imala izbora, pa je mirno krenula za njim.

Magdalena je besno šetala u hodniku ispred tri momka, koji su stajali spuštene glave i streljala ih pogledom. "Dva kamiona, izgubljeno je dva kamiona! Kako, dođavola?", zagrmela je.

"Gazdarice..."

"Nemoj ti meni "gazdarice", nego mi odgovori direktno na pitanje. Koji od vas je tim upravljao?"

"Nijedan."

Skupila je oči i duboko uzdahnula. "Nego ko?"

"Vaš stric, muž i Mrgud, gospođo."

Histerično se zasmejala. "Ono veče kad su me na prevaru ostavili kući, to je ta pošiljka, zar ne?"

"Da, gospođo."

"Vi ste znali za to?"

Ovaj jedan se počešao po glavi i tako ih izdao. "Pa..."

Podigla je ruku. "Ako me sledeći put budete slagali, sve ću slatko da vas pobijem, jel to jasno?", zagrmela je.

"Kevo, ostavi momke na miru. Hajde, momci, idite, ona nek se za ovo obrati mužu.", Vuk je progunđao. Momci su zaklimali glavama i zbrisali, a ona se okrenula ka Vuku i pogledala ga. "Mislim...", krenula je da održi i njemu lekciju, ali je onda ugledala prelepu devojku kraj njega. Odmah je shvatila o kome se radi, pa se osmehnula od uva do uva. "Izvini, molim te, načisto sam zaboravila da si i ti tu. Magdalena, Vukova majka.", promrmljala je i pružila joj ruku.

"Elena, gospođo Magdalena."

Magdalena je prevrnula očima. "Nemoj da mi persiraš, zovi me Magdalena. Hajde, uđite, sad ću ja staviti kafu.", promrmljala je i pogurala ih unutra. "Jedini, ovo je Elena, Iličićeva unuka.", promrmljala je i pokaza na nju.

Danilo, koji je do tog trenutka sedeo i gledao nešto na tv-u, je ustao i pozdravio se sa Elenom. "Danilo, drago mi je.", promrmljao je. 

"Hoćeš sa mnom da mi pomogneš?", Magdalena je slatko upitala Danila.

Klimnuo je. "Naravno.", promrmljao je i krenuo za njom.

"E, sad kreće ribanje."

Elena ga je zbunjeno pogledala. "Zašto?"

"Ćale, stric i Mrgud su više bili okupirani da sakriju od majke da kamioni kreću to veče, nego samim poslom. Očigledno da je pošlo naopako.", promrmljao je.

"Zašto bi krili od nje?"

Uzdahnuo je. "Imala je stomačni virus, hteli su da odmori, a ne da radi, pa su je slagali."

Elena se nasmejala. "To je zaista lepo od njih."

"Objasni to kevi.", progunđao je.

Čim su ušli u kuhinju Magdalena se okrenula ka Danilu, podbočila se i pogledala ga. "Znaš li koliko smo izgubili kamiona?"

Prevrnuo je očima. "Dva. Daj, jedina, nije smak sveta, jebote."

Uzdahnula je. "Nije, Danilo, ali to nisu radili neki amateri, već ti..."

Privukao je sebi i strastveno je poljubio. "Bio sam zabrinut zbog tebe, jedina, ne ljuti se.", umiljato je rekao.

Uzdahnula je i prevrnula očima. "Sve bih dala da se bar jednom mogu naljutiti na tebe. Dobro, ali sledeći put..."

Nežno ju je poljubio. "Sledeći put ću voditi računa.", promrmljao je. 

Osmehnula se i uzvratila mu poljubac. "Šta misliš o snajci? Mnogo je lepa i..."

"Pobogu, jedina, rekao je..."

Prevrnula je očima. "Da to zaista i želi, ne bi je doveo ovde, jedini."

Nasmejao se. "Mislim da se tebi svidela."

"Mhm, deluje kao fino i vaspitano dete, na sve to je izuzetno lepa i vizuelno deluju kao savršen par."

"U pravu si, ali ne manipuliši sa njima, već pusti njih da odluče. Dobro te znam kad nešto želiš, jedina.", dodao je kad je krenula nešto da kaže.

Nasmejala se. "Neću, obećavam, ali imam prava da se nadam."

Zasmejao se i slatko je poljubio u čelo. "Imaš. Vri ti voda."

Klimnula je, skuvala kafu, pa pogledala u Danila. "Hoćeš li ti poneti naše?"

"Mhm.", promrmljao je, uzeo dve šolje i poneo ih za njom. "Izvoli, dušo.", promrmljala je i spustila šolju ispred Elene, a onda drugu ispred Vuka.

"Hvala, Magdalena."

"Nema na čemu. Kako ti je deka?"

"Dobro je, baš sam se pre neki dan videla sa njim na kafi."

"Imaš li njegov broj, volela bih da čujem starog prijatelja?"

"Naravno, daću ti."

Osmehnula joj se. "Hvala ti. Sviđa li ti se Moskva?"

Elena je odahnula, izgleda da i nije toliko strašna koliko pričaju, bar za sad. "Predivna, Magdalena, nikad nisam imala neku želju da je posetim, ali mislim da bih zažalila da nisam. Vuk me je vodio u kafić tvog strica..."

"To je Anin kafić, njegove žene. Slušaj, Elena, ne želim da zvučim grubo, ali ti ćeš spavati u Vukovoj sobi, dok će on spavati na kauču. Shvataš da ja izuzetno poštujem tvog deku i strica i ne želim nikakve komplikacije sa njima.", promrmljala je.

Elena ju je zapanjeno pogledala. "Znaš mog strica?"

"Mhm, detektiva Avramovića, čujem da će postati novi komandir u "Dvadeset devetom novembru", moram da priznam da mi je drago zbog toga. Dobar i kvalitetan mladić."

"To još nije sigurno, Magdalena..."

"Biće."

Elena je zbunjeno pogledala u Vuka. Slegnuo je ramenima. "Mama misli da zaslužuje.", promrmljao je i pocrveneo.

"Da li stric..."

"Šta? AKo misliš na to da li prima mito, ili naređenja od nas, ne, nikad to nije uradio. Izuzetno častan momak, ako izostavimo činjenicu da je na upisu izostavio da kaže ko mu je otac. To je ionako samo sitnica, on sa svojim ocem tad i nije imao nikakvu komunikaciju. Kako ti je drugi stric?"

Uzdahnula je. "Dobro je, iako je pomalo čudak, izbegava nas."

Magdalena se osmehnula. "To mi je drago da čujem. Slušajte, deco, Danilo i ja sad moramo da idemo. Treba da pokupimo Draganu sa treninga, pa smo joj obećali da je vodimo u aqua park."

Vuk je klimnuo glavom. "Lepo se provedite."

Mahnula im je, uhvatila Danila za ruku, pa ga povukla van. Elena je pogledala u Vuka. "Preživela sam."

Vuk se zasmejao. "Jesi, ne brini, većina je preživi.", promrmljao je, a onda joj se približio i spustio usne na njene. Željno ju je poljubio, a onda je ustao, povukao je za ruku i poveo je ka svojoj sobi. Uveo ju je u sobu, zaključao vrata, pa se ponovo okrenuo ka njoj. Uvrzao je ruku u njenu kosu, grubo je privukao ka sebi i željno je poljubio. Povukao je njenu majicu na gore, skinuo je, a onda je oborio na krevet i počeo da spušta poljupce po njenom vratu, spuštajući se ka njenim grudima. Samo ih je okrznuo usnama, pa nastavio da se spušta dole, ka njenom međunožju. Skinuo joj je farmerke, a onda je naterao da raširi noge, pa spustio usne na njenu ribicu. Elena je sve vreme drhtala i teško disala, jako stežući posteljinu ispod sebe. Krikanula je kad je spustio usne na njenu ribicu i izbacila kukove ka njemu. Prvo joj je samo usnama i jezikom obrađivao ribicu, a onda je grubo gurnuo prste u nju i počeo da ih pomera. Nastavio je da pomera prste u istom ritmu, svakim pokretom je sve bliže gurajući ka vrhuncu. Uskoro je svršavala, dok se tresla i trzala ispod njega. Još jednom ju je polizao po ribici, a onda skinuo majicu i svoju trenerku, smestio se između njenih nogu, podigao je na svoj kuk i grubo se nabio u nju. Bio je grub i divlji, cvilela je ispod njega, grebala ga po leđima i čupala ga za kosu, tako mu dajući na znanje da joj prija ono što joj je radio. Uskoroje ponovo svršila, a on je izvadio svoj penis i svršio po njenoj ribici. Ustao je, otišao do kupatila, pomokrio peškir toplom vodom, pa se vratio i izbrisao je. Bacio je peškir kraj kreveta, a onda otišao do stočića, nasuo oboma po viski i dodao joj kad je sela, pa seo do nje. Zapalio je cigaretu i pogledao je. "Da li je problem u tome što želim da ovo bude kombinacija, ili u tome ko sam, Elena?", direktno je upitao.

Uzdahnula je. "Po malo od oboje, Vuče. Zbog kombinacije mogu da izgubim sve privilegije, koje sad imam. Misliš li da se isplati?", ozbiljno je upitala.

Uzdahnuo je. "Ne, ne isplati se.", promrmljao je.

"Rizikovaću. Ni sama ne znam zašto to radim, ali..."

"Zato što je i tebi lepo, koliko i meni, lutko.", logično je zaključio.

Bledo ga je pogledala. "Zaista misliš da bih zbog dobrog seksa..."

Mirno je slegnuo ramenima. "Očigledno da bi, lutko, čim si ovde. Hajde, oblači se, vodim te u obilazak Moskve i na ručak.", promrmljao je, ustao, a onda se na brzinu obukao, pa je sačekao da se i sama obuče, spustio šaku na njena leđa i pogurao je van. Šetali su ceo dan po Moskvi, smejali se i uživali.