Čini mu se da je tek bio zaspao kad ga je probudila zvonjava telefona. "Molim?", pospano se javio.

"Jesam li te probudila?", čuo je Elenin zabrinuti glas.

"Jesi, ali nema veze. Reci?"

"Želiš li da se nađemo?"

Uzdahnuo je i pogledao na sat. Jebote, već je bilo pola jedan. "Dođi do mene, pa ćemo posle gde god želiš.", promrmljao je.

"U redu, tu sam za dvadesetak minuta.", zacvrkutala je i spustila slušalicu.

Uzdahnuo je, ustao iz kreveta, a onda otišao do kupatila kako bi se umio i obavio toaletu. Samo što je stavio kafu začuo je zvono na vratima. Lenjo se odgegao do vrata i otvorio ih. "Dobro jutro, lutko, uđi.", promrmljao je, pa se nadmeno nasmejao kada ga je odmerila. Na sebi je imao samo bokserice i ništa više. Odmerio ju je i penis mu je odmah poskočio. Na sebi je imala previše kratku haljinicu, sa dobrim dekolteom. "Samo ćeš stajati tu?"

Prenula se, pocrvenela do korena kose i ušla u stan. "Izvini.", promrmljala je.

Uhvatio je sa leđa, pribio je uza zid i počeo da se penje šakom uz njenu butinu, do njene ribice. Maknuo joj je gaćice u strani, pa prešao prstima preko nje, a onda ih pokidao, odbacio ih na stranu i namestio je da izvije guzu ka njemu. Smaknuo je svoje bokserice, oslobodio penis i naglo se nabio u nju. Zaječala je i još više izvila guzu ka njemu. Jako ju je uhvatio za kukove i počeo da se grubo nabija u nju, dok joj je usnama prelazio po ramenima. Sve jače se nabijao, a onda je spustio jednu šaku na njen kliktoris i počeo da ga mazi, kako ne bi svršio pre nje. Svršila je, a onda se izvukao iz nje i svršio po njenoj guzi. "Idi operi se, ja ću nam skuvati kafu.", promrmljao je. Klimnula je glabom i otišla do kupatila, a on se vratio u kuhinju, kako bi zakuvao kafu. Spustio ju je na stočić i seo na kauč. "Jesi li završila?"

"Mhm.", promrmljala je i sela do njega. "Zvala sam te sinoć, ali nisi bio dostupan."

Uzdahnuo je. "Imao sam nekih poslovnih problema da rešim.", progunđao je.

"Zar ne?"

"Da, jel to neki problem?"

"Ne, nije, uopšte, ukoliko je problem zaista poslovne prirode.", ironično je rekla.

Namrštio se. "Šta hoćeš da kažeš?", zaskitao je.

"Mislim da si me dobro razumeo, Vuče.", proguđala je. Bila je ljubomorna i to ju je izjedalo. Do tri je pokušavala da ga dobije, ali je odustala kad je shvatila da nema smisla. Jutros kad je ustala videla je da joj je tek oko pola pet stigla poruka da je ponovo dostupan. 

"Ne, nisam te razumeo, budi direktna.", zarežao je. Znao je na šta misli, ali je želeo da mu direktno kaže, a ne da ga podjebava. 

"Mislim ako taj problem nije druga žena.", odsekla je.

Para mu je krenula na uši od ljutnje. Mislio je da je bio jasan kada je rekao neke stvari. "Mislim da sam ti jasno stavio do znanja nekе stvari, Elena. Ako kažem da je bio posao, onda jeste. Nemam nameru da te lažem, ako misliš suprotno, onda je najbolje da završimo sve.", mirno je odgovorio. Nije imao nikakvu nameru da joj se pravda, a još manje da joj polaže račune gde ide i šta radi.

Klimnula je. "Bio si jasan, samo..."

Izvio je obrvu kad je ućutala. "Samo šta?"

"Pomislila sam..."

"Sledeći put dva puta razmisli, lutko. Ja neću trpeti ljubomorne ispade, niti ti pravdati svaki svoj korak.", progunđao je.

"U redu.", promumlala je. 

Zazvonio mu je telefon. "Izvini.", promrmljao je, pa se javio. "Kaži, kevo?"

"Kakav je to problem ispao sa lovom, Vuče?"

"Beli."

"Koliko nam je ostao dužan?"

"Za dve ture."

"Dobro, reci mu da ima sedam dana da vrati lovu, Vuče."

"Teško da će moći.", promumlao je.

"Hoćeš da mi kažeš da ste ga se rešili pre nego što je vratio lovu?", zagrmela je.

"Tako nekako, ne mogu sad da razgovaram."

"Divota! Reci Mitru da mi se javi da mi objasni šta se desilo, a i tebe hoću da čujem, kad budeš sam. Pozdravi Elenu.", ljutito je rekla i spustila slušalicu.

"Neki problem?", Elena je radoznalo upitala.

"Sa Magdalenom je uvek neki problem, ukoliko je ne pitaš šta treba uraditi. Noćas nije bilo vremena za to, pa smo mi rešili.", progunđao je.

Elena se nasmejala. "I deluje kao žena koja voli da drži sve konce u svojim rukama. Svidela mi se."

Vuk se nasmejao. "I ti si njoj, pozdravila te."

"Ako moraš nešto da završavaš, mogu doći i drugi put.", promrmljala je.

Odmahnuo je glavom. "To je već završeno noćas, lutko. Čini mi se da si mi obećala upoznavanje pravog Beograda.", rekao je i nacerio se.

Nasmejala se. "Jesam, ali sam za danas imala nešto drugo u planu, naravno, ako bi želeo.", brzo je dodala.

Slegnuo je ramenima. "Zašto da ne, samo reci gde idemo."

"Došla sam svojim autom, tako da ja vozim."

Uzdahnuo je. Nikako nije voleo da prepušta kontrolu nekom, ali je ovog puta samo klimnuo glavom. "Neka ti bude, idemo gde si zamislila.", promrmljao je. "Idem samo da se obučem."

Klimnula je glavom i on je otišao u sobu. Obukao je plavi šorc i isto tako plavui majicu, uzeo novčanik, pa izašao van. "Krećemo li?"

Klimnuo je glavom. "Idemo.", promrmljao je, sačekao je da ustane, pa je pogurao ka vratima. Naredna dva i po sata je proveo cupkajući nogom na suvozačevom sedištu i nesveno kočeći nekom zamišljenom kočnicom, kad god bi se previše približili nekom autu, ili još gore kamionu. "Kada si zadnji put vozila?", prasnuo je kad su stigli na odredište i iz ko zna kog pokušaja ga parkirala kako treba.

"Pre tri meseca, tata nije bio zadovoljan mojom vožnjom, pa mi je uzeo ključeve."

"Stvarno mi nije jasno zašto.", ironično je progunđao, pa izašao iz auta. Nije bio strašljiv momak, nije čak ni verovao u imigriranog prijatelja ljudi, ali ga je za ova dva sata par puta zamolio da mu oprosti sve grehe i dovede ih na sigurno. 

Izašla je iz automobila i mrko ga pogledala. "Šta hoćeš da kažeš?", zerežala je.

Uzeo joj je ključeve iz ruke, pa ih strpao u svoj džep. "To da ja vozim u povratku, lutko.", rekao je i nacerio se.

"Uopšte ne vozim toliko loše.", progunđala je.

Uhvatio je za ruku i poveo je u šetnju. "Ne, lutko, ne voziš loše, voziš očajno. Gde smo?"

"U Vrnjačkoj banji, čula sam od Neni da je ovde prelepo, pa sam mislila da je obiđem."

"Hajde onda da vidimo šta ima ovde.", raspoloženo je rekao i poveo je dalje. Šetali su po predivnoj banji, držali se za ruke i uz smeh komentarisali sve što su videli usput. "Zašto je na ovom mostu ovoliko katanaca?", radoznalo je upitao.

Nasmejala se. "Most ljubavi, veruje se da parovi koji na katancu napisšu svoje ime i zakače ga na ovaj most, ceo život ostaju zajedno.", promrmljala je.

Prasnuo je u neobuzdan smeh. "Zar još ima budala koje veruju u to?", upitao je crkavajući od smeha.

Prevrnula je očima. "I ako ne veruju, to je lep i romantičan trenutak.", uvređeno je promrmljala. Nije baš da je verovala, ali ona je u džepi imala jedan mali katanac sa njihovim imenima. I sad nije znala šta da radi, jer se on, idiot smejao kao da nije normalan. 

"Izvini, lutko, ali ja tu ne vidim ništa romantično.", promumlao je i dalje se smejući. Prišao je ogradi i zagledao se u reku, kad mu je zazvonio telefon. Prevrnuo je očima. "Izvini, moram da se javim.", progunđao je i malo se odvojio od nje.

Iskoristila je priliku kad joj je bio okrenut leđima, zaključala katanac na most, pa bacila ključ u reku. "Jesi li završio?"

"Mhm i ugasio sam telefon. Hoćemo li dalje?"

Klimnula je glavom, ponovo ju je uzeo za ruku i poveo je. "Čula sam da ovde negde ima "Japanski vrt", trebali bi nekoga pitati kud je put.", promrmljala je.

"Prvo idemo da doručkujemo, jebote, gladan sam."

"Neni kaže da je restoran "Tri golubice" jedan od najboljih, a i na pet minuta je odavde."

"Vodi nas onda tamo."

Nekih pet minuta kasnije su sedeli u bašti restorana. Samo što je Vuk zapalio cigaretu došao je konobar. "Izvolite, gospodine, gospođice..."

"Meni viski za aperitiv i jednu "karađorđevu šniclu"."

Čovek je klimnuo glavom. "U redu, gospodine. Vi, gospođice?"

"Koka-kolu i isto "karađorđevu"."

"Od salate nešto?"

"Dve srpske."

Konobar je klimnuo glavom. "Brzo će biti gotovo.", promrmljao je i otišao.

Vuk je pogledao u Elenu. "Nisam ni znao da ima ovako lepih mesta u Srbiji."

Elena je izvila obrvu. "Zar je moguće da nisi video ništa osim Beograda?"

Slegnuo je ramenima i povukao dim. "Nisam."

Konobar je doneo sok i njemu viski, a onda se ponovo odaljio. "Zašto?", radoznalo je upitala.

Nasmejao se. "Ne znam, možda jednostavno nisam imao društva za to.", promrmljao je.

"Ne razumem, videla sam da imaš dosta prijatelja."

"To je porodica, da ima nas mnogo, ali Beograd ima sve što nam je potrebno. Klubove, dobar provod i žene..."

"Razumem. Mogao si sa tim devojakama sa kojima si izlazio."

Nasmejao se. "To nije funkcionisalo tako, već sam ti rekao. Ni jedna me još nije vozilau kamikaza vozilu, kao ti.", bocnuo ju je.

Prevrnula je očima. "Ne preteruj.", promumlala je.

Zasmejao se i odmahnuo glavom. "Ne preterujem, četiri kamiona smo izbegli samo nekim čudom, lutko. Vozilo ti šeta po putu, ne znaš da drziš pravac, ne kočiš na vreme... Samo je čudo da smo živi stigli ovde.", progunđao je. "Kako si uopšte položila?"

Ljutito ga je pogledala. "Kao i svi drugi.", odbrusila je.

"Aha, samo što su panduri videli prezime Avramović.", ironično je rekao.

Para joj je krenula na uši. "Nikad nisam..."

"Jesam li ja rekao da jesi, lutko? Koliko znam, piše ti na ličnoj karti. Sad ozbiljno, treba ti obuka.", mirno je rekao.

Zasmejala se. "Da ne želiš ti da mi budeš instruktor?", nasmejano je upitala.

Slegnuo je ramenima. "Zašto da ne, ali moraš da me slušaš, nemam preterano strpljenja.", progunđao je.

Sad je ona bila ta koja se smejala kao luda. Mislila je da se zajebava sa njom, nije bilo šanse da misli ozbiljno. "Daj, Vuče, ne zajebavaj me."

Bledo ju je pogledao. "Ja sam mrtav ozbiljan, Elena. Svakako nisi bezbedan vozač ni za sebe, ni za druge."

Uozbiljila se i pogledala ga. "I ti zaista misliš da me ti naučiš da vozim?"

"Mhm, imala bi časove, kao i u pravoj školi i morala bi ozbiljno da ih shvatiš, Elena."

Zapanjeno ga je gledala i treptala. "Ozbiljan si, zar ne?"

Klimnuo je glavom. "Sasvim."

Konobar je doneo "karađorđeve", poželeo im prijatno i otišao. Vuk je počeo da jede, a onda pogledao u Elenu, koja je i dalje bledo gledala u njega. Izvio je obrvu. "Zar nisi rekao da smo u kombinaciji?"

Nasmejao se. "I jesmo, ali to ne znači da želim da pogineš.", progunđao je.

Nasmejala se. "U redu, pristajem."

"Odlično, jedi sad, imamo još mnogo toga da obiđemo.", promrmljao je.

Elena je klimnula glavom. "Mm, ko je tebe učio da voziš?"

Zasmejao se. "Meni je vožnja u krvi, ako si gledala klip bekstva, shvatićeš da sam to pokupio od majke, to joj je bilo prvi put da je sela na motor."

"Zajebavaš me?"

Odmahnuo je glavom. "Ne, nije imala vremena za bilo kakve pripreme, a tvoj deda joj je rekao da prevoz mora biti brz i da se lako provlači. Izbor je pao na motore, Mrgud joj je objasnio gde su kočnice, kvačilo i gas, probna vožnja im je bila dok su zamajavali neke pandure po gradu to isto jutro i to je sve."

Elena ga je gledala i treptala. "Ona je..."

"Luda? Bila je, u tom trenutku je bila trudna sa Draganom skoro tri meseca.", progunđao je.

Elena nije mogla da veruje šta čuje. "Dobro i sve to zbog tvog oca?"

"I njenog strica, ali da, prvenstveno zbog ćaleta."

Doručkovali su, platio je račun, a onda su nastavili šetnju kroz Vrnjačku banju. Bila je prošla ponoć kad je parkirao auto kod njene zgrade. "Odbacuću te..."

Odmahnuo je glavom. "Igor me čeka, ne bini, ne želim da voziš po mraku nazad, nisi sigurna ni po danu.", bocnuo je.

Prevrnula je očima. "Kako Vi kažete, gospodine.", progunđala je.

Nasmejao se, povukao je sebi i strastveno je poljubio. "Dogovorićemo se sutra za prvi čas. Laku noć.", promrmljao je i izašao iz automobila.

Gledala je za njim, sve dok nije ušao u drugi automobil, a onda je izašla, pa krenula ka svojoj zgradi. Znala je da je u nevolji. Počela je da se zaljubljuje u njega, a i sama je znala da je to čista ludost. Njemu je samo bilo lepo da sa njom ubija vreme i sviđao mu se seks između njih, ali joj je jasno stavio do znanja da ne može da očekuje ništa više od njega. Uzdahnula je, neka joj je Bog na pomoći, jer ona više sama sebi ne može da pomogne.