Već je bila prošla ponoć kad su se povukli svako u svoju sobu. Dragana je toliko bila uzbuđena i srećna što joj je brat došao, da joj nije padalo na pamet da izađe iz njegovih krila. Elena se, onako obučena, strovalila na krevet. "Umorila sam se, jebote. Jel kod vas uvek ovako?"

Vuk se nasmejao. "Osim kad keva i ćale zaključaju vrata, kao malopre.", rekao je smejući se.

"Dakle, uvek."

"Mhm...", promrmljao je, pa krenuo da je rasprema. Ostao je gola i on je prešao vrelim pogledopm po njenom telu. Imao je osećaj da poznaje svaku krivinu tog lepog tela. Spustio je obe šake na njene grudi, a onda krenuo da ih spušta ka dole. Kleknuo je ispred nje, a onda joj raširio noge, pa prešao prstima po njenoj ribici. Spustio je usne na njenu ribicu i počeo da je liže. Zatim je ubacio prste u nju i počeo da ih polako pomera, dok joj je polako obilazio jezikom oko kliktorisa. Cvilela je i stenjala, pokušavajući da bude što je tiša mogla, ali ju je dovodio do ludila, svojim magičnim prstima i jezikom. Izvijala je kukove ka njemu i stiskala jako posteljinsu ispod sebe, dok ju je vodio sve bliže vrhuncu. Zapalucao je jezikom po njenom kliktorisu i ona je u tom trenutku doživela vrhunac. Legao je preko nje, pa je strastveno poljubio, a onda joj je podigao jednu nogu na svoj kuk i polako se nabio u nju. Počeo je polako da se pomera, dok ju je bez prestanka ljubio i gledao je u oči. Uzvraćala mi je poljupce, pomerala se sa njim i milovala mu leđa šakama. Dahtali su jedno drugom na usnama, dok su nežno vodili ljubav. Uskoro su zajedno doživeli eksplozivni vrhunac. Pao je preko nje i jako je zagrlio. Uzvratila mu je zagrljaj i nećno prelazila usnama po njegovom ramenu. Obožavala je seks između njih, a svaki put je sve više uživala. Svaki put se sve više posvećivao njenom užitku. Podigao je glavu i pogledao je, pa joj nežno sklonio pramen kose sa lica i još je nežnije poljubio. "Volim te."

Lenjo se nasmejala. "I ja tebe volim , Vuče. Jebote, danas je bio baš naporan dan.", pospano je promrmljala.

Osehnuo se, ustao sa nje, a onda joj pomogao da se namesti na jastuk, pokrio je, pa se i sam podvukao pod pokrivač.. Povukao je u zagrljaj i poljubio joj nos. "Spavaj.", promrmljao je, pa i sam sklopio oči i zaspao. Bilo je kasno prepodne kad se probudio i namrštio se kad nije ugledao Elenu kraj sebe. Ustao je, navukao na sebe trenerku i majicu, otišao do kupatila, umio se, a onda izašao iz sobe i uputio se ka kuhinji. "Dobro jutro.", promrmljao je kad je zatekao Elenu i Anu kako piju kafu i ćaskaju.

Elena se nasmešila, ustala i nežno ga poljubila. "Dobro jutro, hoćeš i ti kafu?"

Klimnuo je glavom, uzvratio joj poljubac, pa prišao Ani i poljubio je u obraz. "Hoću. Gde su svi?"

"Željko je odveo cure na trening, ostaće sa njima, kako bi se uverio da je sve u redu, jer su morale da menjaju klub ponovo. Predpostavljaš, zbog Dragane. Danilo, Magdalena i Žarko su otišli poslom, predpostavljaš, Magdalena ne želi da prepusti bilo kome drugom išta.", progunđala je.

Vuk se nasmejao. "Kod njih se ništa ne menja. Zašto je Dragana opet napravila frku?"

Ana je uzdahnula. "Nije samo Dragana, Vuče, već i Magdalena, kad je čula razlog. Samo je pokušala da odbrani Milu, neki dečak ju je udario i Dragana je skočila na njega. Na kraju je i Magdalena napala trenera i rekla da će mu zatvoriti školu, jer je dozvolio da dečak maltretira Milu. "

Vuk se nasmejao. "Predpostavljam da je to i uradila."

Ana je mučenički uzdahnula i klimnula glavom. "Neverovatna je, još ne mogu da se odlučim koliko ličnosti ima u njoj, ali ju je nemoguće ne voleti."

Elena se nasmejala. "Nešto slično je i moj stric rekao."

Ana je uzdahnula i ustala. "Sad kad je Vuk ustao, idem kući da spremam ručak, rekla sam Magdaleni da svi zajedno dođete.", promrmljala je, poljubila Elenu u obraz, a onda i Vuka, pa otišla. 

Vuk je povukao Elenu u krila i nežno je poljubio. "Zašto me nisi probudila, da ne sediš sama?"

Nasmejala se i uzvratila mu poljubac. "Kad sam ustala, ovde su bili tvoj ujak, Žarko, Danilo, Magdalena i još neka trojica."

Vuk se zasmejao. "Uvek je to tako ovde, lutko. Navikla bi se."

"Kod nas je skroz drugačije, čak se i stričevi najave kad planiraju da dođu.", promrmljala je. Zazvonio joj je telefon, ustala je i javila se. "Kaži, striče?"

"Zašto me je Bane zvao juče? Nisam mogao da se javim, imao sam obaveze."

Uzdahnula je. "Bio je kod mene i Vuka, pa verovatno zbog toga. Javi mu se, striče, pokušala sam da ga nagovorim da upozna deku."

"Ne mogu da vereujem. Kako je prošlo upoznavanje?"

"Direktno mu je stavio do znanja da nije oduševljen našom vezom, ali da će biti uz mene, jer ne želi da me izgubi. Ne znam, nisam sigurna.", iskreno je rekla.

Neven je uzdahnuo. ""Dobro, nazvaću ga sad, pa ću videti šta je želeo. Gde si ti?"

"U Moskvi, kod Danila i Magdalene.", promrmljala je.

"Kako je gospođa svemoguća?"

Elena se nasmejala. "Daj, striče... Dobro je, otišla je nekim poslom."

Frknuo je. "Sve dok je što dalje od Beograda, želim joj svu sreću u poslu.", progunđao je. "Dobro, pozdravi ih sve, pa se čujemo "

"Važi, striče.", promrmljala je i spustila slušalicu, pa se vratila u Vukova krila. "Izgleda da će me tata poslušati, zvao je juče strica."

Vuk ju je nežno poljubio. "Nadam se da hoće, Nikola je zaista dobar čovek i zalužuje da mu sinovi oproste."

"Mogu li da te pitam nešto?"

Bledo ju je pogledao. "Naravno, jebote."

"Ti Magdaleni nikad nisi zamerio što te je dala ujaku?"

Uzdahnuo je i zapalio cigaretu, pa na trenutak se zamislio. "Ne, moj ujak mi je oduvek pričao o njoj, tati i deki, rekao je da je tako moralo, ali da će se vratiti."

Uzdahnula je. "Ne mogu da verujem da si tako mali sve razumeo.", promrmljala je.

Nasmejao se. "Prvo, keva mi je sve to nadoknadila kad se vratila, drugo, od početka je bila iskrena sa mnom. Nije me lagala i nije sakrivala od mene ništa."

"Baš ništa?"

Odmahnuo je glavom. "Ništa. Nije ni mogla, Elena. Kad je izvela bekstvo, bili su na svim mogućim kanalima, tako da je ona odlučila da bude sto posto iskrena prema meni."

"Hrabro."

Slegnuo je ramenima. "Šta znam, verovatno da joj nije bilo lako. Mm, pustimo se toga, gde želiš da te vodim danas?"

Nasmejala se i slatko ga poljubila. "Rekao si da mi ni pola nisi pokazao, pa vodi me tamo gde nisam još bila."

Klimnuo je glavom. "Hajde, onda, diži se da se oblačimo, pa da idemo.", progunđao je. 

Na brzinu su se obukli, pa sa rukom u ruci izašli iz stana, a onda i iz zgrade. "Koliko je ovde hladnije nego u Beogradu.", promrmljala je, kad su se našli napolju.

Nasmejao se. "Mhm, ranije počinje zima, nego u Beogradu.", promrmljao je.

"Gde idemo?"

Uzdahnuo je. "Sad samo u šetnju, sutra idemo u Petrovu palatu u Sankt Petesburgu. Očaravajuća je."

"Koliko je to daleko odavde?"

"Šesto kilometara, ali ćemo ići helikopterom.", promrmljao je.

Nasmejala se. "Nemoj mi reći da je vaš?"

"Mhm, Magdalenina želja. Rusija je velika zemlja, nije je tako lako obići autom.", promrmljao je.

Nasmejala se. "Ima li išta da joj je tvoj otac odbio?"

"Ne, sve što je poželela bilo je njeno, ali isto tako, sve što je poželeo, ona bi pomerila i nebo i zemlju. I sad je tako."

Klimnula je. "Shvatila sam da jeste.", nasmejano je rekla. Šetali su, razgovarali i smejali se, a onda je Elena pogledala u sat. "Ana je rekla da u tri budemo kod njih na ručku, hoćemo li da krenemo?"

Klimnuo je. "Ja sam i zaboravio da nisi ni doručkovala, jebote."

Slatko se zasmejala. "Nisam mala, Vuče, da sam bila gladna, rekla bih ti."

Prevrnuo je očima. "Nek ti bude. Hajde da se vratimo polako nazad.", promrmljao je i poveo je nazad. 

Uskoro su bili ispred njihovih vrata i Žarko ih je otvorio. "Vidi ti njega, ne zna dedi ni da se javi da je došao.", raspoloženo je rekao, pa zagrlio Vuka. "Elena, dobrodošla. Ulazite."

"Kako si, deko?"

Uzdahnuo je. "Odlično, samo ona tvoja luda majka ne odustaje, nešto joj se ne slaže u računici.", progunđao je.

Vuk se namrštio. "Šta se ne slaže?"

"Nemam pojma, idi je pitaj, eno je u radnoj sobi. Ana ju je već tri puta zvala da jedemo, ali..."

Vuk je uzdahnuo, pa pogledao u Elenu. "Idi kod Ane, lutko, brzo ću.", promrmljao je.

Klimnula je glavom, poljubila ga u obraz, pa otišla u kuhinju. Ušli su u radnu sobu, Magdalena je sedela u Danilovim krilima i nešto mu žustro objašnjavala, dok ju je on pažljivo slušao i odsutno je mazio po ruci. "Samo on i može da je trpi, jer su isti.", Žarko je tiho progunđao kraj njega.

Magdalena je podigla glavu i namrgođeno ga pogledala. "Samo da znaš da sam te čula, striče."

Prevrnuo je očima. "Ma, zar ne?"

Vuk se nasmejao, pa im prišao i seo preko puta njih. "Šta je problem, kevo?"

"Ne znam, ne uklapa mi se nikako, a ne želim da pomislim da nas neko potkrada. Koliko god da računam, ne uklapa se."

Vuk je uzeo papire i počeo da ih studira. "Ovde ti fali jedan papir."

"To je nemoguće, Vuče."

"U stvari, moguće je, jedina."

Pogledala je u Danila. "Ne, nije, Danilo. Znaš i sam da vodim računa o tome."

Zacerekao se. "Znam, ali... Moguće je.", promrmljao je i pocrveneo.

Zagrizla je usnicu. "Vuče, idi kući i pogledaj u našoj radnoj sobi da nema još jedan takav papir."

"Pobogu, kevo, možemo i posle ručka.", promumlao je. Izvila je obrvu, prevrnuo je očima i ustao. "Idem.", procedio je i izašao iz sobe, pa i iz stana. Ušao je u radnu sobu, a onda zaprepašćeno zastao. Većina papira je bila pobacana po podu. Duboko je uzdahnuo, kako dođavola u ovom rasulu da nađe sad taj jedan papir, gunđao je sam u sebi i kupio jedan po jedan papir, pa ga slagao na gomilu. Podigao je jednu kovertu sa poda i namrštio se. Bila je požutela od stajanja, a na njoj se nalazilo njegovo ime. Seo je na fotelju, pa je radoznalo otvorio. Unutra se nalazilo jedno pismo, kao i slika. Izvadio je prvo sliku i osmehnuo se. Nastala je onaj dan kad je prvi put izvela njegovog oca na jedno veče iz zatvora. Njihova prva porodična slika. Zatim je otvorio pismo i počeo da čita.

"Dragi moj sine, ako čitaš ovo pismo, znači da nisam uspela. Prvo moram da ti ispričam neke stvari, znam da ćeš razumeti, isuviše si pametan dečak, iako imaš tek deset godina. Tvoj tata i ja nismo baš bili najidealniji ljudi na svetu, ali smo svakako bili jedan od onih retkih parova koji su živeli jedno za drugo. Poznajem ga celog svog života i zavolela sam ga još u tinejdžerskim godinama. Zavoleo je i on mene, postali smo jedno. Ti si, sine, najveća kruna te naše ljubavi. Vidiš, sine, volim te više od svega na ovom svetu, ali ja ne mogu da živim bez tvog tate, predugo već dišem, a ne živim. Uskoro ću pokušati da ga izvučem odande i vratim nama, ali ako ne uspem, oprosti mi. Znam da sam obećala da ću doći, daću sve od sebe da to obećanje i ispunim, da dođem i dovedem ti tatu, ali ako ne uspem, nemoj da se ljutiš na mene, ljubavi mamina. Nemoj se ljutiti što neću ispuniti obećanje, sine, već mi ispuni jednu želju. Završi fakultet i nađi nekoga ko će te voleti baš ovako kako ja volim tvoga oca. I ne plači, čuvaću te ja, gde god bila. Volim te, sine, slušaj ujku."

Vuk je sedeo i nemo gledao u pismo, dok su mu, po prvi put, suze same klizile niz lice. Video je da je pismo na pojedinim mestima umrljano, pa je mogao samo da zamisli koliko se njegova majka lomila dok ga je pisala. Između ljubavi prema njemu i ljubavi prema njegovom ocu. Progutao je knedlu koja mu se stvorila u grlu, na brzinu izbrisao suze, a onda ustao i nastavio da traži papir. Sve je to prošlost, njegovi roditelji su tu, sa njim. Najzad je pronašao ono što je tražio, a onda pogledao u pismo, uzeo sliku iz njega, pa sve ostalo vratio na svoje mesto. Zatim se vratio u Žarkov stan. "Evo, pogledaj, mislim da će ti se sad sve uklapati, mama."

Iznenađeno ga je pogledala. "Gde je nestalo ono tvoje "kevo"?"

Nasmejao se i poljubio je u obraz. "Pogledajte to, pa da idemo da jedemo. Gladan sam.", promumlao je.

Pogledala je u Danila, ali je on samo slegnuo ramenima. Spustila je ponovo pogled na papir. "Da, sad se sve uklapa.", promumlala je. 

Žarko je prevrnuo očima. "Hvala Bogu, možemo li sad da se manemo posla i odemo da jedemo?"

Nasmejala se i klimnula glavom. "Idemo.", promrmljala je i ustala.

"Možemo li da porazgovaramo, mama?"

"Naravno, reci?"

"Nasamo.", promumlao je.

Danilo i Žarko su se pogledali, a onda izašli iz sobe. Magdalena je sela na sto, pa pokazala mu da dođe i sedne kraj nje. "Šta je bilo, sine?", zbunjeno je upitala. 

"Završiću još ovu godinu fakulteta i našao sam nekog ko me voli, ne znam da li toliko koliko ti mog tatu, ali me voli. I hvala ti što si ispunila obećanje.", tiho je rekao.

Progutala je knedlu. Nije želela da se rasplače pred njim. "Pročitao si pismo?" Klimnuo je. Uzdahnula je. "Pisala sam ga onu noć kad si trebao da odeš i dala ga Željku. Poznaješ me, Vuče, nisam mogla da sudbinu tvog deke i tate prepustim u bilo čije ruke, a nisam ni znala kako ću sve izvesti. Zato sam toliko zahvalna Nikoli, da nije bilo njega, njegovog brata i njegovih ljudi, koji su sa nama sve to izveli, ne znam da li bih uspela. Mislila sam da ću umreti od tuge kad te je Željko po drugi put odveo od mene, ali nisam mogla da odem, sve dok njih ne povedem sa sobom.", prošaputala je.

Osmehnuo se, zagrlio je i poljubio je u obraz. "Znam, mama. Slušaj, završiću fakultet, ali..."

"Znam, znam, ovaj način života ti je ušao u krv i tu pomoći nema. Ne brini, razumem ja sve, sama sam prošla kroz isto.", nežno je rekla. "I ponosna sam na tebe, mnogo si zreliji i ozbiljniji, što se tiče posla, nego ja u tvojim godinama."

Osmehnuo se i klimnuo glavom. "Učio sam od svoje majke. Hoćemo li da idemo da jedemo?"

"Mhm, verovatno nas čekaju."

Izašli su u kuhinju i pridružili se ostalima. Vuk je seo kraj Elene, pa je nežno uhvatio za ruku. Osmehnula mu se i uzvratila mu stisak, pa se nagla ka njemu. "Volim te."

Poljubio ju je u čelo. "I ja tebe volim, lutko.", nežno je rekao.