Par meseci kasnije je rođen mali Ivan, prelepa beba, za koju su svi koji su ga videli odmah rekli da je kopija svog tate Vuka. Slavilo se i u Beogradu i u Moskvi, a Vuk nije skidao ponosni osmeh sa lica. Činilo mu se da ne može da voli više, nego što je voleo, ali kada je video koliko je Elena uložila napora da rodi njihovo dete, shvatio je da može da je voli još više. Da joj se još više divi i da je ona zaista žena sa kojom želi da proživi svoj život. Najsrećniji je bio kad je doveo svoju ženu i svog sina kući. Znao je da neće dugo imati mir, jer će uskoro svi želeti da vide bebu i budu uz njih, ali im je taj prvi dan svima zabranio prilaz stanu. Ma koliko ih sve voleo, želeo je da upozna svoje dete na miru i da se posveti svojoj voljenoj. "Opet si tu?", Elena je upitala smejući se, kad ga je ponovo zatekla u dečijoj sobi, kako bdi nad usnulim Ivanom.

Osmehnuo se, izašao iz sobe, pa zagrlio Elenu oko ramena i poveo je na kauč u dnevnom boravku, pa seo i smestio je u svoja krila. "Mogao bih non-stop da ga gledam, Ele. Kako se ti osećaš?", zabrinuto je upitao.

Nasmejala se i slatko ga poljubila. "Sad kad sam kući sa njim, fantastično. Nedostajao si mi.", prošaputala je.

Uzdahnuo je. "I ti si meni, ovaj stan je tako prazan bez tebe, lutko."

Osmehnula se. "Tu sam, Vuče i uvek ću biti. Čudi me da još nisu svi nahrpili i majka i Magdalena su juče rekle da će doći danas. Bile su na kafi i zvale me."

Prasnuo je u smeh. "I meni su, ali sam im zabranio da dođu do sutra, jer im vrata sigurno neću otvoriti. Potrebna nam je privatnost, bar danas, Ele.", nežno je rekao kad ga je zapanjeno pogledala.

Uzdahnula je i klimnula glavom. "Znam, isto sam pomislila, ali nisam imala srca da im to i kažem, znam koliko su dugo planirale svaki detalj. Čule su se svaki dan.", progunđala je.

Nasmejao se. "Ništa im neće biti da odlože za jedan dan, lutko."

Sutradan su sve bake i deke došle da vide malog Ivana. Prva u naručje ga je uzela Magdalena. "Bože, koliko je lep, Danilo, pogledaj ga.", šaputala je i pokazivala ga Danilu.

"Isti je Vuk, zar ne?"

"Mhm, kao da držim njega.", prošaputala je, a onda, kad je osetila da joj se oči pune suzama, predala ga Vanesi. "Idi sad malo kod druge bake.", promrmljala je i pružila joj ga.

"Jeste isti Vuk, Ele. Predivan je, najlepši dečak kojeg sam ja ikad videla."

Bane se osmehnuo. "Predivan. Ćale, priđi.", rekao je i sklonio se kako bi i Nikola video bebu.

Svi su ga gledali kao očarani, taj mali smotuljak ih je sve naterao da ga odmah zavole najviše na svetu. Život se nastavio dalje, Ivan je rastao, okružen ljubavlju svojih roditelja prvenstveno, a onda i baka i deka, koji su bili spremni da mu ispune svaku želju, samo da vide osmeh na tom malenom licu. Nikakve razlike između njih više nisu postojale. Sad su svi zajedno bili samo jedna velika porodica.