Posle škole smo krenuli, trebalo nam je petnaest minuta do tamo kao što je direktor i rekao.

Izašli smo iz autobusa i ispred nas je bila dvospratna kuća. Spolja su zidovi bili bele boje.

Ušli smo unutra, u hodnik bolje rečeno. Ispred nas, na par metara su se nalazile stepenice za sprat. Levo je bila dnevna soba, a desno trpezarija i kuhinja. Druga vrata levo su bila za WC.

Popeli smo se na sprat, imalo je šest soba, za nas i plus dve gostinjske, u slučaju da neka čistačica mora da prespava.

Sva vrata su bila druge boje, bila su u boji naših omiljenih boja (znam da ova rečenica zvuči glupo). Za svaki slučaj na vratima je bila i pločica sa imenom.

Moja vrata su bila siva, sa ponekim crnim detaljem, levo od mene je bila Anjina, a desno Unina soba, preko puta je bila Viktoreva.

Ušla sam u sobu, koferi su bili unutra. Kad sam ušla u sobu na sredini je bio bračni krevet. Sa leve strane su bili orman i radni sto, a sa desne vrata, predpostavljam od WC-a.

Soba je bila u crnim i sivim tonovima. Ušla sam u WC. Bilo je dosta prostrano, u desnom uglu se nalazila tuš kabina, a u levom kada. Desno se nalazio umivaonik bele boje, a iznad njega police i ogledalo. Levo je bila WC šolja.

Odlučila sam da ću odmah da se raspakujem, da bih posle imala slobodno vreme.

***

Moje raspakivanje je trajalo dva sata. Imam mnogo stvari, ipak sam žensko. Sišla sam dole i otišla u kuhinju, gladna sam. U trpezariji su bili Mihajlo i Viktor.

"Hej!" Javila sam im se. Uzvratili su mi pozdrav i nastavili da pričaju.

Otišla sam do frižidera i otvorila ga. Unutra je bilo svega, uzela sam voće i od toga napravila voćnu salatu.

Sela sam do Mihajla i krenula da jedem. Nisam se obazirala na njihov razgovor, listala sam Instagram.

"Pa brate, ostavljam vas ja same, srećno." Čula sam Mihajla kako je to rekao. Ustao je i otišao na sprat.

Viktor me je gledao, bolje rečeno blenuo u mene. "Šta? Imam nešto na licu?" Upitala sam ga. "Ne, ne, sve je okej." Odgovorio mi je sa smeškom na licu. Uzvratila sam mu smešak i nastavila da gledam Instagram.

Naletela sam na sliku jednog dečka, bolje rečeno mog najboljeg prijatelja. Lazara. Lajkovala sam mu objavu, par minuta nakon, sam dobila poruku od njega.

Možeš da pričaš?

Zovi!

Telefon mi je zavibrirao na šta sam se samo javila.

"Bebiiiiii...." rekla sam veselo. Jeste mi najbolji drug, ali smo previše povezani. Par puta su mislili da smo zajedno.

"Srećice...." uzvratio mi je pozdrav, veselo. Videla sam Viktorev šokirani izraz lica, na što sam se samo nasmejala. "Šifra plavo!" Rekla sam Lazaru. Da, imamo svoje šifre. Plava znači "u blizini je ili bivši ili simpa, napravi ga ljubomornim."

Skontao je o čemu se radi pa samo nastavio.

"Pa ljubavi kako ti je bez mene?" Upitao me je. Da, on zna za projekat. Pa mislim normalno da zna, kad mi je, nakon što smo se vratili od direktora, pretio da će da mi pojede sve gumene bombone iz šteka.

"Bebo bez tebe užasno." Odgovorila sam mu na prethodno postavljeno pitanje.

Viktor je samo skrenuo pogled na nešto na telefonu.

"Pa jel mogu da dođem?" Pitao je radoznalo. "Ljubavi, ne znam, sutra ću da pitam direktora pa ako možeš, sutra spavaš kod mene. Svakako je sutra petak." Rekla sam. Videla sam da Viktor stiska šaku, iznerviran je i ljubomoran.

U kuhinju su ušle Anja i Iva. O o. One ne znaju šta radim otkriće me.

"E srećo moram da idem, čujemo se posle. Volim te!" Rekla sam, začula sam jedno "volim i ja tebe" pa prekinula.

Devojke su bile iznenađene, a ja sam im pogledom rekla da ćute. Skontale su i pokazale mi glavom da dođem u dnevnu.

Ustala sam od stola i krenula kod njih. "Una." Zaustavio me Viktorev glas. Okrenula sam se i uputila mu upitan pogled.

Gledao me nekako sažaljivo. "Ja....ništa, nema veze." Krenuo je reći, pa je stao. Nešto meni tu smrdi.

Kako god, okrenula sam se i nastavila ka dnevnoj. Kako sam zakoračila unutra devojke su me zaskočile

"Šta nam to prećutkuješ mlada damo?!" Upitala me besna Anja.

"Šifra plavo." Samo sam im rekla. Sve im je bilo jasno. Da, one znaju, to su zapravo naše šifre. Pa se Lazar priključio jer nas je čuo kad smo pričale o tome.

Flashback

Ležala sam na krevetu pored Lazara, kad su mi u sobu uletele Iva i Anja.

"Šifra crveno!" Uzviknula je Iva.

Šifra crveno- neki lik me muva preko poruka, na slikama je presladak, ali ne znam da li da izadjem sa njim.

"Koj? Kako se zove? Godište? ŽENO GOVORI!" Postavljala sam pitanja, a onda se malo razdrala na Ivu.

Lazar nas je gledao u šoku. "Želim ja da znam."

"Ne može!" Rekla je Anja. Nastavio je da navaljuje. Pa smo se složile da mu kažemo, dala sam mu papir sa svim šiframa.

Šifra plavo- u blizini je ili bivši ili simpa, napravi ga ljubomornim.

Šifra crveno- neki lik me muva preko poruka, presladak je na slikama, ali ne znam da li da izadjem sa njim.

Šifra ljubičasto- imam dečka.

Šifra žuto- idem na sastanak.

Šifra zeleno- mislim da sam trudna!

Šifra narandžasto- pedofil na telefonu.

(Ima ih još, ali me malo mrzi da pišem, ako neka zatreba napisaću usput.)

Na par njih se nasmejao.

End of flashback

"Čekaj sa kim si pričala?" Upitala me Iva.

"Sa Lazarem." Odgovorila sam im.

"Lazar ti je dečko?!" Začula sam Viktora. O ne!

To je sve.

Za sad.

Bajjjj....