"Lazar ti je dečko?!" Začula sam Viktora. O ne!

Okrenula sam se naglo, au moj vrat. "Amm..." krenula sam da kažem ne znam ni ja šta, kad me je prekinuo.

"Ne, ne želim da znam. Mi smo raskinuli imaš pravo da budeš sa kim želiš." Rekao je i izašao iz dnevne sobe.

Ljut je. Definitivno.

"E moja ti, zasrala si ga načisto." Rekla mi je Anja.

Par suza mi je skliznulo niz obraz. Počela sam da plačem. Devojke su me zagrlile.

Oduvek, kad se neko dere na mene, krenula bih da plačem. Takva sam. Ne podnosim to, jer znam da je onda ta osoba ljuta na mene.

Nisam htela da ga lažem. Znam da još uvek oseća nešto prema meni, Luka mi je rekao. I ja osećam nešto prema njemu.

Od trena kad smo se sreli zavolela sam ga.

Flashback

Začula sam vikanje mog imena iza sebe. Zajedno sa curama sam krenula da trčim ka školi.

Ušle smo u WC i zaključale se.

"Ja ne mogu više ovako! Jebano je svako jutro isto. Ne mogu da prdnem od te dečurlije koja te svako jutro juri!" Drala se Iva na mene.

"Znam, znam. Izvini. Probala sam da im kažem to, ali neće da me slušaju." Odgovorila sam joj. Stvarno mi je bilo žao, ni ja ne mogu da trpim da me svako jebano jutro neko juri.

Zvonilo je za početak časa, pa smo požurile u učionicu.

Nisam gledala kuda idem i spucala sam se u nekog lika. Pala sam na guzicu. Auuuu...

"Izvini nisam gledala kuda idem." Rekla sam gledajući u pod. Krenula sam da ustanem, a on mi je pružio ruku.

Pogledala sam ga, vau. Prelep je. Ima braon oči i smeđu kosu. Prihvatila sam ruku i on me je podigao.

Tek sad vidim koliko je zapravo visok. Do prsa sam mu.

"Ništa, lepotice." Rekao je i nabacio šmekerski osmeh.

"Kasnimo na čas." Podsetila me je Iva. "Da, idemo." Rekla sam i prošla pored njega.

"Čekaj kako se zoveš?!" Uzviknuo je.

"Una!" Rekla sam mu. "Ja sam Viktor!" Razdrao se, odgovarajući mi na ne postavljeno pitanje.

Okrenula sam se i otišla na čas.

End of flashback

Jedina osoba koja sad može da mi pomogne je Mihajlo. Zaputila sam se u njegovu sobu. Devojke me nisu pratile jer su znale da idem kod njega. On je ubedljivo najbolji savetnik ikad.

Popela sam se na stepenice, a zatim otišla do njegove sobe.

Pokucala sam na plava vrata, pa kad sam začula jedno Udji! ušla sam.

Na krevetu su sedeli Mihajlo i Luka, dok je po sobi, besan, hodao Viktor.

Kada sam ušla svi pogledi su bili upreti u mene. Videla sam da me Viktor gleda sa mržnjom u očima, pa sad opet krenula da palčem. Samo sam izletela iz sobe i otišla u moju. Bacila sam se na krevet i plakala.

Viktor P.O.W

"Lazar ti je dečko?!" Upitao sam besno, u neverici. Okrenula se brzo ka meni.

"Amm..." krenula je nešto da kaže, ali sam je prekinuo.

"Ne, ne želim da znam. Mi smo raskinuli imaš pravo da budeš sa kim želiš." Rekao sam besno.

Okrenuo sam se i zaputio u Mihajlovu sobu. Ušao sam bez kucanja, a on i Luka su me pogledali zbunjeno.

Mihajlo je ležao, dok je Luka sedeo, na krevetu.

"Šta ti je sotono?" Upitao je Luka.

Objasnio sam im šta se desilo. "Pa čekaj ako si joj rekao da te ne zanima, zašto besniš?" Upitao me je Luka sa zlim smeškom.

Krenuo sam da mu odgovorim, ali je neko pokucao na vrata.

Una je otvorila vrata i kada me je videla krenula je da plače i istračala iz sobe.

Više nisam bi ljut na nju i Lazara. Sad sam bio ljut na sebe. Znam koliko je boli kad se neko dere na nju i kad se neko na nju naljuti, a opet sam to uradio, pobesneo sam na nju.

"TI SI IDIOT!" Razdrao se Mihajlo na mene. "MRŠ KOD NJE KONJU!" Sad se Luka razdrao.

Otrčao sam i banuo joj u sobu. Preplašila se i naglo ustala iz kreveta.

Una P.O.W

U sobu mi je banuo Viktor.

Kad sam ga videla suze su krenule još više da mi idu. Ispustila sam jedan jecaj.

On me je samo privukao u zagrljaj. Svoje velike ruke je obmotao oko mog sićušnog tela, a ja sam moje stavila oko njegovog struka. Slušala sam mu otkucaje srca i polako se smirivala.

"Izvini, ja sam idiot, zaboravio sam, opraštaš?" Pričao je tiho, nežno. Samo sam klimnula glavom, još me više pribio uz sebe, ne znam kako je to moguće, ali ok.

"Ja nisam sa Lazarem." Rekla sam tiho kada smo se udaljili.

"MOLIM?!" Razdrao se. Par suza mi se spustilo niz obraze. "Izvini." Rekao je pa spustio glavu.

"Mi nismo zajedno. To su naša uobičajena imena jedno za drugo." Objasnila sam mu, i ako to nije istina.

Samo je klimnuo glavom, pa me opet privukao u zagrljaj.

Volela sam ga, volim ga i sada. Samo što on to ne zna.

"Šta imaš protiv Lazara?" Upitala sam ga, pa se odvojila od njega da mogu da ga pogledam u oči.

"Ihihi svašta, za početak on je moj POLUBRAT!" Rekao je sa mržnjom. Stvarno ga ne voli.

Flashback

Pokucala sam na vrata Viktoreve kuće. Nije prvi put da idem kod njega, ali je prvi od kad se njegova majka, Vesna, preudala. Njegovi su razvedeni već neko vreme.

Vrata mi je otvorio dečko plave kose i smeđih očiju. Atletske građe. "Amm...zdravo, jel Viktor tu?" Upitala sam zbunjena njegovom pojavom.

"Da, tu je. Ti si sigurno Una? Pričao mi je o tebi." Odgovorio mi je sa blagim smeškom.

"Udji. Ja sam Lazar, Viktorev polubrat." Predstavio se.

Ušla sam u dvospratnu kuću. "On je u svojoj sobi." Rekao je Lazar.

Krenula sam ka spratu, koliko sam puta bila ovde znam svaki nanometar kuće.

"Hej ljubavi!" Rekla sam ulazeći u njegovu sobu. Nije ništa rekao samo se nasmešio i raširio ruke.

Poletela sam mu u zagrljaj. Ležao je na krevetu, pa sam samo legla preko njega.

Poljubila sam ga, stavljajući svoje ruke u njegovu kosu. On se podigao u sedeći poljubac, stavio svoje ruke oko mog struka i produbio poljubac.

Privukao me još više ka sebi, kada je neko uleteo kao furija. Prekinula sam poljubac i okrenula se ka osobi koja je bila iza mene.

"Izvinite, nisam hteo da vas prekidam. Odoh ja." Bio je to Lazar. "Usput, mala imaš dobro dupe." Nadodao je. Osetila sam da je Viktor krenuo da ustaje pa sam se okrenula ka njemu.

"Hej hej hej. Gde ćeš. Ne obaziri se na njegove reči." Smirio se i vratio u prvobitni položaj. Legao je, pa me povukao da legnem preko njega. Pokrio nas je, vani je bilo hladno. Pa ipak je zima.

Opet je neko ušao u sobu...

Vel helou, vau ja sam oduševljena 1133 reči, šok. Komentar?