Srušila se na jastuk,
iscrpljena .

Seks je bio fantastičan. Opet.

Ona se osjećala prljavo. Loše. Opet.

Kakva je ona to žena? Spava s oženjenim tipom? Znala je svoje ime.

Preljubnica. Drolja. Sramila se same sebe. Mrzila je samu sebe, njega. Mrzila je ovo što rade. I mrzila je činjenicu da ne želi prestati.

Okrenula se prema njemu, jednako iscrpljenom kao što je bila i ona i pogledala ga. U očima mu je pročitala sve. I ništa.

"Danijele, moramo prekinuti. Ne možemo se više viđati. Gotovo je." - pognula je glavu.

"Znam. Ne mogu više lagati Antoniji. Ona ovo ne zaslužuje. Voli me. Volim i ja nju." - uzdahnuo je.

Okrenula mu je leđa,osjetila je suze u očima. Krenula je ustati, ali ju je zaustavio, uhvatio je oko struka i privukao sebi.

"Nemoj. Moram ići. Pusti me" - počela je plakati. Uzeo joj je lice u ruke i poljubio tragove suza, onda usne, pa se spustio na vrat. Zaječala je.

"Ne idi.... Ne još..." - promrmljao je u njenu kožu.

"Ovo je tako pogrešno... Ja... Ja sam pogrešna.... Zašto ovo radimo?" - uzdahnula je kad ju je blago ugrizao za vrat.

"Mrzim te" - rekla mu je tiho. "I sebe" - dodala je nemoćno.

"Znam. I ja sebe mrzim. Đubre sam. Ali želim te... Nek sam proklet... Želim te...." - spustio je usne na njene grudi, uplela mu je prste u kosu i počupala ga, a onda su nastavili raditi pogrešnu stvar,laž, koja se činila jedinom istinom u tom trenutku. 

OVO SAM NAPISALA U JEDNOM DAHU. OPROŠTAJ OD OVE GODINE. SORRY, NE MOŽE BEZ DANIJELA.