Sve joj miriše na štalu. Kućica u kojoj će boraviti više podseća na baraku nego na vikendice na koje je navikla. One pored jezera sa ljuljaškom zakačenom za drvo i udobnim ležaljkama. Ova samo ima šumu i puteljke koje vode ka ostalim kućicama. Kada je otvorila vrata barake morala je da se pridrži za kvaku da se ne onesvesti.

"Kreveti na sprat! Ja ću spavati ispod nečijeg dupeta."

"Možda je ostao neki krevet gore, mada sumnjam ti odmah odu."
Oglasi se muški glas iza njene glave. Zvezdana skoči.

"Jao pa ja sam je uplašio. Izvini pahuljice."

Ogromna gromada ćelave glave i ogromne ridje brade joj pruži ruku.

"Ja sam Džin"

"Vidi se."

On se nasmeje tako jako da krene da grokće.

"Ne ne, to je moje ime Džin Snažni. Tako me svi na kampusu zovu. Ja sam zadužen za ove kuće. Nema ludih žurki i pravljenja beba ako se ja nešto pitam."

Zvezdana nije znala kako da reaguje na sve ovo. Kada je godpodja Lizard ostavila nije joj dala nikakve informacije ko će je zapravo sačekati.

"Zvezdana Lava."

Rukovala se sa njim pa zatim odmah pomirisala ruku kada nije gledao. Miriše na seno i gvoždje.
Džin je uvede u kućicu, koja zapravo nije toliko mala kao što se činilo. Sa leve i desne strane nalaze se kreveti. Ukupno ih ima 4, i svaki je bio različito ukrašen. Jedan na spratu je imao zalepljen poster rok benda krvavi madjioničari, i debelo braon ćebe. Zid je bio umrljan hranom kao da je neko namerno gadjao u njega.  Na ivici kreveta je visio srebrni štit. Jedan od donjih kreveta bio je prekriven knjigama, a na zidu zalepljea mapa celog kraljevstva. Bitni delovi su bili zaokruženi crvenim flomasterom.

"Tvoj krevet je ovde dole, mozeš zid prefarbati u roze ako želi. Razmišljaj kao da si u svojoj kući sa još ti pasa, koja pričaju.  U ormamu ima mesta  na gornjoj polici, nadam se da nisi ponela previše stvari."

Džin pogleda u njezine stvari i shvati da je vrlo moguće da ni u dva ormana ne bi stalo.

"Imaš prostor i ispod kreveta, ako se ne gadiš buba i ostataka hrane. Nadia naprimer ima celu biblioteku uštekanu dole.

Zvazdana sedne na krevet, umorna od nošenja.

"Snaćiću se nekako, samo neću previše razmišljati šta svega ima dole. I da znate moja omiljena boja nije roze, već magenta i gde je kupatilo?"
Posle ovolikog pešačenja sva se oznojila i mišići je bole. Hitno joj je potrebna jedna topla kupka da se opusti.

Džin se neprijatno nasmeje. Ruke su mu bile spremne da zapuši uši.

"Svaku nuždu obavljaš napolju"

Nije progovarala nekolko sekundi.

"A tuširanje?"

"Jezerce sa vodopadom."

Ona se uspravi i namesti kosu.

"Gospodine Snažni, da li vam ja ličim na majmuna?"

Znoj mu pada sa lica.

"Ovaj, ne..."

Zvezdana se nasmeje.

"ZAŠTO SE ONDA OSĆAM KAO DA SAM U JEBENOM ZOO VRTU."

Džin ovoga puta zapuši uši. Drala se na sav glas o tome kako bi se radije ubila nego nastavila da živi ovde. Za neke reči Džin se iznenadio kako mogu da izađu iz tako prefinjene i lepe devojke.

"Još će te mi reći da vi ovde jedete rukama."

"Pa kao hoćete mi to ne deskriminiše-"

Napustila je prostoriju prenego što je uspeo da završi. Pojurio je za njom pokušavajući da je zautavi.

"Phauljice molim vas, u početku je svakom teško ali siguran sam da će te se navići."

Zapravo nije siguran. Ne veruje da će izdržati ni mesec dana. Zvezdana ne staje.

"Moj pas ima bolji život od ovoga."

"Sigurana sam da vi jako poštujete vaše životinje, ali ovo je sve radi studentske edukacije. Vi se svi spremate da postanete vitezovi i veliki deo će te provesti na bojnom polju. A tamo pahuljice nema kupatila već samo divljina. Zato vas navikavamo na žbunje i hladnu vodu."

"Ali ja nisam spremna za divljinu, ja sam čarobnica."

"Ispravka, bili ste čarobnica."
Zastala je. Realizacija o njenom sadašnjem životu ju je spičila u glavu kao pet popijenih šotova odjednom. Ona čak ne zna ni gde je pošla, jer nema ni gde da ode. Sama je u ovome, i sama će se izboriti. Nema odustajanja. Okrenula se ka Džinu i uzdahnula

"Kad mi počinje nastava?

----------------------
Još od kraja hodnika je čula buku. Nekoliko muških i ženski glasova izgovaraju nekakve borojeve koji se postepeno povećavaju. Hodnik je prazan jer uveliko kasni, ali eho njenih štikli popunjava prazninu. Sredila se naravno, jer ako je već život propao nema šanse da će i njen izgled. Danas je svoju plavu kosu ostavila u loknama, i stavila roze senku i trepavice. Želi da svi obraćaju pažnju na nju, to joj je uvek popravi raspoloženje.

Prvo što je ugledala u učionici je dečka duge crne kose zavezane u pundju koji drži dezordorans. Popeo se na sto okružen ostalim učenicima. Ubrzo je shvatila da buka sa brojevima je dolazila iz ove učionica. Momak progovori.

"Sledeći predmet je ovaj dezodorans posle koga ćeš pet dana mirisati na sveži povetarac. Kristofer nije izlazio iz svoje kuće bez ovog antismrada. Licitaciju počinjemo sa jednim dukatom."

Dečak sa iscepanim panatalonama se oglasi.

"Dajem dva dukata"

"Tri i pastu za zube" Povikne drugi sa šiškama koje mu prekrivaju oči.

Dečko sa stola pita da li daje neko veću ponedu prenego što proglasi dezodorans prodatim. Jedan visoki dečko sa pegicama podigne ruku debele devojke.

"Molim te daj mojoj sestri za džabe, spasio bi ceo sektor. Ona kada se oznoji ni tvoru nije ravna."
Svi počinju da se smeju pa čak i devojka, a onda ga udari po glavi pri čemu on padne na pod.

"To ja šaljem svoje ljubavne feromone, moram privući nekog slatkog momka"

Okrenula se ka grupi dečaka i namignula im. Pravili su se da povraćaju pa je i njih udarila.

"Lin molim te nemoj mi raštrkati publiku, na redu je poslednja licitacija za dans. I verujte mi kada vam kažem, ova je najvrednija." Iz džaka je izvadio mač crne boje sa zlatnim ukrasima.

"Ovo je Kristoferovo najveće bogatstvo, koje je on nama ljubazno ostavio kada je pobegao sa akademije. Licitaciju počinjemo sa deset dukata."

Svi su poludeli. Brojevi su se samo dizali a ponude umesto dukata sve apsurdnije. Jedna devojka je bila spremna da proda svog konja za taj mač. Linin brat je prodao svoju sestru kao lični sluga momku. Ona se nije bunila, šta više slala mu je poljubce. Momak se pravio kao da pada u nesvest. Čini se po ponašanju da su njih troje jako bliski.

"Tri meseca ću ti raditi domaći" Glas je dopirao iz ugla učionice. Jedina devojka koja nije bila u epucentru dešavanja. Sedela je mjrno na svojoj stolici i čitala knjigu. Glas joj je bio ravan i smiren, ali kada je progovorila svi su zaćutali. Momku se oči ozarile kao da je uhvatio premiju.

"PRODATO" Povika i svi padnu u depresiju.

"Nadia mudro ćuti ali zna tačno kada da ubode trenutak. I svi znate da padam svaki teoriski predmet, a ova devojka je genije."

Lin lupi nogom o pod.

"Nadia tebi ni ne treba mač, tvoj glavni smer je ratna strategija."

Nadia zatvori knjigu i usmeri pogled ka svima.

"Imam ja svoje razloge." Ponovo nastavi da čita.

Zvezdana je bila zbunjena. Sektor viteziva uopšte nije kako je zamišljala. Svi izgladaju nekako opušteni i srećno.Ali još nisu predavanja počela, to može sve da promeni. Tek kada se licitacija završila shvatila je da je svo vreme nemo stajala. Momak sa pundjom se sa svima pozdravi, i pojuri sa džakom da bi stigao do svoje učionice. Tada su napokon svi obratili pažnju na Zvezdanu.

Tada je po prvi put htela da bude nevidljiva....

-----------------------------------------
Caooo ljudi.

Nadam se da vam se svidja drugo poglavlje. Zašto Zvezdana želi da bude nevidljiva otkićete u sledecem poglavlju ;)

Pozzz <3