Ima li boljeg načina za početak Nove godine od ugovora sa Marvelom? Vidimo se u tatinoj kancelariji tačno u deset. Imam flašu šampanjca u rukama! 🍾 Spremna je za otvaranje! 🥂😚

Zurila sam u Džejdenov tekst dok je voz neumorno jurio, gurajući me napred u prostoru i vremenu. Približavajući me jednoj od najvažnijih odluka u mom životu.

Njegov tata mi je konačno sredio taj ugovor.

Potpisivanje je bilo danas, a ja sam upravo krenula tamo. Džejden mi je činio uslugu samo kao prijatelj, obećao je.

Shvatio je da nećemo ponovo biti zajedno.

Da li je trebalo da odbijem?

Zapucketala sam zglobovima.

Marvel je ipak bio... Marvel.

Bio je to posao za najam.

Crtala bih, pisala, ili bojila za njih na zahtev.

To je značilo da ne bih imala vlasništvo nad stripovima koje bih kreirala.

Ali...

Skrolovala sam naviše, ponovo iščitavajući WhatsApp razgovor sa Džejdenom.

To je solidan prihod! Jedna od njegovih poruka mi je rekla.

Da, bio je.

Ali šta sa Fairy Tails? Glasić mi se ušunjao u ušni kanal. Šta sa vilenjakom magične porno kose?

I ne zaboravi Džeka Kirbija, ko-kreatora Tora, Hulka, Gvozdenog čoveka... On nikada nije prepisao svoja prava Marvelu.

O Bože.

Ova odluka je uticala na moju budućnost.

Dijadema od bisera znoja mi je krasila čelo.

Da, Iris. A tvoje veštine donošenja odluka liče na veštine veverice koja prelazi ulicu!

„Trebalo bi samo da izabereš dve stvari ispravno u svom životu, Iris," čula sam svog tatu kako mi govori u mislima. „Posao i osobu koju voliš."

„Zašto, tata?" Upitala sam mala ja.

Nasmejao se, od srca. „Zašto, kaže? Pa lako je zaključiti, Bundevice! Prvo provedeš osam sati sa jednim. Onda ideš kući da provedeš osam sati sa drugim. A onda... Pa onda spavaš! I četrdeset i više godina, tako! Ne želiš valjda da budeš tužna 16 sati dnevno, zar ne?"

Uz te reči tata mi je razbarušio kosu — kosu svoje sedmogodišnje ćerke.

Bila sam otprilike istih godina kao i ćerka Gospodina Čupavka — devojčica sa slatkim osmehom.

Kako li se zvala?

Da li bi me pobedila u takmičenju u gutanju gumenih glisti?

Kliknula sam na Gmail aplikaciju i zagledala se u odgovor Image Comics-a koji sam dobila pre tri dana.

Nakon što smo pregledali vaš čitav portfolio, uključujući i radnju grafičkog romana Fairy Tails, propraćenu vašim originalnim ilustracijama, voleli bismo da vam damo ponudu za reprezentaciju.

Vaš rad bi savršeno odgovarao našoj Imagine! seriji, a mogli bismo da ga izložimo na ComicCon događaju za šest meseci. Međutim, kao što ćete zaključiti iz priložene dokumentacije, svaki prilog seriji treba da ima najmanje 150 stranica, a vaš sadašnji kompletirani rad ima 47. Dakle, pre nego što sklopimo ugovor, morali biste da proširite Fairy Tails uz pomoć našeg editora.

Sadašnji datum kojem težimo je kraj aprila naredne godine. Obavestite nas koja je vaša dostupnost, pošto bismo želeli da ugovorimo telefonski poziv sa vama kako bismo razgovarali o tome.

Srdačan pozdrav.

Bila je to prokleta ponuda za reprezentaciju!

Međutim, ako bih prihvatila ponudu Image Comics-a, nije bilo šanse da bih imala vremena da radim i puno radno vreme za Marvel. Ipak, Marvel je bio sigurna opklada, čak i ako nije uključivao crtanje sopstvenih ilustracija.

Uzdahnula sam i pogledala svoj odraz u prozoru.

Ili sam imala sređenu frizuru i šminku, ili sam izgledala kao beskućnik koji nije spavao nedelju dana. Nije bilo zlatne sredine.

Danas sam izgledala tip-top.

I konačno sam uspela da pogodim onu savršenu bakrenu nijansu crvene koju sam pokušavala da postignem mesecima.

Oslobodila sam svoju unutrašnju crvenokosu.

Bacila sam pogled na uglađenu platinastu plavušu koja je sedela preko puta mene. Utapkavala je obilan sloj pudera na čelo i obraze.

Odličan način da se uštedi vreme, sestro. Šminkanje u metrou.

Mentalno sam joj dala palac gore pre nego što sam se vratila svom unutrašnjem paničnom vrištanju.

1. januar je jebeno bio sutra, a poslednjih trideset dana je prošlo a da nije bilo ni traga ni glasa od Gospodina Čupavka.

A nije kao da nisam pokušavala da ga nađem.

Dok smo ulazili u Charles/MGH, primetila sam da je paralelni kolosek bio prazan.To nije trebalo da me iznenadi. Ipak, osetila sam bol oko srca.

Oči su mi lutale po poznatoj stanici, milujući mesto gde smo imali naše male kratke sastanke.

Želeći da zapamte sve do najsitnijih detalja.

Oči su mi najednom zastale kada je njihovo optičko milovanje doseglo pramen neposlušne kose.

Njegove kose!

On... On je bio tamo!

Konačno!

Jebeno konačno!

Sedeo je na klupi prislonjenoj uza zid, na drugom peronu. Čvor kravate visio mu je nisko, njegova aktentašna je nemarno ležala na zemlji, a lice mu je bilo zariveno u dlanove.

Ali nije bilo greške.

Bio je to Gospodin Čupavko Zečić!

Šta je radio tamo?

Šta god da je bio razlog — to je bilo to.

Naša poslednja šansa.

I morala sam da rizikujem.

Zajebi potpisivanje!

Nisam želela da se pretvorim u Džejdena.

Da njegov tata uređuje moj ugovor sa Marvelom i moj život! Ići ću svojim putem.

I zasigurno nisam želela da budem ponovo uvučena u njegovu mrežu laži i manipulativnih mahinacija!

Bilo je sad ili nikad.

Zvučnici su najavljivali naš skori polazak. Skočila sam sa sedišta kao potaknuta iskonskom snagom, a šaka mi je zakačila prenosivi komplet za šminkanje moje saputnice, izbivši joj ga iz ruku i prekinuvši je usred zamaha četkom.

Uspela sam da promrmljam slabo „izvini," i poletela sam ka vratima, začuvši kako me je opsovala.

Njeno psovanje prekinuo je zvuk vrata koja su mi zaškljocala za petama.

Ne čekajući da voz krene, poletela sam prema stepenicama, plivajući protiv iznenadne plime ljudi u plavim i crvenim dresovima.

Šut, šut, šut!

Američki fudbal u metrou nikada nije bio manje zabavan!

Zašto su prokleti navijači New England Patriotsa odlučili da baš danas od svih dana započnu stampedo?

Dvojica su zurila u mom opštem pravcu.

Prvi je zarežao na mene. „Alo, devojko! Šta ti misliš, ko si ti? Nemoj bre da se guraš!"

Drugi je počeo da zviždi i zavija kao vuk, a lice mu se iskrivilo u podsmeh poput emodžija.

Koristila sam laktove i kolena kako sam znala i umela, ali još nisam uspela da stignem do vrha stepenica kada je njegov prokleti voz ušao u stanicu.

Ukrcaće se na njega i zauvek nestati iz mog života!

OMG. Da li mi se ovo ozbiljno dešava?

Nikada neću uspeti da se probijem kroz gomilu ovom brzinom, a kamoli da dođem do njega.

Štikle.

Zurila sam u sprave za mučenje stopala koje sam bila prikačila na tabane.

Jebeš ovo!

Ne mogu da trčim u ovom sranju!

Uvek sam bila Converse devojka u svetu visokih potpetica!

Skinula sam cipele i, držeći ih u ruci, prohujala sam preko jaza kao povetarac.

Njegov voz je i dalje kočio, a ja sam se taman spremala da se spustim niz stepenice.

Čupavko je krenuo ka jednim vratima. Pokušala sam da ga dozovem, ali jedino što je izašlo iz mog grla bilo je slabašno graktanje.

Ali možda još ima vremena!

Uspeću!

Uspeću!

Uspe..?

Poletela sam niz stepenice nemogućom brzinom?

Mašući rukama, boreći se za ravnotežu? I gubeći borbu.

Posrnula sam i izgubila kontakt sa Majkom Zemljom.

Nota autora: Muzička tema: Bon Jovi "Real love (Bonus Track)."