„Kako se zove?" Dženis je uperila prst u masivnog gorilu. Sedeo je nekoliko koraka od nas, proždirući glavicu zelene salate koju mu je dopremio radnik zoološkog vrta.

Kao da je čuo pitanje moje ćerke, gorila je okrenuo glavu u našem pravcu.

Bio sam zahvalan na debelom staklu između nas dok je mrko gledao u Dženis i mene. Sav mišićav i povučenog čela, podsetio me je na Protezinog verenika.

„Tata... šta to gorila radi?" Dženis me je uhvatila za ruku.

Stisnuo sam njenu šaku. „Ne brini, Leptiriću. On samo pokušava da razume svet oko sebe. I ne uspeva u tome. Malo je tupav, znaš."

Gorila je pokazao zube. Onda je ustao i okrenuo nam leđa, počešao se po zadnjici i odšetao da se pridruži grupi brbljavih ženki.

„Pa, kako ćemo da nazovemo ovog tupavog majmuna?" Isplazila je jezik ka njegovim leđima. „Kako se zove?"

„On je Gospodin Isklesane Brade," rekao sam. Ime je odgovaralo. Sve samo telo i snaga, bez ikakvog privida uma i duha.

Još uvek sam se sećao kako je spopadao Protezu u vozu.

„Čudno ime." Dženis me je povukla za rukav. „Hajde, tata! Hajdemo da vidimo pingvine."

Srećan što sam pobegao od Gospodina Isklesane Brade pre nego što je počeo da se druži sa svojim ženskim saputnicama, pratio sam gnezdo kovrdžave kose svoje ćerke dok me je odvlačila od primata.

Moj telefon je zazvonio, ali Dženisin stisak nije popuštao. Poruka će morati da sačeka.

Pored majmuna, u žicom ograđenom prostoru nalazila se gomila zbijenog i debelog žbunja. Na trenutak je mrlja crvenog krzna proletela kroz lišće, a onda je nestala.

„Vidi, nešto se krije između lišća." Pokazao sam na mesto gde je krzno upravo nestalo.

Bacivši kratak pogled na područje, Dženis je odmahnula glavom i krenula dalje. „Ako se krije, ne želi da ga vidimo. Idemo do pingvina! Oni se ne kriju. Čekaju nas!"

Znajući iz iskustva da je raspravljati se sa Leptirićem besmisleno, pošao sam za njom.

Na kraju krajeva, njen argument je bio čvrst.

Sa druge strane staze, ljudi su zavirivali u jezerce, gde su tela velikih, srebrnastih riba lebdela napred — nazad tačno ispod površine.

Ali ko je mario za ribe kada su ih pingvini čekali? Kada bi moja ćerka poželela pingvine, nekoliko riba joj ne bi odvratilo pažnju.

Naleteo sam na Dženis.

Zastala je i zagledala se u mali kompleks pored drveća. Tanka trava je rasla iz gomila nabijene oker zemlje. Nekoliko mrkodlakih životinja veličine mačke jurcalo je između njih.

Bez objašnjenja, Dženis me je povukla prema njima. Kada smo stigli do njihove ograde od fine mreže, pustila mi je ruku. „Tata, a ko su ove životinje?"

Dok je većina stvorenja bila u pokretu, troje je mirno stajalo i zurilo u nas. Bili smo im jedini posetioci u ovom trenutku i sigurno smo im privukli pažnju.

Zlatne oči, ružičasti nosevi, zaobljene uši — sve je to bilo upereno u nas, gledajući, njuškajući i slušajući.

Njihovo ispitivanje me je učinilo nelagodnim. Bilo je nečeg osuđujućeg u njemu.

Zavirio sam u znak pričvršćen za ogradu. „Oni su merkati. Žive u Africi. I oni su mesožderi. To znači da jedu meso."

„Jao, tata, pa znam šta znači mesožder." Zvučala je iznervirano. „To smo učili u školi."

„Oh, izvini. Naravno da znaš."

Bilo mi je žao. Tako je brzo učila i tako brzo rasla. Još više ovih dana kada sam je viđao samo svaki drugi vikend.

Tri životinje su završile sa ispitivanjem svojih posetilaca i sada su posmatrale svet oko sebe. Očigledno su nas klasifikovali kao ni opasne ni jestive.

Najmanji je grickao nogu jednog od svojih saputnika.

Dženis je uskliknula. „Jao kako su slatki! Mala porodica. Mama, tata i njihovo dete. Da li je to sin ili ćerka? Šta misliš?"

„Ne znam, Leptiriću." Njena pitanja su uvek činila da se ne osećam neadekvatno. Nisam mogao da odgovorim ni na najosnovnija.

Roditelj je sprečio svoje potomstvo da mu grize nogu tako što ga je čvrsto zagrlio. Drugi roditelj — malo veći, verovatno tata merkat — je ponovo počeo da zuri u nas.

„Mama kaže da bismo mogli ponovo da budemo porodica, jednog dana," rekla je Dženis, njene reči izrečene gotovo šapatom.

Pogledao sam dole u ​​nju, ali njen pogled je i dalje bio prikovan za merkate, a kosa joj je skrivala lice.

Da li bi Helena to rekla?

„Jel?" Podstakao sam svoju ćerku, nadajući se da će ona to objasniti.

Ali Dženis je samo klimnula glavom.

Sada je mama merkat trebila svog partnera.

Helen jeste bila više prijateljski nastrojena prema meni poslednjih nekoliko nedelja.

„Ali mama je sada sa Džordžom," rekao sam. Dekan je bio još samo jedan alfa mužjak, baš kao i Gospodin Isklesane Brade — ista vrsta majmuna kao i Protezin verenik. Žene su obožavale ovaj tip. Mišići, moć i dobar izgled činili su ih neodoljivima.

„Ma on je mator." Dženis je ponovo posegnula za mojom rukom. „I uvek mi pojede svu čokoladu."

Mator! Njena kvalifikacija me je nasmejala.

Ali onda opet, za nekoliko nedelja, i moje tridesete će doći kraju.

Tata merkat je sada mazio mamu merkat koja je, zauzvrat, grlila bebu merkat. Njih troje su formirali malu oker gomilu merkata na vrhu male, oker humke.

„Znam kako se zovu!" Dženis je pljesnula rukama. „Veliki je Evan, srednji je Helena, a mali..." Podigla je pogled prema meni, a veliki osmeh je naborao njen pegavi nos. „Možeš li da pogodiš?"

Oklevao sam, a onda sam joj stisnuo ruku. „Dženis," rekao sam. „Njeno ime je Dženis."

Znao sam da je trebalo da kažem nešto drugo, kao Hari Poter ili Paja Patak, odvraćajući lavinu drame. Ali jednostavno nisam mogao da joj uskratim odgovor koji je želela da čuje.

Ona je svečano klimnula glavom.

Progutao sam knedlu i ponovo pogledao ka životinjama.

„Da, njeno ime je Dženis," rekla je. „I veoma je srećna."

Trepnuo sam dok sam pokušavao da jasnije vidim trojku. Ljudska Dženis je bila u pravu — merkat Dženis mora da je srećna, osećajući se potpuno i bezbedno u zagrljaju svojih roditelja.

Tamo je ona i zaslužila da bude. Tako su stvari bile ispravne i u redu.

Ali šta je sa merkatom Evanom i merkatom Helenom?

Da li su se merkati prepirali i tukli?

Kao da je čula moje pitanje, merkat Dženis se oslobodila porodičnog zagrljaja i odjurila, nateravši porodičnu gomilu da se sruši. Merkat Evan se otkotrljao niz humku i zaustavio se na njenom dnu. Merkat Helena je prosiktala na njega, ali on ju je izignorisao i potrčao za svojom ćerkom.

Dženis se nasmejala.

Moj telefon je ponovo zazvonio.

Izvukao sam ga iz džepa i bacio pogled na poruku na zaključanom ekranu.

Bila je to žena sa knjigom o planetama.

Razmenili smo brojeve telefona, ona i ja.