„Pa, hm... Šta se... tačno... dogodilo jutros, pa si se uspavala, a sinoć si se još plus i napila? Ako... Ako nemaš ništa protiv da mi sad ispričaš te loše vesti?" Naduvala sam balon od žvakaće gume, čija je nijansa oponašala moje večernje, na sreću, već suve vlasi boje lososa. „Samo kažem, znaš..." Neupadljivo sam zazviždala u Reninom opštem pravcu.

Rena je odbijala da priča sa mnom o svojoj pijanoj vožnji od juče, a ja sam čekala tihi trenutak da je nežno podbodem. Taj trenutak je bio sada, petnaest minuta pre zatvaranja radnje, kad su sve mušterije već otišle.

Već sam obavila svoj deo sređivanja, radosno pevušeći kroz svoj omiljeni odeljak — nišu za klince.

Million Year Picnic prodavao je najpopularnije stripove. Širili smo dečiju ljubav prema čitanju nadaleko i naširoko, potpirujući njihove čudesne supermoćne snove.

Ali nismo samo prodavali stripove. Oblikovali smo buduće ličnosti. Ovi voljeni superheroji će inspirisali decu da postanu najbolja verzija sebe.

Rena još uvek nije odgovorila na moje pitanje.

Ponovo sam je podstakla.

„O lošim vestima...?"

Iz ogromnog izloga začuo se samo prkosni hrmpf i energično odmahivanje glavom. Iznenadni pokret Renine obimne frizure uništio je štand sa figuricama iz Ratova zvezda.

Uspela sam da uhvatim i bezbedno prigrlim minijaturnog Darta Vejdera.

„Nisam nespretna," konačno je progunđala Rena, ne okrećući se. „Pod me jednostavno mrzi, stolovi i stolice su nasilnici, a zidovi mi stoje na putu."

Na skali od jedan do Hermione, gustina Renine kose je premašila granice.

Možda je trebalo da upotrebim skalu od jedan do Hagrida.

Renina glava se vrtela levo-desno dok je žustro brisala staklo, a njena belo-zelena majica „Million Year Picnic" bila je poprskana mehurićima od sapunice.

Lice joj je bilo skriveno iza tamnih kovrdža.

Pobogu.

Da li ona to... Plače?

„Da li si dobro?" Ispružila sam dlan da je nespretno potapšam po mokrom obrazu.

Ovog puta Rena se nije odmakla.

„Potpuno sam svesna da smo se pre mnogo godina dogovorile da ću te tešiti samo kada si tužna zbog sastanaka i osrednjih seksualnih susreta koje si imala, ali... imam osećaj da ovaj put nije ni jedan od tih slučajeva?"

„Ne, Iris." Progutala je knedlu. „Nije to u pitanju."

„Ha!" Trijumfalno sam udarila vazduh pesnicom. „Znala sam! Izvinjavam se." Dodala sam stidljivo nakon što me je Rena ljutito pogledala. „Šta se desilo?"

„Oh, Iris, jednostavno ne znam šta da radim!" Rena mi je pala u zagrljaj.

Sa lakoćom sam uhvatila njeno malo telo, potapšala je po potiljku i dozvolila poplavi biblijskih razmera da natopi revere mog kaputa.

„Blekberi stripovi su se otvorili odmah iza ugla."

„Čekaj šta? Kada?" Moja usta su odbila da napuste oblik O koji su formirala.

„Prošle sedmice. Nisam ti odmah rekla jer nisam htela da brineš. Nadala sam se da to neće uticati na nas, Iris. Mi... nije nam išlo tako sjajno čak ni pre nego što su oni stigli. Ali sada? Mislim da će posao skroz stati." Rena se ugrizla za dlan i odmahnula glavom.

Blekberi. Stripovi. Bili su veliki. Najveća jebena franšiza u Bostonu.

Imali su sve.

Stripove, postere, štreberske poklone, kultne filmske suvenire...

Bili su toliko veći, toliko sjajniji... toliko... uspešniji. Toliko više svega od nas.

Ova prodavnica mi je značila sve. Bila je ceo moj svet.

Počela sam da zamišljam šta bi se moglo desiti, posebno ako bih morala da se vratim kući da opet živim sa majkom jer nisam mogla da platim kiriju.

„Iris?" Rena me je prestrašila, prenuvši me iz mog ionako stravičnog tobogana misli.

„Joj izvini! Mislim da sam upravo proživela ono što zovemo Domino efekat." Ispljunula sam reči, gotovo nesvesna da sam sve vreme malom Vejderu navlačila i skidala šlem sa njegove glave. „Znam da treba da prestanemo da budemo tužni i umesto toga budemo sjajni, ali ja... Ovo jednostavno nije dobar trenutak za mene. Moj život jutros nije bio pun sunca, galopirajućih jednoroga i šljokica." Frustrirano sam počela da koračam kroz radnju.

Za oko mi je zapela šarena naslovna stranica Avantura kapetana Smajlija.

Smajli! Ovo me je podsetilo na mog Čoveka iz Voza.

Shvativši da se cerim kao luda na brašno, okrenula sam se prema Reni. „Nemoj da očajavaš. Prebrodićemo ovo zajedno. Stvari sada mogu izgledati kao mračni i turobni kišobran. Ali u njegovim naborima mogu biti skriveni smajliji."

Rena me je pogledala kao da sam izgubila razum.