Ogroman dijamant na mom novom prstenu svetlucao je kao sjaj bezbroj zvezda dok sam ga posmatrala pod svetlostima voza. Bio je kupljen u jebenoj Prisco zlatari, kod najboljeg juvelira u gradu.

U glavi mi se zavrtelo samo pri pomisli na njegovu cenu od desetine ili više hiljada dolara.

Sve je bilo tako maglovito, tako novo i tako... neverovatno.

Činilo mi se kao da se to dešava nekoj drugoj devojci, a ne meni.

Delovalo je da su svi bili oduševljeni zbog veridbe.

Rena je zauvek prestala da koristi tobogan reč.

A moja mama je bila presrećna. Njen stav se preokrenuo za 180 stepeni.

Pogled mi je ponovo skrenuo ka prstenu.

Gnezdio se na mom prstu kao sjajni vanzemaljac.

Džejden ga je sam izabrao kao iznenađenje.

Mnoge žene bi ubile za takav dragulj. Dijamanti su, na kraju krajeva, bili najbolji prijatelji devojaka.

Od detinjstva sam sanjala o venčanju u Hobitonu i potajno želela da nosim Jedinstveni prsten da bih vladala svojim muškarcem.

Jedan Prsten da ga pronađe. Jedan Prsten da mi ga dovede i u tami ga sveže.

Prsten na mom prstu nije bio Jedinstveni prsten. Još uvek.

Ali začudo...

Nisam baš ni marila za to.

Verenički prsten je bio važan samo zbog onoga što je simbolizovao.

Značio je obećanje. Džejden je konačno bio spreman da se posveti meni.

Nama.

U šali je rekao da me je zaprosio „pre nego što me je onaj iz voza oteo."

Takođe mi je dao poklon za praznik. Poklon praznik.

Putovanje u Kankun!

Da, da, sve brošure su ga opisivale kao „sunčani raj sa visokim temperaturama čak i usred zime," „tropske vibracije gde god da se okrenete", „10. najtraženije odredište od strane stanovnika Bostona" i tako dalje i tako bliže.

O, jedva sam čekala da istražim ruševine Čičen Ice i da posetim podvodni muzej!

Vrpoljila sam se dok smo prolazili stanicu Park Street.

Nova iskustva stečena na putovanju bila su hrana za dušu i stalni izvor inspiracije za svakog umetnika.

Još samo četiri sata dok nas avion ne odvede u avanturu života!

„Ne razumem zašto smo morali da sednemo na Crvenu liniju, Iris." Džejden je naborao nos prema starcu žućkaste brade koji je sedeo naspram nas. „Mogao sam samo da cimnem tatinog šofera da nas odveze pravo do vaše prodavnice."

„Auuu, pa ko je to meni Uobraženko? Da li je Crvena linija previše niska klasa za tebe? I ne, nismo mogli da cimnemo šofera tvog oca da nas vozi jer je špic, budalice." Razigrano sam poljubila vrh Džej-Džejovog nosa, od čega mu je lice zablistalo. „Ovako je brže, veruj mi. Samo treba da otvorimo prodavnicu i da se pobrinemo za prve kupce dok Rena ne dođe. I onda idemo pravo na na avion! Ako ti to toliko znači, možemo cimnuti šofera tvog tate da nas kasnije odveze na aerodrom."

Džejden uopšte nije bio navikao na vozove. Kakva šteta! Tako su obogaćivali život. Da bi se kretao po Bostonu, uvek bi ili pozvao taksi ili „radio" od kuće.

Njegov otac je bio korporativna magnatska zver, a ne on.

Džej-Džeju je to smetalo, jer ga je otac zasenjivao. Pokušavala sam da ga nateram da se promeni i da se više uključi u očevu kompaniju. Morala sam da uspem. Na kraju krajeva, naterala sam ga da postane opušteniji i razigraniji, a manje uobražen, a mislila sam da je to nemoguć zadatak još kada sam ga upoznala pre pet godina.

„Hej," Džejden je rekao dubokim glasom. Od njegovog basa su me prošli žmarci. Njegova desna ruka igrala se kanapom moje kukičane kape, dok me je privlačio bliže sebi.

„Neeee!" Odgurnula sam njegova napadačka klešta. „Znaš da mi je kosa danas užasna!"

Bakrenocrvena griva bila je ono čemu sam težila u pokušaju da se pridružim Marvelovim i DC junakinjama Crvene armije — Crnoj udovici, Grimiznoj veštici i Džin Grej.

Da se ​​pojavim kao bakarni leptir ispod Vermillion Permanent Color 7.40 Chrisalis.

Ali sve što sam dobila bio je prizvuk ostarelog irskog setera — crveno krzno na glavi puno srebrnih pruga.

Bostonski vazduh nije pomagao. Hvala, aprilska vlažnosti, oduvek sam želela da budem Kralj lavova!

Na moju sreću, u vilinskom kraljevstvu, postojala je prilično jednostavna formula za rešenje za Dan loše kose.

1 slatka, uska majica + 1 seksi neuredna punđa = Dan osrednje kose.

Pored upotrebu pomenute majice, odlučila sam da promenim formulu i pretvorim Dan osrednje kose u „Dan bez kose."

Moja štreberska plavkasta "Police Box" kukičana kapa sakrivala je većinu moje glave sve do očiju.

Uf.

Bila sam odlučna da ne pokažem svetu užasno neuspeli eksperiment prelaska sa platinasto-plave na crvenu.

„Ta majica koju danas nosiš, Iris, tako laska tvojim oblinama..." Džejden je preusmerio pažnju, šapnuvši mi na uvo. Disanje mi se ubrzalo kada sam osetila kako se njegov gladak obraz trlja o moj.

„Upada u oči, zar ne?" zadirkivala sam ga. „Dobro je. Baš sam to i htela, da odvratim tvoje i tuđe oči od moje kose."

„Što se tiče tvoje kose... moram da kažem... najviše si mi se svidela kao platinasta plavuša," zacvilio je. "Stvarno mislim da je trebalo da ostaviš tu boju još neko vreme. Moraš li tako često da se farbaš?"

„Moram. Ma, svideće ti se i crvena." Isplazila sam jezik.

„Oh, siguran sam da hoće," promrmljao je. "Pogotovo zato što odgovara tvojoj vatrenoj ličnosti."

Njegova leva ruka sa svojih pet nestašnih pipaka upala je u moju majicu odozdo, a ja sam se zakikotala osećajući poznate trnce u stomaku na njegov dodir.

Proveli smo zajedno celu noć; i dovoljno je reći, morala sam da se odgegam do voza kao patka zbog toga koliko je to iskustvo bilo intenzivno.

Bilo je nečeg uzbudljivog u načinu na koji me je Džejden dodirivao na javnom mestu; dok nesvesni putnici nisu ni primećivali šta radimo.

Kada je voz ušao u Charles/MGH, poruka je bljesnula na Džejdenovom telefonu, a ja sam se zgrozila ugledavši slova "MAMA."

Ta žena me je i dalje mrzela. Imala je master studije iz sranja. Bila je izvrsna u tome da ih pravi, priča i izmišlja.

Takođe, igrala je ulogu žrtve toliko često da je čak mogla da počne da nosi kredu za sopstveno telo.

Zevnula sam i prekrstila ruke u odbrani. Sva vatrena osećanja bila su zamenjena odbrambenim ledenicama.

Nešto mi je bljesnulo preko lica, a ja sam instinktivno podigala ruku da ga zaštitim od...

Sunčeve svetlosti?

Danas je bilo oblačno (bez šansi za ćufte, nažalost), poslednji put kada sam proverila! Dakle, ne može biti u pitanju sunčeva svetlost!

Zaškiljila sam, pokušavajući da tačno utvrdim šta me to zaslepljuje.

Joj, kako slatko!

To je bio Gospodin Čupavko Zečić!

U ruci je držao mini baterijsku lampu, koja je, shvatila sam nekoliko sekundi kasnije, zapravo bila i rajsferšlus na sakou u isto vreme!

Super kul!

Željna detalja, pritisnula sam lice bliže prozoru.

Nosio je crnu kapu koja je činila da izgleda neodoljivo simpatično, ali ga je istovremeno učinila gotovo neprepoznatljivim. Njegova čupava kosa je bila prohujala sa vihorom — tačnije, sakrila se ispod kape. Pitala sam se kako me je prepoznao ispod moje kukičane kape.

I on je delovao jako srećan što me vidi, i izgledao je mnogo bolje nego poslednji put kada sam ga videla. Njegov osmeh je bio zarazan i entuzijastičan. Mahnula sam mu. Podigao je ruku, kao da mi je gestikulirao da čekam, i počeo je da petlja nešto po svom tabletu.

Sekunde su otkucavale — njegov voz je mogao da krene svakog trenutka. Pre nego što se to dogodilo, toliko sam želela da podelim svoje blaženstvo sa njim.

Sve je išlo odlično u mom životu. Tako sam se nadala da je tako bilo i u njegovom slučaju.

Mahnula sam rukom sa prstenom i pokazala na verenički poklon.

Kada je podigao pogled, usta su mu se širom otvorila. Zatim se osmehnuo, podigavši palac uvis.

Bio je srećan zbog mene.

Džejdenova ruka obavila je moje bokove kao laso, a ja sam se instinktivno ukočila. Skoro da sam zaboravila da je sedeo pored mene.

„O čemu se ovde radi?" upitao je pažljivim medenim glasom. „Jel taj lik tvoja afera iz voza?" zahtevao je da zna, naglašavajući reči taj lik tonom neverice.

„Oh." Prsti su mi se igrali ogrlicom u obliku Tardis ključa. „Da, to je on. To je..." Potisnula sam želju da kažem: „Gospodin Čupavko Zečić."

Džej Džej se nasmejao. „Taj tip? Nisi valjda ozbiljna."

Laso mu se stegao oko mog struka, i Džejden je gurnuo jezik između mojih usana. Zatvorila sam oči, uzvraćajući mu poljubac, uživajući u drhtavici koju mi je izazivao.