„Svakoj devojci treba jedan ružan outfit samo da bi dokazala svom muškarcu da može isključiti seks kad god to poželi. Pretpostavljam da je ovo tvoj, curo." Rena je osuđujućim prstom pokazala na moju prelepu kapu dok je otvarala škripava vrata radnje Million Year Picnic.

„Kakva slučajnost! A šta kažeš na jedno dobro jutro, prvo?" Prigušila sam kikot i potrčala ka njoj, ozarena, osetivši da je Džejden usporio korak, i zaostao sa našim prtljagom.

„Odlučila sam da iskoristim... Moj kupon ljubavi!" Zacvilela sam na svoju najbolju drugaricu, stežući je u jedan od svojih posebnih zagrljaja. „Važi za jedan besplatan zagrljaj i poljubac u bilo kom trenutku. Nikada ne ističe."

„Taj kupon te neće spasiti od onoga što dolazi." Rena me je kritički ocenila. „Jedina stvar koja ti dobro stoji je ta preskupa najmanja lisica na svetu." Pokazala je na moj verenički prsten. „Ta neuredna punđa koju verovatno kriješ ispod vrišti trenerka i japanke. Bar si imala dovoljno zdravog razuma da ih ne obučeš. Šta je sa tom kukičanom kapom? Mislim, volim Dejvida Tenanta iz Doctor Who serije kao i svaka druga devojka, ali otišla si malo predaleko, zar ne misliš?"

„Umm..." Prebacila sam se s jedne noge na drugu. „Imala sam Dan loše kose. Nekako sam se nadala da će ovaj outfit da ga pretvori u Dan osrednje kose."

„Nemoj mi reći. Ponovo si pokušala nešto čudno. Platinum Violet?"

Odmahnula sam glavom.

„Platinasto roze-ljubičasta?" upitala je Rena, lansirajući drugu pretpostavku.

„Ne, ne." Zakikotala sam se. Ovo je postajalo zanimljivo.

„Ooo, znam! Bela lavanda! Oduvek si želela da je probaš, ali je neverovatno teško uspeti da ta boja dobro ispadne!"

Pre nego što sam uspela da odgovorim, Džejden i torbe su me konačno sustigli.

„Rena." Došao je da stane pored mene i suvo joj klimnuo glavom, duboko zarivši ruke u džepove farmerki. „Nisam očekivao da ću te naći ovde. Iris je rekla da moramo da skrenemo sa puta kako bismo otvorili prodavnicu i uslužili prve kupce jer ti nećeš moći da stigneš. Mislio sam—..."

„Džejdene." Rena je oponašala i njegov suv stav i ton glasa, ukočeno mu se klanjajući kao stari samuraj.

Na trenutak sam je zamislila kako govori: „Tražim satisfakciju. Izazivam te na duel!" A onda bi Džejden prihvatio, bacajući naš prtljag uz reči: „Neka mi neko pridrži ovo dok se borim sa ovom budalom." Tada bi i moj verenik i moja najbolja prijateljica izvukli svoje mačeve, mrkih lica.

Izdahnula sam s olakšanjem kada je Rena rekla nešto drugo. „Nije neka misterija, Džejdene. Poranila sam. Kraj priče. Pretpostavljam da ti je to lako shvatljivo?"

Bukvalno sam čula kako Džejden škrguće zubima uz tu opasku, pa sam ga brzo uhvatila za ruku. Kada je u pitanju bila Rena, imali smo dogovor da će se uvek lepo slagati čak i ako se bukvalno nisu podnosili.

„Okej što se nas tiče." Džejden je provukao prste kroz svoje lokne pomalo nervoznim pokretom. „Zar ne, Iris?" Nagnuo se prema meni na posesivan način, slično kao u vozu, i obavio ruku oko mog struka. „Jedino, eto, mogla si bar poslati Iris poruku. Da smo znali da će biti takav slučaj, otišli ​​bismo direktno na aerodrom."

„Jedino, eto, to je upravo ono što sam uradila." Rena je zaškiljila na njega.

Zurila sam u nju sa nevericom. „Šta? Pa nisi mi poslala poruku..." Posegnula sam za telefonom i udarila se po čelu nakon što sam videla njeno ime pored mini svetlozelenog oblačića za razgovor. „Jesi. Izvinjavam se." Ponudila sam Džejdenu svoju najbolju imitaciju štenećeg pogleda.

Malo je zarežao. „Glava ti je previše u oblacima ovih dana." Tada mu je glas omekšao. „Ovo govorim za tvoje dobro. Trebalo bi da naučiš da budeš pažljivija sa telefonskim porukama. Nešto važno bi moglo iskrsnuti i propustila bi to. Razumeš zašto ti ovo govorim, zar ne?"

„Znam, dušo. Izvinjavam se. Bože. Da sam malo više zaboravna, mogla bih da isplaniram sopstvenu zabavu iznenađenja!" Iskoristila sam svoje oružje za izvinjenje, zagrljaj, iako nisam bila sigurna da li će mi to uspeti.

„Može se dogoditi svakome." Rena je stajala čvrsta i nepokolebljiva, dok je njen laserski pogled bušio par rupa kroz mog verenika. „Ne kasnite na let, zar ne? Samo malo izgubljenog vremena i romantična vožnja za dvoje bostonskom podzemnom železnicom. Vau, izvini, zaboravila sam da ne voliš metro, ​​zar ne, Džejdene?"

Džejden je stisnuo prste u pesnice, udaljavajući se od ulaza u radnju, i vadeći mobilni iz džepa. „Mislim da ću sada pozvati očevog šofera."

„Jesam li rekla nešto pogrešno?" upitala je Rena nevino trepćući.

„Rena, obećala si da više nećeš tako da se ponašaš!" Odmahnula sam glavom prema njoj, navlačeći kapu još više preko očiju kao da se krijem od njenih manira ili nedostatka istih. „Danas u vozu..." Zastala sam, prisećajući se palca uvis koji mi je bio dao Gospodin Čupavko Zečić. To je bio dobar znak za moju i Džejdenovu vezu. „Čak je i potpuni stranac koji nas je video zajedno navijao za nas. Za nas. Zašto ti ne možeš?"

„Da vidimo..." Rena je podrugljivo stavila palac i kažiprst na bradu. „Možda zato što nisam potpuni stranac? Zato što vidim u kakvu zbrku upadaš? Aaah! Ima nešto u vezi sa tim tipom što me toliko nervira, kunem se!" Zašištala je kroz poluzatvorene usne, bacivši pogled na Džejdena zaokupljenog telefonom, koji je, nadala sam se, bio izvan slušnog dosega.

„Pa, grešiš. Često pita za tebe. O tome kako nam ide u radnji." Bila sam odlučna da ispravim Džejdenovu sliku u Reninim očima. „Čak se i ponudio da ti pomogne finansijski. Ali ššš, nemoj mu reći da znaš. On je veoma samosvestan u vezi sa ovim stvarima."

„On da pomogne meni... finansijski?" Rena se presavila od smeha. „To i zvuči kao nešto što bi Džejden rekao. Pa on nema ni prebijene pare. Sve što ima je taticino. Hvala ali ne hvala. Ide nam malo bolje. Taj događaj potpisivanja stripa donekle je pomogao i banka mi je odobrila još jedan kredit. Možda bismo čak mogli da ga vratimo relativno brzo ako se stvari ovako nastave. Kunem se, ta tvoja muška seks-igračka sa glavom punom slame je dobra samo za..." Rena je izvela niz pokreta napred-nazad kukovima. „I za..." Zatim je potapšala novčanik.

„Ma daj, ne budi takva, Rena! Pričale smo o ovome." Ispustila sam uzdah. „Nisam zbog toga sa njim... Znam da ne bi uzela novac od Džejdena. Ne bih ni ja. Nisam prihvatila njegov predlog za pozajmicu — iako i ti i ja znamo da bi nam stvarno trebala — zato što ga volim. Želim njega i njegovo čitavo telo."

Rena je izgledala kao da će da se ispovraća na deo „njegovo čitavo telo," tako da mi je laknulo kada je zadržala jezik za zubima.

„Prihvata me onakvu kakva jesam, i veoma je drag prema meni. Čak me čini boljom osobom, ukazuje na stvari koje treba da promenim, poboljšam se. Upravo smo napravili ogroman korak napred u našoj vezi."

„Trebalo mu je dosta vremena, a sve zbog njegove najdraže mame. Majka zna najbolje! Zar ne?" dodala je Rena uz osmeh. „Mora da je bila jako pogođena kada je čula. Jadna žena. Njen jedini sinčić, njen dragoceni Riči Rič, izlazi sa nekim čiji je društveni nivo toliko ispod njegovog. Kako li će se njeno krhko srce nositi sa tim?"

Pre nego što sam uspela da otvorim usta, Džejden se vratio.

„Šofer nas čeka iza ugla," rekao je odsečno, ne gledajući ni u koga posebno.

„Konačno, zaslužena uteha za moj omiljeni par! Sjajne vesti!" Rena je teatralno zamahala rukama, pre nego što me je povukla u svoj prepoznatljivi zagrljaj medvedice. „Zabavite se u Kankunu, vi šašavi golupčići! Uostalom, zašto i ne biste? Imate novca na pretek. Džejdenov tata plaća sve!"