Svrbelo me je gde nisam mogla da se počešem.

Aaah! Moji prsti su toliko žudeli da zarone ispod ove lažne kose Čudesne žene, ali nisu mogli!

Zarobljavanje moje prave grive ispod perike trajalo je satima i nisam želela da poništim sav taj posao. Ali dupli sloj kose činio je da se znojim kao svinja.

Mamina izreka mi je pala na pamet. „Dame se ne znoje, Iris, one blistaju."

Dobro, mama, onda sam blistala kao svinja!

Sva koža i plastika u haljini Čudesne žene koju sam nosila dodatno su mi davale na blistavosti.

Danas smo imali celodnevni događaj sa temom Čudesne žene, jer je film Čudesna žena 1984. izlazio večeras!

Redovi i redovi filmofila stajaće spred Million Year Picnic i pre otvaranja radnje, čekajući u redu na fotografisanje sa mnom. Nekoliko srećnika osvojiće ulaznice za večerašnju premijeru Čudesne žene.

Ispružila sam se na sedištu i naslonila ruke na svoj moćni mač. Bilo je to lažno oružje od stiropora, ali sam se osećala ponosnim na njega.

Mora da je bio sjajan osećaj i za moje saputnike, imati Čudesnu ženu kao saputnicu u metrou. Znali su da će, bez obzira šta se desi, ona biti tu da služi čovečanstvu i štiti ga.

Zašto ne iskoristiš šofera mog tate? Džejdenov iritirani glas je odjeknuo u mojim mislima.

Njegovo insistiranje me je nerviralo, ali sam se takođe osećala krivim što nisam poslušala njegov glas razuma.

Tako sam volela svoje jutarnje vožnje vozom.

Ipak, bilo mi je pakleno vruće pod prokletim kostimom, čak mi se i znoj znojio! Ili je to možda bilo samo moje debelo salo.

Moje grudi su verovatno ostavljale tragove znoja u obliku polumeseca na mom ručno izrađenom kostimu Čudesne žene. I to uopšte nije bilo seksi!

Nikada ranije nisam napravila kostim Čudesne žene, i niko mi nije rekao da će biti ovako teško!

Korset je bio najzahtevniji deo — plastika, stiropor, i ogromne količine lepka su ušle u njegovu izradu, sve to prekriveno slojem crvene i zlatne boje. Ipak, kaiš, metalne manžetne, traka za glavu, konopac i kožna suknja ispunjavali su me ponosom.

Što ne kupiš gotov kostim na Netu? Džejden je bio sugerirao.

Međutim, nije se žalio, dok mi je pomagao da zalepim delove stiropora na korset!

Zakolutala sam očima.

Jednostavno nije bilo isto. To što sam ga napravila sama učinilo ga je posebnim.

Osećala sam se kao da sam oživela njen lik.

Trebalo bi da nosiš ovaj kostim samo za mene. Džejden je bio predložio brzim lizanjem usana.

Jedan od mnogih njegovih zahteva.

Život sa njim u poslednjih mesec dana otkrio je novi deo njega.

Čovek je ostavljao namirnice, tanjire i šolje po celoj kuhinji umesto da održava red; posipao smrdljive kapljice po celom toaletu umesto da sedi dok piški; zanovetao i prepirao se čiji je red da pere sudove umesto da ih samo opere.

Najviše me je brinulo to što Džejden nije imao snove i ambicije.

U njemu nije gorela iskra ili vatra, niti je imao moto koji bi pokretao njegov život napred.

Nekada mi ga je bilo žao, jer sam verovala da ga je zasenio njegov otac, ali sada nisam bila tako sigurna.

Šta ako je Rena bila u pravu i ako je Džej-Džej jednostavno uživao u udobnosti i činjenici da je sin bogataša?

Šta ako razgovor o nezavisnosti nije bio ništa drugo do prazne reči?

Voz se iznenada zaustavio kod stanice Charles/MGH, zbog čega se mi se kostim urezao u telo.

Ignorisala sam bol, međutim, jer su leptirići zalepršali gore-dole po mom stomaku na sekund.

Gospodin Čupavko Zečić! Nisam ga videla još otkad sam se uselila kod Džejdena. Sada sam živela u četvrti Back Bay i obično sam sedala u raniji voz u Forest Hills stanici da bih prešla na Crvenu liniju na Downtown Crossingu. Danas sam zakasnila i sela u kasniji voz zbog Čudesnog ženstvovanja.

Moj Čovek iz Voza me još nije bio video. To mi je dalo malo vremena da ga nesmetano posmatram.

Da kombinujem delove njegove slagalice u celinu.

Još je nosio kravatu, ali mu je labavo visila sa vrata, a čvor joj je bio bar pet centimetara prenizak.

Ljubazan osmeh mu je bljesnuo na licu, ali je brzo nestao, a obrazi su mu ostali mlohavi — pomalo bledi, sa kolobarima ispod očiju.

Da li je dobro spavao?

Da li je ovo bio peti put da ga vidim?

Šesti?

Nisam mogla biti sigurna.

Zanimljivo, ovo je bio jedan od retkih puta da sam ja prva ugledala njega.

Nagnuo se napred, govoreći nešto čoveku koji je sedeo preko puta njega.

Dotični čovek — crne kose — izgledao je bleđi čak i od Gospodina Čupavka Zečića. Širio je ruke i pomerao usne.

Čupavko je skinuo naočare i obrisao lice.

Pitala sam se kako će reagovati kada me vidi u mom izdanju Čudesne žene.

Ako me bude video, to jest.

Podigla sam jedino što sam imala pri ruci: svoj mač.

To mu je odmah privuklo pažnju.

Popravio je naočare i trepnuo.

Tada su mu se oči toliko raširile da sam zamislila njegove naočare sa kvadratnim okvirom kako se zamagljuju od zamišljene pare, kao u crtaću.

Konačno, Čupavko se oporavio od utiska, uputio mi oduševljen pogled i podigao oba palca sa slatkim stidljivim osmehom.

Hvala, oblikovala sam reč ustima, osećajući se kao riba pod morem.

Još jednom sam se zapitala kako bi zvučao njegov glas.

Pa, mogla sam da zamišljam kao da nam je obema glasove ukrala Ursula, morska veštica iz 'Male sirene' i da smo stoga bili osuđeni da komuniciramo putem gestova, podizanja predmeta i kontakta očima.

Glava njegovog prijatelja okrenula se u mom pravcu.

Čovekova usta su se širom otvorila, a onda su im se uglovi izvili u osmeh. Pokazao je na mene.

Mora da je rekao nešto o meni.

Tako sam želela da znam šta je to bilo.

Aaah! Pretpostavila sam da se Gospodin Čupavko sigurno isto ovako osećao prošlog meseca kada sam ga ogovarala sa Renom.

Karma torta koju sam sama ispekla nije bila tako dobrog ukusa kao što sam očekivala.

Obrazi Gospodina Čupavka su pocrveneli i provukao je ruku kroz kosu. Ovo ju je nakratko pretvorilo u raščupanu porno kosu koju sam poznavala i volela.

Nisam mogla a da ne uživam u tome na trenutak. A onda me je pogodila inspiracija.

Kosa! Pa to je to!

Poreklo moći mog glavnog junaka vilenjaka moglo bi da se nalazi u njegovoj kosi!

I kad god bi razbarušio svoje kovrdžave pramenove, dočarao bi magične oblake vilinske prašine! Prašina bi nasmejala sve oko njega i učinila da pogledaju na sunčanu stranu života!

Topot sitnih stopala me je naterao da podignem pogled, i prenuo me je iz razmišljanja.

Devojčica u kostimu skoro identičnom mom cimnula me je za narukvicu Čudesne žene. Njena mama je stajala iza nje.

Mora da su ušle u voz na ovoj stanici.

Nagla sam se prema njoj, a ona mi je šapnula na uvo. „Mogu li da se slikam sa tobom?"

„Naravno, srce," uzvratila sam, napola se pridižući, spremna da joj ispunim želju, kada se voz naglo cimnuo napred i poslao i mene i mač na pod.

U potrazi za oštećenjem, ugledala sam suknju svog kostima. Ležala je na podu pored mene umesto da mi štiti zadnjicu.

Šavovi su možda bili bolja ideja od beskorisnog lepka koji je Džejden zalepio na kostim.

Napravila sam grimasu.

Devojčica je dotrčala do mene, pružajući mi ruku. „Ja ću ti pomoći da ustaneš!"

Moj mač je odleteo u skroz drugi deo voza.

Ako sam htela da stignem do njega, morala sam da ustanem!

Bila sam uhvaćena između čekića i nakovnja, ili, tačnije, između pokazivanja zadnjice i mača.

Čudesno dupe.

Bukvalno.

Kad bih sada ustala, Gospodin Čupavko i njegov prijatelj bi imali savršen pogled na mene bez suknje i na moje otkrivajuće "Yes, Daddy" donje rublje — poklon od Džejdena.

Trebalo bi da spustim i glavu i dupe i da otpuzim do mača na sve četiri.

Molim te, kreni, kreni, vozaču!