„Džejdene, stigla sam! O moj Bože, nikada nećeš poverovati šta sam jutros videla u metrou." Zacvilela sam, otvarajući vrata stana svog dečka sa lakoćom žene-Hulka.

Nalet topline obavio me je u svoj čvrsti zagrljaj. Skočila sam preko praga, ostavljajući hladno bostonsko veče iza sebe. Moj crveni nos je više nego dočekao to vatreno milovanje.

Odbacila sam svoje grimizne starke i svoje čarape „Knjige pretvaraju Normalce ​​u čarobnjake" sa revnošću i nastavila da skačem bosa po stanu mog dečka.

Gde je on?

Lagani džez je dopirao iz sobe van vidokruga.

Pogledala sam levo-desno, posmatrajući poznato okruženje.

Neuredna hrpa prljave odeće ukrašavala je debeli tepih u dnevnoj sobi.

Možda su njegove stvari jednostavno bile apstraktno raspoređene kao deo njegove neutažive žeđi za kreativnim izražavanjem?

Sledeće što sam ugledala bila je Planina Sudova u kuhinji.

Dakle, ovo nije imalo nikakve veze sa kreativnim izražavanjem, već samo njegova čistačica još uvek nije došla.

Njegova kolonjska voda mi je zagolicala nos, tako da nije mogao biti daleko.

„Izađi, izađi, gde god da si! Izađi izađi i igraj se! Miriše na rođendansko iznenađenje!" Vikala sam ni na koga posebno, smešeći se od uva do uva.

„Miriše na još nešto." Glas se začuo iza zavese od poda do plafona pored panoramskog prozora. Onda se pomerila i pojavio se Džejden. Njegovi isklesani čelični trbušnjaci sada su mi zauzeli celo vidno polje.

Mljac.

Moj savršeni grčki bog od dečka.

Uzdahnula sam čežnjivo.

Taj čovek je imao trbušnjake poput Leonarda, Mikelanđela, Donatela i Rafaela zajedno.

Uživala sam posmatrajući njegove bujne plave lokne, svetloplavu raskopčanu košulju i nemaran čvor na njegovoj kravati.

Koliko je truda bilo potrebno da se dobije taj besprekoran izgled?

Prateći trag u obliku slova T na njegovim maljavim grudima, osetila sam kako su moji obrazi pocrveneli u snažnoj mešavini stidljivosti i gladi.

Džejden je bio nag od struka nadole. Stavio je slatki šeširić na svoju muškost!

„Draga moja, volim te do smrti, ali tvoje smrdljive noge bi me mogle zaista ubiti." Moj Uobraženko se uštinuo za nos, i zajedno smo se zakikotali, a njegov zagrljaj je zamenio moj sada odbačeni kaput.

„I šta ćeš da uradiš u vezi s tim, slatkišu?"

„Ja... ću..." Džejden je progunđao i uzeo me u naručje dok su moji prsti počeli da mu mrse kosu. „Da te odvedem u kupatilo, pa ću onda da..." Sada me je obasipao poljupcima preko cele ključne kosti. „...da ti priredim vruću, mokru, klizavu zabavu."

Nekoliko trenutaka kasnije, našla sam se pod pomenutim tušem sa Džejdenovim rukama posvuda. Dozvolila sam mu da me mazi dok je nežno sapunao moju bledu kožu i šamponirao moju kovrdžavu kosu.

Ubrzo su sve moje misli i moj umor bili zbačeni sa trona vihorom senzacija.

Mogla sam samo da uživam u Džejdenovom dodiru na mojim butinama, grudima i svuda, u našim malim uzdasima zadovoljstva koji su se spajali pod parom.

***

Kada je ovan za probijanje konačno stao, morala sam da iskoristim mokri zid tuš kabine kao oslonac.

Samo jedno od nas dvoje je moglo da uživa u toploj vodi istovremeno, a u našem slučaju, taj jedan je bio i ostao Džejden.

Smrzavala sam se.

I povrh svega, morala sam da kinem.

Aaaa... Aaaa...

Draga kijavice, ako ćeš se desiti, desi se. Nemoj da stavljaš taj glupi pogled na moje lice i onda da samo nestaneš!

Aaaa-pćiha!

Brzo sam se okrenula od Džejdena, uverena da mi slina visi iz nosa.

Sada sam potpuno razumela kako se jadni Seksi-brada Čovek iz Voza morao osećati jutros, sa svojom umazanom šakom.

„Ti tamo. Hteo sam da ti kažem da se okreneš i sagneš, ali ti si to već učinila umesto mene." Džejden je nežno gricnuo moju ušnu resicu.

Moje disanje se ubrzalo i brzo sam isprala lice.

„Ko? Ja? Ar ju tokin to mi?" Upotrebila sam svoj najbolji glas Roberta de Nira.

Zatim sam se okrenula i podigla na prste da ga snažno poljubim u obraz.

„Da, ti, ti seksi devojko. Srećan rođendan, Iris." Ponovo je podigao moje umorno telo u naručje dok smo bežali sa mesta zločina i kretali ka njegovoj spavaćoj sobi.

„Hvala ti, dušo. I da ih proslavimo još mnogo zajedno." Odgovorila sam dok su nam se vrhovi nosa nežno dodirivali, a on je počeo da me trlja ogromnim, pahuljastim peškirom.

Zakikotala sam kada je počeo da obraća posebnu pažnju na moje osetljive tačke.

„Nee", slabašno sam zamjaukala. „Ne-ne. Nema više igrica."

Uputio mi je je pseći pogled, podižući dva prsta u vazduh.

„Jok. Ne. Ništa od druge runde. Crkla sam!" Uskočila sam u king size krevet, skrivajući se ispod udobnih crnih satenskih pokrivača. Moje srećne usne su mi uzvratile osmeh sa ogledala na plafonu.

Džejden je pritisnuo poljubac na moje čelo i bubnuo na krevet pored mene u potpunom razočaranju. Privukla sam se do onog tako poznatog mesta između njegove brade i grudi.

„Dakle, da li je slavljenica spremna za još jedno iznenađenje?" Džejden je poljubio osetljivu kožu na vrhu mog golog ramena, što je učinilo da me prožmu trnci. „Na kraju krajeva, ne puni se dvadeset pet svaki dan."

„Još jedno iznenađenje? O moj Bože! Da li si mi nabavio korgija? Molim te, reci mi da si mi nabavio korgija!" Moje oči mora da su izgledale poput trepćućih NLO-a iz Džejdenove perspektive.

Malo đubre je znalo koliko želim korgija.

Gnjavila sam ga oko toga još otkako smo počeli da se zabavljamo pre pet godina. Moj stanodavac nije dozvoljavao životinje.

„Ne, Iris. Nisam ti nabavio korgija. Rezervisao sam nam sto za večeru u Mentonu." Nasmešio se.

Moje razočaranje zbog toga što još uvek nije spreman da zajedno delimo kućnog ljubimca zamenilo je čuđenje.

„Men... Mentonu?" promrmljala sam u neverici.

Taj restoran je nudio degustacioni meni od osam jela, ali je cena bila đavolski visoka.

„Džej-džej. Oni su jako skupi. Nisi morao... to da uradiš."

„Znam koliko voliš supu od mlaćenice sa školjkama. Pa, oni služe najbolju supu od mlaćenice u celom Bostonu. Sa sve kavijarom, mlekom i medom. Samo najbolje za moju devojku." Zasjao je. „Što se tiče cene, nema razloga za brigu. Oh, i... Moja mama takođe dolazi."

Obuzela me je ledena hladnoća. Džejdenova mama me uopšte nije volela.

Osećaj je počeo da postaje obostran, ma koliko se trudila.

Bila sam druželjubiva. Htela sam da se slažem sa njom, ali...

Između mene i Sesilije postojao je ogroman jaz.

Jaz koji se možda nikada neće premostiti.

Jednostavno mi nije bilo prijatno sa njom u blizini, a razlog je bio...

Njen Kritički Pogled.

Kad god smo bile u istoj prostoriji, izgledalo je kao da me Sesilija držala pod mamutskom lupom neodobravanja.

Moje boje kose, moje proteze, mog izbora stila.

Mog bostonskog akcenta, moje strasti za ilustracijama, mog posla u prodavnici stripova.

Nikada nije pokušala da razume ili prihvati moje izbore. Jednostavno bi se namrštila na njih, želeći da...

Da postanem neko drugi.

Da li ću ikada biti dovoljno dobra za njenog sina?

Ponekad sam se pitala da li je Sesilija delimično razlog zašto me Džejden još uvek nije verio.

„Hej, sve će biti u redu." Džejden je izgledao uznemiren mojim iznenadnim ćutanjem. „Nazvala me je danas popodne da vidi kakvi su nam planovi. Zvučala je nekako usamljeno, pa sam je pozvao da nam se pridruži. Nadam se da ti ne smeta. Obećavam da ću ti to nadoknaditi. Šta kažeš? Možda je to prilika da se i vas dve malo povežete! Gledaj, čak ti je i kupila neku sitnicu!" Izvadio je poklon pažljivo upakovan u papir boje fuksije sa ružičastom trakom.

„Hmm... poklon? Za mene? O, vau!" Poklopila sam usta šakom.

„Znam da si želela korgija, ali mogu da te uverim da to nije korgi, nažalost. Ne dolaze u kockastim oblicima." Džejden se iscerio.

„Pitam se šta je to! O, nadam se da je u pitanju knjiga!" Nestrpljivo dete u meni je rasparčalo omot na komade. Nisam mogla da dočekam da saznam kakvu misteriju krije sjajni papir unutra.

Ono što sam našla bio je kartonski kvadrat boje ljuske jajeta.

„Poklon vaučer – važi za posetu salonu Eve Mišel." Pročitala sam tekst na njemu.

„Piše li još nešto?" Džejden je istegao vrat da bolje vidi.

Prevrnula sam ceduljicu. Prekrivao ju je Sesilijin precizan rukopis.

Draga Iris

Ovo je poklon vaučer za najbolji frizerski salon u Bostonu. Obavezno zakaži sa frizerkom Mišel Li. Ona je čarobnica sa makazama. Njene frizure nisu ništa drugo do besprekorne.

Voli te,

Sesilija

Mogla sam da čujem njen glas u svom unutrašnjem uhu dok sam razmišljala o cvetnom pismu vaučera, potiskujući želju da ga zgužvam.

„Pa... hm... Da li ti se sviđa?"

„Da, Džej-Džej. To je... Veoma pažljivo od tvoje majke." Ko bi mogao da odoli njegovom slatkom pogledu?

Zasijao je i poljubio me u čelo. „Odlično! Spremna za restoran?"

Mogla sam da vidim koliko mu je ovo značilo.

Očajnički je želeo da se ja i Sesilija povežemo, da se slažemo.

Želela sam da ovo bude naš poseban dan, ali...

„Okej." Usvojila sam svoj najbolji lažni osmeh. „Zašto se sve troje ne bismo lepo najeli te supe od mlaćenice?"