„Evane!"

Poznati glas lako se probio kroz studentsku gužvu u predvorju zgrade fakulteta.

Helena.

Okrenulo sam glavu prema svojoj bivšoj čija je plava kosa bila besprekorno stilizovana. Nosila je biserno belu bluzu uvučenu u glatku suknju ljubičaste boje.

Pogled joj je preleteo preko mog zgužvanog zimskog kaputa umrljanog koka-kolom i mog starog džempera.

Ipak se osmehnula.

Podigao sam obrve, oprezan i svestan da se ona služila osmehom kao sabljom — oružjem elegantnim koliko i smrtonosnim.

Prešla je razdaljinu između nas; njene visoke potpetice su škljocale po prašnjavom kamenom podu, terajući grupu pognutih studenata. Znali su da nije pametno da staju na put načelnici fakultetske uprave.

Helena se zaustavila na samo korak od mene. Njen osmeh je nestao dok je proučavala moju garderobu, ali se brzo ponovo potvrdio.

„Kakvi su ti planovi za vikend?" upitala je.

Zatečen njenim pitanjem, osetio sam da crvenim. Ne bi htela da provede vreme sa mnom, zar ne?

Ona se nasmejala. „Da li je ovo da?"

„Ja..." Progutao sam i pobegao od njenog hipnotičnog pogleda plavih očiju koncentrišući se na njen nos. „Imam planove."

To nije bilo ništa drugo nego suva istina. Imao sam planove. Išao sam na skijanje sa nekim kolegama sa fakulteta. Pa, ustvari, oni će skijati, a ja ću učiti osnovne pokrete sporta. Karl je obećao da će da mi pokaže.

„Auu, to je šteta." Njen osmeh je nestao, a donja usna se isturila napred.

Kao i obično, nije nosila ni karmin ni šminku. Sva u prirodnim bojama i bez proteze; činila je savršen kontrast sa modroplavom devojkom koju sam video u drugom vozu.

Kakva je ono beše bila njena tačna boja kose? Tirkizna?

Helena je pucnula prstima ispred mog nosa. „Heeej, ima li koga kod kuće?"

„Oh, izvini, šta si rekla?"

Namrštila se.

„Pitala sam te da li možeš da odvojiš malo vremena za svoju voljenu bivšu ovog vikenda."

„Idem na Pats Peak sa momcima sa fakulteta, na skijanje." Pomerio sam ruke i kukove kao da izvodim slalom kroz lavirint kapija na stazi spusta.

Nasmejala se. „Skijanje? Ti? To bi bila nesreća koja samo čeka da se dogodi."

„Karl će me naučiti kako se to radi."

Povela me je prema stepenicama koje su se penjale do katedre za matematiku, pritom mi nakratko stisnuvši ruku. „Oh, kakva šteta. Jer, znaš, htela sam da te zamolim za uslugu."

Uslugu? To mi je nagovestilo šta sledi.

„Zar ne bi mogao da odeš na skijanje neki drugi vikend?" upitala je Helena. „Zato što bi Dženis volela da ovaj vikend provede sa tobom. Toliko se nadala da će ići na jahanje sa svojim tatom." Sada je bukvalno prela. „Volela bih da idem sa njom, ali znaš da sam alergična na životinjsku dlaku."

Ovo je bio mama-vikend, ne tata-vikend. I imao sam jake sumnje da je Dženis smislila te planove bez Heleninog podsticanja.

„Dakle, imaš druge planove za vikend?" Osećao sam se dobro, zadirkujući je.

„Pa, ako bi Dženis mogla da ostane sa tobom... a zaista se raduje tome... otišla bih u ono novo banjsko odmaralište na plaži Nantasket, sa prijateljem."

Neću da je pitam ko je taj prijatelj. To me se ne tiče i nije me briga.

„Kojim prijateljem?" Pitao sam.

Da li je to bio Gregori, njen srednjoškolski bivši, koji nije uspevao da shvati da su srednjoškolska vremena davno prošla? Ili možda dekan? Taj čovek je bio duplo stariji od nje, duplo veći od nje, i pričalo se da će zaraditi više novca sa svojom student-rob firmom po imenu Cepidlake nego bilo ko drugi na fakultetu.

„Oh, ti je ne poznaješ." Ponovo mi je stisnula ruku. „Dakle, mogu li da kažem Dženis da će ići da vidi ponije sa svojim tatom?"

Stigli smo do prvog sprata, gde je Matematički fakultet imao svoje prostorije. Njena kancelarija je bila dva sprata više.

„Molim te?" dodala je. „Dženis bi radije provela kvalitetno vreme sa svojim tatom umesto da se druži sa mnom."

Verovatno bih mogao da odem na skijanje neki drugi put. Karl i družina su išli na Pats Peak skoro svakog drugog vikenda. Ali takođe sam mogao da kažem ne Heleni. Bio je njen red da se brine o Dženis, i znao sam da manipuliše mnome.

Prokletstvo, bili smo razvedeni. Bio je njen red da se brine o Dženis. Ali nisam želeo da naša ćerka trpi majčino durenje.

„U redu, ja ću je uzeti," rekao sam. Dženis ovo nije zaslužila.

Helena je pljesnula šakama. „Hvala, Evane. Dovešću ti Dženis..." Počešala se po glavi. „Oh, zapravo, a što ti ne bi došao i pokupio je u subotu ujutro, u 9? Mogao bi da je počastiš doručkom! Moram sad da bežim, hvala tiii!"

Pre nego što sam imao priliku da odgovorim, okrenula se i požurila uz stepenice. Njene savršene noge u svilenim čarapama ispod te suknje zadržale su moj pogled sve dok nije stigla do sledećeg sprata i nestala iz vidokruga.

Stisnuo sam zube. Bila je majstor manipulacije.

Uzdahnuvši, izbacio sam noge u čarapama iz misli, koncentrišući se na izlizani, žuti linoleum koji je prekrivao stepenice. Bio je mnogo manje privlačan.

Okrenuvši mu leđa, krenuo sam niz uski hodnik, gde se oštar smrad tečnosti za čišćenje mešao sa mirisima znoja, hrane i vodovoda. Zgrada je bila predviđena za renoviranje... već poslednjih deset godina.

Karlova vrata su bila sledeća desno. Na njima je bio veliki poster sa natpisom Dođi na stranu matematike, imamo π. Ušao sam bez kucanja.

Moj prijatelj je sedeo za svojim malim stolom, koji je dominirao njegovom malom kancelarijom. Leđa su mu bila okrenuta meni, a pogled zalepljen za ekran.

„Možeš da ostaviš kolač na stolu," rekao je ne okrećući se.

„Nisam ovde da bih ti doneo kolač. Kalorije nisu dobre za tebe."

Obrnuo je stolicu, čineći da nevoljno zaškripi, i okrenuo se prema meni. „Zdravo Evane! Mislio sam da si jedan od mojih doktoranata koji mi dostavljaju doručak."

„Oh, oni te sada hrane?"

Raširio je ruke. „Ja sam njihov šef. Ja dajem naređenja, i oni me vole zbog toga. To se zove hijerarhija."

Moju pažnju privukao je pokret na njegovom ekranu. Prikazivao je video sa mačkom koja pokušava da se ugura u kartonsku kutiju. Pokazao sam na to. „Sada proučavaš mačke?"

„Mačke u kutijama su suštinski alat nauke. Čak je i Šrodinger to znao." Zatvorio je prozor. „A šta mogu da učinim za tebe?"

„Samo sam hteo da ti kažem da neću moći da idem sa vama na Pats Peak ovog vikenda," rekao sam. „Čuvam Dženis."

Nagnuo je glavu. „Hmm? Mislio sam da je Helenin red."

„Promena plana."

„Helenine mahinacije, dakle." Mrdnuo je prstom prema meni. „Prestani da joj budeš sluga. Mislim da sam ti to već rekao."

„Nisam njen sluga." Ne više. „Učinio sam to za Dženis. U suprotnom, Helena bi provela vikend okrivljujući moju ćerku što joj je ograničila slobodu. Ili bi je ostavila negde."

Kao na primer, kod moje svekrve. Bivše svekrve.

Pomisao me je naterala da obrišem obrvu. Još uvek je bila lepljiva od koka-kole.

„Imaš li maramicu?"

„Ne."

Ona devojka iz voza ih je imala čitav čopor, i čak mi ih je ponudila svojim osmehom.

Karl je odmahnuo glavom, sa podrugljivim osmehom na usnama. „Stvarno si lud, čoveče. Propuštaš vikend na snegu zbog one tvoje bivše kučke. I sada stojiš ovde, cereći se kao idiot."