Nesto strasno smeta mojim ocima, doslovno ih przi, Sunce Ema, napolju sija sunce, a ti si spavala. Oo hoces li jednom prekinuti kao da ne znam to i bez tebe. Dok vodim unutrasnju raspravu polagano otvaram oci i ne vidim nista od krmelja. Pobogu gde se ja nalazim. Moja podsvest stane u raskoracni stav i pogleda me popreko te doda Glupaco doselila si se, zivis u kampusu na fakultetu, ajde sada reci da se ne secas ni... ok, ok shvatila sam i znam ko je osoba koja lezi na drzgom krevetu. Oo hvala dragom Bogu. Kako me samo nervira kada je cujem kako mi pridikuje. Cujem suskanje, a Mary otvara svoje oci te sanjivim glasom promrmlja "dobro jutro". Dok joj uzvracam, pogledam na sat i shvatim da kasnimo."Maryy pa mi kasnimo, ajme kasnimo na casove, ustaj, ustaj." Panicno skocim iz kreveta i vadim garderobu iz ormana. Ajghh ovo mi se nikada nije desilo, dok ja histericno trazim knjige Mary se..... smeje. Ona se jebeno smeje da li je ona normalna? Okrecem se prema njoj i ppgledam je, a ona samo odmahne glavom. "Ludaco danas je subota, Ema s-u-b-o-t-a." Ijaooo lupim se poglavi i samo se bacim na krevet.

Mar je uveliko ponovo zaspala, a ja premotavam dogadjaje od sinoc. Ko je onaj decko. Mislim koliko glupa mogu biti da pod jedan: ne pogledam nepoznatog decka kako me nosi, drugo po mraku, mogao me je negde odneti silovati ili, ili.... onda trece... ok nema treceg, ali nista mi se nije dogodilo, sta vise ziva sam, nepovredjena, i uostalom u svojoj sobi. Cekaj u svojoj sobi sto nas dovodi do.... kako on zna koja je moja soba, ako me ne poznaje, pobogu pa ni ime mi ne zna. Ee to jeste cudno. Ma nemam pojma uostalom subota je dan za spavanje. Ovim umnim radom cu se pozabaviti kasnije.

...

Ponedeljak je a ja nemam pojma sta da radim, odmah prvog casa sam dobila jedan iz kosarke. Naredjeno mi je da moram vezbati posle predavanja inace nema prolaza. E pa stvarno Anja vidi sada u koja si me govna uvalila. Nista mi ne preostaje nego da odem i vezbam ionako sam zavrsila sve za sutra, a i bolje da odem dok nije pao mrak. Navlacim na sebe donji deo trenerke pozdravljam se sa Mar koja gleda televiziju. I odlazim prema mom omiljenom delu. Dok setam do tamo razmisljam o strancu. Jos nisam resila slucaj sa njim idalje ne znam ko je on niti kako je dosao do moje sobe. Verovatno to nikada necu saznati. Ajmo Ema, bolje se posveti kosarci, zanemari stranca bar jednom u ovih par dana. Da, da kako god. Uzimam loptu. Te probam da sutiram. Jednom, dvaput, triput i nista. Ma daj Ema, ne znas ni sa keca da ubacujes, sta ce biti kada budes odgovarala sa trojke da ubacis. Hihihihi. Trlja ruke onako zlobno, kao da se jedva ceka da vidi famuznu jedinicu, opet.

...

Ne, ne i ne. Ne ide mi. Koliko god puta pokusala. Mrak se vec polako skupio, a da nema osvetljenja odavno bih otisla.
Ajde opet. Noge rasirene i kolena spustena. Odradjeno. Ruke.. ma ne mora da postoji neka caka mislim stvarno koliko puta one devojke ubace, a ja ne mogu ni jednom. A onda kao da osecam necije prisustvo. Koza mi se najezila, a izmedju lopatica mi prolazi neki elektricitet. Baka mi je uvek govorila da kada osetim tako nesto, bezim. "To je nesto jace od nas."

"Spusti se jos malo." Osetim njegov topao dah kako me miluje po vratu. Te njegov hrapav glas koji mi sapuce na uvo. "D..dobro" e pa stvarno Ema sada ces jos da mucas, pa decko ce da pomisli da si totalni debil. Aj prekini i ne mucam. Bar mislim.

Spustim se jos malo bas kako mi je rekao, namestim ruke i taman da sutnem u kos, njegove sake se nalaze na mojim podlakticama. Kroz mene prdje neki elektricitet, a u stomaku mi se nesto kuva. "Ruke ne idu tako malo ih podigni." Namesti ih onako kako je rekao, totalno drugacije nego sto sam ja radila. Rukavi moje kratke majice se naboraju na ramenima i otkriju oziljke na nadlaktici. Koliko god vremena proslo idalje se vide, a ja se duboko u svojoj podsvesti molim da ih nije video. Ne mogu to da procenim zato sto njegovo lice stoji iza mene. Nesto kao da me paralise kada treba da se okrenem prema njemu i vidim ga.

Njegov glas me trgne iz misli. "Khmm probaj sada." Odmakne se od mene tek toliko da mogu da skocim "Uredu" sutnem, a lopta upadne u kos i to sa trojke. Ooo pa svaka cast. Okrenem se prema njemu sva srecna i bez predomisljanja zagrlim ga. "Hvala, hvala, hvala puno." Uzvrati mi i dubokim glasom promrmlja "Nema na cemu." Odmaknem se od njega i pogledam ga po prvi put.

Zastao mi je dah. Lice mu je bilo profinjeno, fino isklesano. Cetvrtasti oblik vilice samo nadopunjuje njegovu lepotu. A tek te oci, te braon oci. Isticale su se u kontrastu naspram njegove crne kose.

Caroban je.

Posmatram ga, dok mi srce lupa kao susilica pune mokrih starki, a moj se donji stomak zgrcio od zelje na prvi pogled ovog decka. Brzo sam se odmakla iz njegovog zagrljaja kada je dodao arogantnim tonom.

"Bas ti se svidja ono sto vidis? ma sta on zamislja? "Da, mislim ne, ne" podigne obrvu u smislu "stvarno" , samo sam pokunjeno spustila pogled. Ne necu mu odgovoriti takav decko je i sam svestan koliko je lep i zgodan i ne pada mi napamet da samo nadopunjujem njegov ego. Hmm koliko su samo prljave ove patike, mogla bi ih oprati.

Ccccc jao Ema, takav decko stoji pred tobom, a ti sta radis? JEBENO GLEDAS PATIKE!! E aj prekini, pa sta onda kao da mi je nekad islo sa deckima. Ma daj skoro si ga skinula pogledom. Ne zelim da dodam nista na ovo, previse je sramotno, nikada se nisam ovako ponasala, sta mi se desava pobogu?

"Ajde Ema salio sam se" pribli zi mi se i podigne bradu. "Nemoj da ti je neprijatno" hahahahhah lako je njemu to reci, osecam se kao poslednji debil, zato sto sam onako razmisljala o njemu. Moje srce i dalje pumpa kao da preskace neku prepreku, dok njegov palac prelazi preko moje brade. "Opprosti ja,.. ja jednostavno ovaj,.." rumenilo obliva moje obraze a njemu se pojavljuje smesak u uglu usne. "Hejjj, hej necemo tako, koliko god mi se svidelo to tvoje rumenilo, ne zelim da se stidis pored mene. "Okej, ali nemoj vise tako da me zezas." Dodam jos uvek nesigurnim tonom. "Hajde ispraticu te do tvoje zgrade." Spusti ruke sa moje brade, a meni vec nedostaje njegov dodir, ali taj osecaj ne traje dugo zato sto me lagano obgrli rukama oko struka i pogura ka napred da krenemo.

Dok setamo nastaje neka ugodna tisina, a ja od umora naslanjam glavu na njegovo rame. I u tom polozaju ostajem sve dok ne dodjemo do ulaza u zgradu. Odvojim se od njega i upitam ga ono o cemi vec duze vreme razmisljam.

"Jos uvek ne znam kako se zoves" pogleda me pomalo iznenadjeno, kao da nije ocekivao ovo potanje, a li to ne traje dugo, vec odgovara potpuno stalozeno. "A zasto bi zelela da znas?" "Mozda zato sto ti moje znas, ne samo to vec i u kojoj sam sobi, zar to nije pomalo cudno za lika kome jos uvek ne znam ime?" "Uredu, uredu. Ubedila si me, ali ti necu reci do sutra na istom mestu u isto vreme. Dodji i saznaces moje ime moze?"

Pruza mi ruku, kao da sklapamo poslovni dogovor, a ne obicni odlazak do zadjeg dela dvorista. Prihvatam njegovu ruku.

"Docicu. Obecavam da hocu, ali ces mi i reci kako znas sve o meni" samo slegne ramenima. " No problem, sutra, sve smo se dogovorili nemoj zaboraviti." Izrece i spusti usne na moj, jos uvek uzaren obraz, zadrzi ih tako par sekundi, a onda se samo okrene i ode. Kao da upravo nije upalio vulkan u meni i ostavio ga da gori.

___________

Hejjj, opet ja. Sada je tacno ponoc i taman sam zavrsila, samo zelim da se zahvalim onima koji citaju ovu pricu, mislim pocetak. Svaki komentar mi stvarno puno znaci, nemate pojma koliko ste me usrecili prosle nedelje kada sam videla vase reakcije o prici. Ljubim vas puno, nastavk je gotov i radnja polako pocinje da se zapetljava. Nadam se da se cekanje isplatilo i da sam opravdala ovo poverenje.
Volim vas punoooo i ukoliko zelite javite mi sta vam smeta a sta je dobro, da resimo problem na vreme.❤