Zapalila je cigaretu i pogledala u svoju ekipu. "Vreme je da napustimo ovaj grad, momci.", mirno je rekla.

Jedan od njih je klimnuo glavom. "Slažem se, već su nam za petama. Gde idemo?"

Pogledala ga je i nasmejala se. "Kući, čisto da se gospoda ne opuste previše."

"Priča se da je izvesni Gor već zauzeo tron u gradu, Lilit."

Prevrnula je očima. "To je samo trenutno, Loki, samo tenutno. Noćas krećemo. Jedva čekam da se susretnemo sa Gorom i ekipom."

Momci su se nasmejali. Već deset godina su vozili pod njenim vođstvom, pljačkali po svetu i živeli poprilično raskalašnim i luksuznim životom. Jedino je Lilit bila ta koja je uvek bila mirna, staložena i izbegavala svaki kontakt sa bilo kim ko je bio van njene bande. Jedva joj je bilo dvadeset godina kad je preuzela očevu bandu i to ju je nateralo da odraste pre vremena. "Kad krećemo?"

"U ponoć. Vozimo kao i uvek do svitanja.", promrmljala je i ustala. "Napuštam vas sad. Budite dobri.", umorno je rekla i povukla se u sobičak. 

Gor je sedeo u svom separeu i ispijao viski, kad su mu se pridružili još trojica muškaraca. ""Luciferovi potomci" su stigli u grad.", jedan od njih je rekao. 

Otpio je gutljaj viskija i pogledao u dotičnog. "Zar ne? Pretpostavljam da su na istom mestu?"

"Mhm, kao i uvek."

Klimnuo je. "Vreme je da se najzad sretnemo sa njima i pokažemo im ko je glavni ovde.", mirno je rekao.

"Misliš da napadnemo prvi?"

Bledo ga je pogledao. "Zar treba da čekamo na njih?"

"Ne."

Klimnuo je. "U redu.", promrmljao je. "Idemo kod njih?"

"Ne, srešćemo ih već."