"Ma jebeš ovo." Reče Relja pa me privuče u zagrljaj. Obgrlim ruke oko njegovog struka i zagrlim ga što jače mogu.

"Tia. Moramo na čas." Obavesti me Payton. Odvojim se od njega i pogledam ga u oči. Promatrao je svaki nanometar mog lica. "Prelepa si." Kaže. Osetim kako mi krv pohita u obraze. Nagnem se ka njemu. "Khm khm." I ode sve dodjavola. Neko se "zakašljao". Okrenem se i skontam da je to bio Dimitrije.

"Šta?!" Upita Relja besno. "Moramo na čas." Kaže. "Znamo." Rekoh mu pa prevrnuh očima. Relja me okrene ka sebi i spusti svoje usne na moje. Tako se savršeno uklapaju. Odvojimo se nakon dužeg vremena. Naslonim svoje čelo na njegovo i samo ga gledam.

"Sviđaš se i ti meni." Kažem, na što se njemu ogroman osmeh pojavi na licu. Ponovo spoji naše usne u još jedan poljubac. "Ja se izvinjavam što vas prekidam, ali helou imamo čas." Kaže Payton. Odvojimo se i krenemo u školu. Razdvojimo se kod mog i Paytinog ormarića.

"Šta je to dodjavola bilo?!" Upita uzbudjeno. "Ne znam." Kažem istinu. Stvarno ne znam kad sam ja zavolela ovog dečka. Zavolela? Ja njega volim? Neeee, nemoguće. Da li je nemoguće?

"Hajde idemo, imamo francuski." Kaže, pa me povede ka kabinetu francuskog jezika.

Ulazimo unutra i svi pogledi su na nama. "Zašto svi bulje?" Upitam šapatom Payton. "Nova si." Pojasni, ali i dalje ne kontam. "Pa?" Upitam. "Ah, nova si i čudna si im." Opet pojasni. "Znam da sam čudna." Kažem, pa se zaputim ka zadnjoj klupi do prozora. "Nisam tako mislila. Mislim čudna si im jer si nova." Kaže kad sedne pored mene.

"Ok." Kažem i izvadim knjige. U učionicu ulazi profesorka. Žena ima oko 25 godina i obukla se tako da joj se sve vidi. Bolje da je gola došla, manje bi se videlo. Znači kurva.

"Vidim da imamo novu učenicu. Ustani i predstavi se." Isuse al joj je glas piskutav, ah bubne opne mi probi. Ustanem pa krenem na najteži deo dolaska u novu školu. "Ja sam Tia Tadić, imam 18 godina i nova sam ovde." Predstavim se pa sednem na svoje mesto. "Zašto si se preselila?" Upita neka devojka iz zadnje klupe do zida. "Majka mi se preudala." Kažem. "Za koga?" Upita dečko do nje. "Ne morate sve da znate!" Kaže Payton. "Ne ne u redu je. Za Adama, Reljinog oca." Kažem. "Relja? Kao Relja Avramović." Upita dečko od malo pre. Klimnem glavom na što dečko prebledi, a devojci se pojavi zloban smešak na usnama. Ostatak časa su me gledali i šaputali.

Zvonilo je za kraj časa pa sam, zajedno sa Payton, izašla iz učionice. "Hej, Tia!" Uzvikne muški glas iza mene. Okrenem se i vidim dečka od malo pre. "Čekaj me kod ormarića." Kažem Payton na što ona ode.

"Ja sam Oskar." Predstavi se. "Nisam te pitala za ime." Kažem drsko i, bez imalo stida, ga odmerim. "Znam, ali Magdalena i ja smo se pitali da li bi htela da sediš sa nama u kantini. Može i Relja da dodje." Kaže. "Ne." Kažem i okrenem se, ali me njegova ruka na mojoj podlaktici zaustavi. Okrene me ka sebi. "Zašto?" Upita drsko. "Zato." Uzvratim.

"Pusti je!" Zagrmi poznati muški glas iza nas. Oskar odmah skloni svoju ruku sa moje i uplašeno pogleda Relju. "Dobro si?" Upita me, stavljajući svoju ruku oko mog struka. Potvrdno mu klimnem glavom, pa pogled vratim na uplašenog Oskara. "Zašto si je dirao?" Opet zagrmi Relja na njega. "J-Ja.. n-nisam..hteo." Mucajući mu odgovori. "Magdalena?" Upita Relja, na što Oskar potvrdno klimne glavom.

"Idemo." Kaže Relja pa me povuče ka mom ormariću. "Šta je to bilo? Ko je Magdalena?" Upitam ih. Množina jer smo već stigli do mog ormarića gde su bili Aleksa i Payton. "Šta se dogadja?" Upita Payton. Kažem im na brzinu šta se desilo, pa svoj pogled opet usmerim ka Relji. "Ah, Magdalena je "elita" ove škole. Do tog mesta ju je doveo njen "dečko" kome se prvom dala. On jebe svaku, nju jebe svaki. Varaju jedno drugog na sve strane. Onaj dečko od malo pre, Oskar, je njen novi podanik koga ona koristi da se približi meni, Aleksi ili Payton. Svidjam joj se i hoće da je izjebem da može da me precrta sa svoje liste. Izgleda da sad pokušava preko tebe da dodje do mene." Pojasni mi. "Magdalena je ona devojka koja je sedela sa Oskarom na francuskom jeziku." Doda Payton.

"Isuse. Ti nisi, zar ne?" Upitam Relju na ivici suza. "Ne, ne naravno da nisam, budalo moja na šta ti pomišljaš." Kaže privlačeći me u zagrljaj. "Mi o vuku, vuk na vrata." Kaže Aleksa. Odvojim se od Relje i pogledam u pravcu gde su oni gledali. Magdalena i dve devojke. "El samo meni smešno što su im atributi na izvolte?" Upitam ih na ivici smeha. "I meni je bilo, ali sam navikla." Kaže Payton.

"Reljice..." Isuse, ova ima piskutaviji glas od profesorke francuskog. "Šta hoćeš Magdalena?" Upita je. "Tebe." Kaže kao da je to najočiglednija stvar na svetu. "Izvini, a ko si ti?" Upitam. Znam ko je ona, ali isto tako znam da će da se iznervira ako ne znam ko je ona. "Kako je moguće da ne znaš ko sam ja?" Cikne uvredjeno. Rekoh vam. "Amm. Ne zanimaš me?" Kažem duhh tonom. "Ja sam Magdalena, a ti si nebitna. Reljice kako si mi?" Predstavi se, odbrusi mi i krene da mazi Relju po obrazu. "Ne diraj ga." Kažem joj drsko hvatajući je za ruku i sklanjajući je sa njegovog obraza. "Ne diraj me!" Cikne besno. Svojim veštačkim noktima od tri metra me ogrebe po obrazu i ustima. Fuck osećam ukus krvi.

"Sad si mrtva." Kažem i napadnem je. Padnemo na pod i sednem preko nje. Krenem da je udarim, ali me ona opet izgrebe. Udarim joj jedan boks posred face. Nadam se da sam joj slomila onaj izveštačen nos.

"Tia!" Uzvikne Relja pokušavajući da se probije kroz krug koji se stvorio oko nas. Osetim dve jake ruke oko struka. Povlače me i ubrzo udarim ledjima o nešto tvrdo. "Malena, smiri se." Šaputa mi Relja na uho. Mišići mi se opuštaju. "Idemo kući." Kaže pa me povede izvan škole....

Ah ah ah! Evo ga nov nastavak. Nadam se da vam se svidja. Iznaciću posle nastavak za "Dosadno". Baj baj!